Kaligula, Foto: Prinscreen/youtube/

rIMSKO CARSTVO

"NEKA MRZE, SAMO NEK ME SE PLAŠE": Njegovoj IZOPAČENOSTI nije bilo kraja, zauvek će biti upamćen kao LUDI TIRANIN

Gaj Julije Cezar Avgust Germanik, poznatiji kao Kaligula, bio je rimski imperator posle Tiberija. Istorija ga prikazuje kao okrutnog i nepredvidivog vođu koji je ponovo uveo suđenja za izdaje i smrtnu kaznu

Objavljeno: 22.01.2024. 15:19h > 16:00h

"Neka mrze, samo nek me se plaše" ove reči izgovorio je Kaligula, a savršeno sumiraju njegovu kratku vladavinu.

Kaligula je rođen 31. avgusta 12. godine nove ere kao treće od šestoro dece Germanikusa i Agripine Starije. Njegova porodica bila je jedna od najstarijih i najpoštovanijih u Rimskom carstvu. Njegov pradeda bio je Gaj Julije Cezar, a deda Avgust, dok je njegov otac Germanikus svojevreme poštovan rimski vođa.

Danas pišemo o nekim činjenicama o životu ovog vladara, naslednika Tiberija, koji je ostao upamćen kao veliki tiranin gladan moći.

Zašto baš Kaligula?

Rođen kao Gaj Julije, nasledio je ime od pradede Julija Cezara, a nadimak Kaligula dobio je još u ranom detinjstvu. Naime, stalno je išao sa ocem u vojne pohode, i nosio uniformu po meri, zajedno sa malim vojnim čizmama, pa je tako stekao nadimak „Kaligula”, što na latinskom znači „čizma”. Ovaj nadimak nosio je čitavog života.

Prve godine vladavine

Nakon Tiberijeve smrti, Senat je odabrao da je Kaligula, koji nije imao iskustva u rukovođenju, diplimatiji niti ratu, pravi izbor za naslednika, verujući da ima iste vrline kao njegov veoma cenjeni otac Germanikus. Prvih šest meseci njegove vladavine opisani su kao period plemenitosti i umerenosti, ali nakon toga, fokusira se na njegovu okrutnost, sadizam, i seksualnu izopačenost, predstavljajući ga kao ludog tiranina.

Smrtna kazna kao zaostavština vladavine

Kaligula je ostao poznat po svojoj okrutnosti i tiraniji, ali i primeni smrtne kazne. Izvori tvrde kako je sve koji su se suprotstavljali njegovom mišljenju bili teško mučeni, a neretko i pogubljeni. Od funkiconera senata, plemića, pa čak i članova porodice, Kaligulina okrutnost doprinela je stvaranju negativne slike o njegovoj vladavini.

Seksualne sklonosti

Kaligula je bio poznat i po svojim ekscentričnim seksualnim sklonostima. Navodno je trošio ogromne sume novce u bordelima, a učestvovao je i u javnim performansima koje su često uključivali seksualno eksplicitne scene. Međutim, o tome da njegovoj izpoačenosti nije bilo kraja, svedoče i izvori da je navodno bio u incestuoznim odnosom sa sestrom Drusilom. Voleo je da pokazuje svoju moć, a izvori tvrde kako je znao da dođe na venčanje i odvede mladu sa sobom, prekidajući ceremoniju.

Bizarne zapovesti

Potresen smrću svoje najmlađe sestre Druzile, Kaligula je pokrenuo još bizarniju kampanju – proglašavanja sestre za boginju. Uobičajena praksa je bila da se imperator obožava posle svoje smrti, ali Druzila je bila žena potpuno nevažna u Rimskom carstvu. Tokom nametnutog dvomesečnom perioda javnog oplakivanja, u celome Carstvu je bila uvreda nasmejati se, kupati se ili porodično se okupljarti. Kaligula je naredio da se zlatni Druzilin kip postavi u samom Senatu, a sveštenstvo bilo je određeno da neguje njen kult.

Nepotizam i trošenje državnog novcatokom vladavine

Kaligula je nepravedno koristio svoju poziciju i moć, te je na visoke pozicije postavljao svoju porodicu i prijatelje, a navodno i - životinje. Jedna od najpopularnijih anegdota je da je Kaligula imenovao svog konja Incitatusa kao senatora.

Takođe, trošio je ogromne sume novca na grandiozne projekte, većinom namenjene njemu. Fokusirao se na ambiciozne građevine i luksuzne rezidencije za sebe, uključujući izgradnju dva akvadukta u Rimu: Akva Klaudija i Anio Novus. Zbog prekomernog troškova, oduzimao je građanima posede i povećavao poreze. Za nepune četiri godine vladavine Kaligula je opustošio rimsku blagajnu.

Ludilo - istina ili propaganda?

Navodi se kako je Kaligula sebe smatrao bogom, te očekivao da se podanici ophodne prema njemu kao takvom, a tražio je i izgradnju hramova posvećenu njegovom kultu. Međutim, neki naučnici sugerišu da je u stvari verovatno bolovao od - epilepsije temporalnog režnja, hipertireoze ili Vilsonove bolesti, naslednog poremećaja koji može izazvati mentalnu nestabilnost.

Kratka, ali efektna, vladavina

Kaligula je ostao upamćen u istoriji, ali njegova vladavina bila je veoma kratkog veka. Nasledio je Tiberija 37 godine i vladao samo do 41 godine nove ere, a nakon njegove smrti usledili su mnogi sukobi za presto.

Kaligula je ubijen u zaveri koju su organizovali oficiri pretorijanske garde, senatori i dvorjani. Iako su zaverenici planirali obnovu Rimskog republikanskog sistema, pretorijanci su proglasili Kaligulinog strica, Klaudija, kao njegovog naslednika. Kaligulina smrt označila je zvanični kraj muške linije Julija Cezara, iako je Julijevsko-klaudijevska dinastija nastavila vladati sve do smrti Nerona, Julijevog nećaka.

Bonus video:

Bonus video:

(Espreso/T.Š.)