UMESTO ZNANJA, U ŠKOLAMA STRES: Razgovarali smo sa učenicima koji su pokrenuli VAŽNU INICIJATIVU ZA PROMENU

Učestalost usmenih i pismenih provera u srednjim školama nije nepoznanica kako sadašnjim učenicama i učenicima, tako i nama koji smo srednje škole završili pre koju deceniju.

No, moram priznati da smo se sistemski najmanje borili protiv lošeg pozicioniranja učenica i učenika u obrazovnom sistemu. Dapače, jesu prosvetni sindikati štrajkovali, ali kritika od strane učenica i učenika je retko dolazila u javni prostor.

Sada je vreme da se i to promeni, te vas upoznajem sa grupom srednjoškolki i srednjoškolaca koji su pokrenuli inicijativu Korak dalje kako bi predstavili rezultate svojih istraživanja, alarmirali javnost i uticali na sistemsku promenu u proveravanju znanja u srednjim školama, a potom i u celini.

Šta je inicijativa Korak dalje?

Osećajući na sopstvenoj koži teret obrazovnog sistema u Srbiji, a potom i uvidevši da se broj usmenih i pismenih provera u srednjim školama kosi sa Pravilnikom o ocenjivanju, četiri učenika i učenica pokrenulo je istraživanje kroz anketu o tome kako su pozicionirani đaci u Srbiji.

Anketom su dobili odgovore o tome koliko se u stvari ne poštuje Pravilnik, a koliko to donosi stresa mladim ljudima i koliko se načelo znanja gubi kroz pojam ocene.

Prema Pravilniku o ocenjivanju maksimalan broj pisanih provera tokom nedelje je tri, odnosno jedan u danu, međutim u mnogim školama se taj zakon ne poštuje, naglasili su na početku učenice i učenici iza inicijative Korak dalje.

Ako biste se prisetili svojih srednjoškolskih dana, čitateljke i čitatelji, vi biste sigurno potvrdili da su i vas zatrpavali obavezama, te da ste bili primorani da učite i napamet a da se zbog takvog načina učenja znanje o oblastima iz kurikuluma nekako izgubilo godinama.

S druge strane, oni čitatelji i čitateljke čiji bližnji pohađaju srednje škole u Srbiji mogu da posvedoče, sigurna sam, da "stres obrazovanja" i dalje postoji.

No, kao što sam rekla, vrlo je retko videti da se problemi pozicije učenica i učenika dovedu na sistemski nivo, to jest da se uputi direktna kritika, a potom i predlog rešenja celom obrazovnom sistemu. Stoga su učenice i učenici koji su pokrenuli inicijativu Korak dalje, govorili o tome kako je tekao proces njihovog shvatanja da se problem učenika i učenica (srednjih) škola tiče svih nas i mora se rešiti sistemski.

Moj razlog zašto sam odlučio da zajedno sa prijateljima pokrenem ovu organizaciju jeste taj što sam doživeo puno nepravdi i uočio sam razne nepravilnosti tokom ove tri godine u srednjoj školi. Dugo sam ćutao o tome, a odlučio sam da skupim hrabrosti da se borim za promenu sistema zbog toga što me je motivisala moja bivša profesorka latinskog koja je otišla u penziju. Nadam se da ću ovom organizacijom pomoći ne samo sebi i prijateljima, već i budućim generacijama i mladim nadama Srbije, istakao je Bogdan.

Osećaj nepravde prema sopstvu poveo je i drugog člana organizacije Mihajla da ustane za prava koja su mu samo na papiru zagarantovana:

Pretrpani smo. Jednostavno mislim da ovo više nije u redu prema nama, a ni prema profesorima, jer i većini njih ne odgovara plan i program. Odlučili smo se da osnujemo ovaj pokret kako bismo pokušali da pomognemo svima. Svi misle isto, i skoro niko ne može da postigne traženo, ali mi smo odlučili da ustanemo i da se pobunimo jer ovo više ne može da se trpi. Srednjoškolci uče po šest sati dnevno, spavaju po pet, šest sati i svakako ne mogu da postignu željene rezultate.

I dok učenice i učenici shvataju i poziciju profesora i profesorki, ipak unutar postojećeg sistema, razumevanje ne može da bude obostrano.

