NAJBOLJE SLAVSKO ŽITO SA TRI TAJNE OBAVEZNO SE SPREMA ZA SVETOG JOVANA: Ovaj recept mora svaka DOMAĆICA da zna

Žito je simbol večnog života i simbol vaskrsenja, jer posejana zrna pšenice donose novi život. Koljivo se prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, a za pokoj duša umrlih predaka i srodnika, koji su tu slavu slavili i predali je svojim potomcima.

Zato se žito pravi za krsnu slavu i parastose i sahrane.

Slava je srpski narodno-crkveni običaj i posle Vaskrsa i Božića, treći najvažniji porodični praznik, uvek povezan sa danom određenog hrišćanskog svetitelja. Ona je toliko karakteristična za Srbe da predstavlja znak prepoznavanja i identifikacije.

Ova jedinstvena forma porodične tradicije kod Srba je prisutna iz perioda pre hrišćanstva, kada je bila vezana za kult predaka porodice. Slava se nalazi u Nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a 2014. godine je upisana i na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Najstariji pomen slave, kakvu dans poznajemo, u našim krajevima potiče iz 1018. godine. Pored duhovnog značenja za celi srpski narod, slava ima i svoju pragmatičnu vrednost. Naime, zahvaljujući kontinuiranom prenošenju proslavljanja određenog sveca sa predaka na potomke, slava identifikuje i srodničke odnose i veze.

Srbi su često, iz raznih razloga i okolnosti, menjali svoja prezimena, ali ne i svoju slavu.

Slava se proslavlja uz posnu ili mrsnu trpezu. Sve slave koje padaju u vreme posta, kao i one koje padaju sredom i petkom (koji su, takođe, u pravoslavlju posni dani) proslavljaju se uz posnu trpezu.

Postoje samo tri slave koje i ako padnu na sredu i petak se proslavljaju uz mrsnu trpezu, a to su Sveti arhiđakon Stefan, Sveti Vasilije Veliki i Sveti velikomučenik Georgije.

Važniji od slavske trpeze su običaji, a okosnicu tih običaja čine pripreme slavskog kolača i žita.

Pšenica je simbol Vaskrsenja Hristovog. Kuvano žito ili koljivo je u crkvenoj upotrebi još od najstarijih vremena. Kao crkveni simbol ono podseća na biljne žrtve iz starog zaveta. Smatra se da ono predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života. Prema crkvenim izvorima, pogrešno je ne spremati žito za Aranđelovdan i Ilindan, pod izgovorom da su oni „živi svetitelji”, jer se žito ne prinosi za pokoj duše svetitelja, već za pokoj duša predaka.

Uz to, pravoslavni hrišćani smatraju da nema živih i mrtvih svetitelja, već da su svi živi i za nas posreduju pred Bogom

Recept za slavsko žito sa tri tajne

Postoje mnoge varijante kako se sprema slavsko žito, odnosno koljivo. Žito se može pripremiti na razne načine, ali najčešće sadrži orahe, muskatni oraščić i/ili karanfiliće i vanilin šećer.

Najbolji recept za slavsko žito sa orasima ima tri tajne za pripremu:

• 500 g pšenice belije
• 400 g kristal šećera
• 400 g mlevenih oraha
• 2 kesice vanilin šećera
• pola kašičice mlevenog muskatnog oraščića

Ko ne voli aromu muskatnog oraščića može da ga izostavi iz recepta. Bitno je da se upotrebljava pšenica belija i da imate što bolje orahe, dobro očišćene i bez tvrdih ljuspica. Takođe, napravite i Čarobnu tortu, idealnu poslasticu za Svetog Jovana.

Pola kilograma pšenice očistiti od kamenčića i kukolja, sipati u ekspres lonac i preliti vodom, pa ostaviti da prenoći. Sutradan potopljeno žito isprati u nekoliko voda, da izađe prljavština i dobro skuvati u ekspres loncu.

Nekada se pšenica posle kraćeg kuvanja ušuškavala u jastuke i jorgane u sanducima za posteljinu i tako se „sama kuvala” do sutradan.

Kada je pšenica skuvana, pustiti je da se ohladi i dok je još mlaka, procedite je, ali je ne ispirajte!

To je prva tajna: pšenični skrob treba da ostane sa žitom.

Kada ste procedili žito, još dok je mlako, sameljite ga u blenderu, multipraktiku ili na mašini za mlevenje mesa. Ne treba da se suviše sitno melje, da bi zadržalo volumen. To je druga tajna najboljeg recepta za slavsko žito.

Još uvek mlaku i samlevenu pšenicu pomešajte sa šećerom i orasima, dodajte kesice vanilin šećera i po želji fino samleven muškatni oraščić.

Mešanje pšenice, oraha i šećera se vrši rukama. Domaćica rukama i prstima izmeša i izgnječi smesu. To je treća tajna zašto je ovo najbolji recept za slavsko žito!

Na kraju se slavsko žito odozgo pospe mlevenim orasima. Može ga ukrasiti tako što ćete napraviti reljef u obliku krsta.

bonus video

(Espreso/Magazin.politika/Dragan Šubarević/prenela T.M.)