HLADAN TUŠ ZA ZELENSKOG: Kineska verzija mira nije ono što želi predsednik Ukrajine

Dok se Ukrajina trudi da zadrži međunarodnu podršku zbog rata koji će uskoro ući u treću godinu, njen lider, Volodimir Zelenski je jasno stavio do znanja da bi voleo da iza Ukrajine stane i Kina.

Pojačavanje pritiska na Peking, najmoćnijeg političkog saveznika Moskve, pojavilo se kao ključna tačka u razgovoru Zelenskog i drugih zvaničnika na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Ali, čini se da su napori ukrajinskog predsednika uzaludni.

Zelenski je, kako prenose svetski mediji, rekao novinarima da bi „jako voleo da i Kina bude uključena“ u mirovni plan Ukrajine. Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da zemlja želi više kontakata sa Kinom na „svim nivoima“, dok je šef kabineta Zelenskog ostavio otvorena vrata za potencijalni suset predsednika i najvišeg kineskog delegata na pomenutom skupu.

Međutim, činilo se da je kineski premijer Li Ćijang napustio forum ranije ove nedelje, a da se pritom nije sastao sa Zelenskim, niti se direktno pozabavio temom sukoba u svom 25-minutnom govoru u kojem je glavna tema bila kineska ekonomija.

Hladan odgovor Pekinga

Iako su kineski zvaničnici prošle godine pojačali napore da predstave zemlju kao potencijalnog posrednika u ratu, analitičari ocenjuju da je malo verovatno da Peking smatra da je sada vreme da iskoristi svoje veze sa Rusijom kako bi pojačao pritisak da se završi rat.

„Kina misli da igra važnu ulogu u putu ka miru. Ali kineska verzija mira nije ono što želi Zelenski“, rekao je direktorka kineskog programa u istraživačkom centru „Stimson“ u Vašingtonu Jun Sun.

Prošle godine, nakon što je kineski predsednik Si Đinping prvi put razgovarao sa Zelenskim gotovo 14 meseci od početka rata, Peking je poslao izaslanika i u Kijev, i u Moskvu. Takođe je objavio svoj predlog za mir, koji za razliku od zahteva Ukrajine, poziva na prekid vatre bez prethodnog povlačenja ruskih trupa koje su ilegalno okupirale ukrajinsku teritoriju.

„Kina je ranije možda želela da posreduje jer nije htela da Rusija previše izgubi. Ona ima više podsticaja da posmatra kako će se razvijati situacija na ratištu, što će formirati osnovu za bilo kakve mirovne pregovore. Sada kada su SAD ometene situacijom u Gazi, čime su i resursi koji su dostupni Ukrajini ograničeni, stvari su se pomerile, i to u korist Rusije“, navodi Sun.

Fokus na Gazi

Dok se Li fokusirao na ekonomiju u Davosu, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji se fokusirao na Gazu.

U Kairu, kao deo uobičajenog prvog ovogodišnjeg putovanja ministra spoljnih poslova u Afriku, Vang je izdao zajedničko saopštenje sa Arapskom ligom pozivajući na „trenutni i sveobuhvatni prekid vatre“ u Gazi kako bi se okončao sukob.

Vang je takođe rekao da je Kina pozvala na sazivanje „efikasnije međunarodne mirovne konferencije“ i konkretan raspored za sprovođenje rešenja o dve države za Izrael i Palestinu.

Iako je nejasno koliki uticaj Kina ima u regionu, nezavisna država Palestina, uz državu Izrael, u skladu je sa dugogodišnjom spoljnom politikom Pekinga. Kina je bila jedna od prvih zemalja koja je priznala Palestinu kao suverenu državu krajem 1980-ih i dugo se zalagala za rešenje sa dve države.

Međutim, analitičari smatraju da sukob predstavlja priliku za Sija da pozicionira Kinu kao alternativnog međunarodnog lidera Sjedinjenim Američkim Državama.

„Toliko globalne frustracije i besa je prešlo na sukob u Gazi i tu Kina dobija poene za pokušaj da se zauvek pozicionira kao diplomatska sila. Kada je u pitanju rat u Gazi, većina zemalja globalnog juga se snažno protivi onome što Izrael radi. To je sukob u kojem predstavljanje sebe kao agenta za mir i dogovoreno rešenje donosi mnogo više simpatija, za razliku od ukrajinskog rata, gde većina zemalja sedi po strani i samo je Zapad ujedinjen“, rekao je direktor Centra Karnegi u Berlinu Aleks Gabujev.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Preneo D.M.)