EVO KAKO SE RASKIDA CRNA SVADBA: Samo složeni ritual na GROBLJU može da oslobodi CRNU MLADU, ali...

Serija Crna svadba pokrenula je u Srbiji čitav niz pitanja kada je reč o vlaškoj magiji. Sama serija nosi ime obreda koji se praktikovao u Istočnoj Srbiji.

Kao što smo već pisali Crna svadba je obred koji su upražnjavali Vlasi i odnosio se na situacije u kojima bi preminuli mladi ljudi.

Reč je o obredu kome uglavnom prisustvuje samo najuža porodica, pa se o njemu i ne zna mnogo. Etnolozi koji su proučavali ovaj običaj kažu da je sastavni deo obreda okićeni barjak koji se nosi na groblje gde se lomi iznad groba pokojnika i tu ostavlja. Nakon toga, slično kao za daću ili za pomen, ručak se u kući pokojnika nameni za dušu, odigra se kolo i kada se ono završi kaže se da se završila crna svadba.

Sam ritual spaja elemente svadbe i sahrane. Pokojnik se sahranjuje u svadbenom odelu, a pre spuštanja u raku, njegova "crna mlada" u beloj venčanici mu se zaklinje na vernost. Iako su svi u žalosti i tuguju, igraju svadbarsko kolo oko kovčega, što je najpotresniji momenat ceremonije.

Posle godinu dana, brak se raskida složenim obredom čija je centralna tačka lomljenje svadbenog barjaka na grobu pokojnika. "Crna mlada" tek posle toga ima pravo da nastavi sa svojim životom i nađe novog izabranika, a pokojnik na onom svetu ima svoju "suđenicu" sa kojom će provoditi svoj večni zagrobni život.

Mlada ili mladoženja koji su pristali da simbolično budu venčani godinu dana nakon toga više nemaju nikakve obaveze i slobodni su da zasnuju brak i porodicu.

Jedan drugi običaj kod Vlaha bio je još jeziviji i primenjivao se u delu Homolja i Podunavlja, čak i u XX veku.

Za razliku od crne svadbe, koja je opstala do dana današnjeg, običaj koji je skoro potpuno iščezao je "otkopavanje pokojnika".

Otkopavanje pokojnika se vezivalo za kult sunca i takođe se praktikovalo kad umre mlada osoba. Četrdeset dana posle smrti rodbina i prijatelji dolazili su rano ujutru na groblje i bukvalno iskopavali kovčeg. Zatim bi ga uspravljali, otvarali i belom maramom pokojniku brisali lice. Leš bi tada okrenuli ka suncu da ga ono obasja svojim zracima i „primi", a potom bi zatvorili kovčeg i vratili ga u zemlju. Nakon ovog obreda, pripremali bi se svi pogrebni obredi koji su izvršeni onog dana kada je osoba umrla. To znači da bi mu pripremali bogatu trpezu, koju su iznosili na groblje zajedno sa cvećem, svećama i tamjanom. Na uobičajenoj sahrani tada sledi polivanje groba bistrom vodom, kojom pokojnik treba da se umije, a zatim paljenje sveća kako bi „video" gde je hrana.

Poput starih Egipćana, Vlasi se prema mrtvima ponašaju identično kao sa živima, jer veruju da su oni život samo premestili u podzemni svet.

Bonus video:

(Espreso / Blic žena / A.D. / Prenela: A.P)