Idem u stručnu školu, u školu gde bi stručni predmeti trebalo da budu važniji nego opšti, međutim, profesori opštih predmeta nas pretrpavaju proverama, domaćim zadacima i gradivom. Nemaju osećaj za nas, ne razumeju da imamo i druge predmete kojima treba da se posvetimo i koji su nam možda čak i bitniji od njihovog. Mnogo učenika deli istu muku sa nama. Samo želimo da prosvetni radnici imaju razumevanja za nas. Nisu svi prosvetni radnici bez razumevanja, ali većina jeste. Želimo da naše obrazovanje bude bolje i da se preterivanju stane na put, istakla je Sofija.

Naposletku, učenica Nika istakla je i suštinsko zarobljavanje ljudi u sistemu kroz odvajanje osobe od ostalih kanala spoznaje sveta:

Odlučila sam se da radim na ovome jer je školstvo otišlo predaleko. Meni, kao i mnogim drugim učenicima se makar jednom desilo da nas neko nepravedno oceni ili pak da ne možemo da postignemo sve što se od nas očekuje. Danas, da bi neko bio odličan, morao bi što manje da izlazi, da ima što manje hobija i interesovanja pored škole i vecinski da se fokusira na školu. Mislim da je škola postala preveliko opterećenje i preveliki stres za mlade. Želim da ovim pokretom osvestimo mlade da nije normalno plašiti se skole, imati napade panike i prekomerno se stresirati zbog nje. U školi provodimo mnogo vremena i zato bi trebalo da se osećamo prijatno u njoj.

Anketa koju je inicijativa Korak dalje sprovela

Da bi opravdali svoja stanovišta i odlično uočavanje srži problema obrazovnog sistema, učenice i učenici napravili su anketu koja im je ukazala da nisu izolovani slučajevi.

Problem pozicije učenica i učenika smo pojasnili time što smo napravili anketu za srednje škole i na naše iznenađenje dobili mnogo odgovora nezadovoljnih đaka koji dele mišljenje sa nama, istakli su iz inicijative.

Rezultati, bili su ohrabrujući za dalju borbu, ali nadasve i poražavajući.

Podaci koje smo prikupili putem ankete kažu da se 95% učenika oseća kao da ne može sve da postigne.

Odgovori na pitanje o tome koliko đaci spavaju su bili od 7 do 5 sati, sa najučestalijim odgovorom od 5 sati.

Doktori preporučuju da bi deca naših godina trebalo da imaju 9 sati kvalitetnog sna.

Stres je znači, neminovan i očigledan.

Prelomna tačka da se odluče na "korak dalje" bila je upravo već pomenuta nemogućnost profesora i profesorki da iskorače iz sistema i saosećaju se sa njima.

Svi četvoro smo imali konfrontaciju sa profesorima u želji da nam odlože pisanu proveru za drugi dan, međutim to nije urodilo plodom u većini slučaja, objasnili su sagovornici.

Sada ostaje borba koja ne bi trebalo da bude zanemarena od "odraslih".

Ciljevi inicijative Korak dalje

Manjak znanja zarad ocena koje su u ovom sistemu jedino "validno" sredstvo vrednovanja učenika i učenica, a potom u drugom ruhu i nas "odraslih" jeste prvo upozorenje koje šalje organizacija Korak dalje. Potom, tu je stres mladog bića koje prema mojim sagovornicama i sagovornicima može da se reši:

Iz naših ličnih uskustava, pretposlednja nedelja pred raspust je bila najmukotrpnija, iz razloga što smo imali oko pet, šest usmenih provera, i mnogo više pisanih provera od onog što je dozvoljeno po zakonu. Zato, imamo preporuku da se u Pravilniku o ocenjivanju uvede zakon koji određuje tačan broj dozvoljenih usmenih provera u danu i nedelji.

Prema inicijativi Korak dalje broj usmenih provera bi trebalo da ude ograničen na "tri u nedelji i jedan u danu, znači kao i za pisane provere".

No, da korigovanje Pravilnika nije dovoljno, jasno je i učenicima i učenicama, te ipak ističu da mora i da se "poštuje Pravilnik u svim školama". Kako svoju borbu ne bi odvajali od profesora i profesorki, moji sagovornici i sagovornice i te kako žele, kako su i sami rekli, i "druge predloge, pogotovo od prosvetnih radnika".

Kao se kroz obrazovni sistem stvaraju kritička mišljenja i razumevanje sveta, bitno je da sistem da prostora učenicima i učenicama da se razvijaju kroz njega, a ne da veliča pojam "vrednovanja" naspram života ljudskog bića. Stoga, dozovite pojmove empatije i solidarnosti u svest i uključite se u pomoć inicijativi Korak dalje.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/ Autorka: Verica Arsić)