JOŠ JEDNA ZEMLJA SPREMNA DA ZAPOČNE RAT: Lider pozvao građane da se pripreme za ODBRANU OTADŽBINE, a sve zbog...

Somalija je spremna da započne rat kako bi zaustavila Etiopiju da prepozna otcepljenu teritoriju Somaliland i tamo izgradi luku, najavio je viši savetnik somalijskog predsednika.

Memorandum o sporazumevanju je potpisan 1. januara čime se Etiopiji, koja nema izlaz na more, dozvoljava da izgradi mornaričku bazu, a ta odluka je unela nemir u region Roga Afrike, koji je već dovoljno haotičan.

Somalija je zbog toga opozvala svog ambasadora u Etiopiji.

Sporazum koji su u Adis Abebi potpisali etiopski premijer Abij Ahmed i predsednik Somalilanda Muse Bihi Abdi, otvorio bi put Etiopiji da uspostavi komercijalne pomorske operacije koje mu omogućavaju pristup iznajmljenoj vojnoj bazi, rekao je Redvan Husein, savetnik za nacionalnu bezbednost Abija Ahmeda.

Pod tim se podrazumeva etiopsko priznavanje Somalilenda kao nezavisne države u dogledno vreme.

- To ugrožava stabilnost i mir u regionu - ubrzo je navela somalijska vlada.

Pošto Somalija i dalje smatra Somaliland svojom teritorijom, pomenuti memorandum je proglasila ništavnim.

Predsednik Hasan Šeik Mohamud je pozvao građane da se "pripreme za odbranu naše otadžbine".

- Svim diplomatskim opcijama želimo da privolimo Etiopiju da postupa razumno, ali smo spremni za rat ako ga Abij želi - rekao je savetnik somalijskog lidera.

Ljuti neprijatelji

Dve zemlje su već ratovale 1977. i 1978. zbog sporne teritorije, a tenzije su se održale do dana današnjeg. Etiopija je 2006. okupirala Somaliju kako bi izbacila islamiste iz Mogadiša, što je doprinelo pobuni Al Šababa, a danas se smatra jednim od ključnih učesnika Afričke unije koji održavaju mirovnu misiju u Somaliji.

Iz kabineta predsednika kažu da ih je memorandum o izgradnji luke iznenadio. Navodno, etiopski lider je prethodno negirao da će preko Somalilanda tražiti izlaz na more.

Somaliland

Somaliland je bio britanska kolonija do 60-ih godina prošlog veka. Teritorija je uživala pet dana nezavisnosti dok se nije dobrovoljno ujedinila sa Somalijom, nekadašnjom italijanskom kolonijom. Trusnom savezu je došao kraj kada je Somaliland 1991. proglasio nezavisnost nakon decenijske borbe sa trupama režima koji su podržavali Sovjeti.

Smatra se da je Somaliland danas de facto nezavisna država, sa sopstvenom valutom, parlamentom i prekomorskim diplomatskim misijama.

Somaliju pustoši Al Šabab, moćni saveznik Al Kaide, što je čini jednom od najopasnijih na svetu. Sa druge strane, Somaliland je relativno miran.

Međutim, nisu ga prepoznale mnoge zemlje u svetu. Zapadne zemlje ne priznaju nezavisnost dok to ne učine i afričke nacije. To tamošnji lideri odugovlače, prateći stav Afričke unije da se ne prave nove granice nasleđene od kolonijalista.

Bez priznanja, Somaliland teško privlači investicije i isključen je iz međunarodnog trgovanja, pošto finansijski tokovi uglavnom idu preko Mogadiša.

Ministar spoljnih poslova Somalilanda, Esa Kajd, rekao je da će dogovor sa Etiopijom "legitimizovati naše samoopredeljenje", a može da pokrene domino efekat kako bi druge zemlje priznale nezavisnost.

- Priznanje je ono za šta se borimo sve ovo vreme i to je najvažnija stvar koju možemo da ponudimo ljudima Somalilanda - rekao je Kajd za "Observer".

Međutim, za sada niko ne zna šta piše u sporazumu Etiopije i Somalilanda pošto još nije dostupan javnosti.

(Ne)sporazum

Predsednik Somalilanda, Muse Bihi Abdi, rekao je da je Etiopija pristala da prizna njihovu nezavisnost u zamenu za zakup priobalnog zemljišta na 50 godina, koji će koristiti u "mornaričke i komercijalne svrhe". Ipak, Etiopija je saopštila da je samo pristala na "duboku procenu" kada je reč o priznavanju sporne teritorije.

Zbog cele ove zavrzlame, jedan zapadni diplomata je rekao da su dve zemlje zapravo potpisale "memorandum o nerazumevanju".

Etiopija je postala najveća zemlja koja nema izlaz na more 1993. kada se Eritreja otcepila.

Abij je rekao da je to bila istorijska greška koja ugrožava postojanje Etiopije. Ponovo se pojavio strah da bi moglo doći do rata i sa Eritrejom.

- Procenjuje se da ćemo do 2030. imati 150 miliona stanovnika. Toliko ljudi ne može da živi u geografskom zatvoru - kazao je.

Bonus video:

(Espreso/ 24 sedam/ N.P./ Prenela: T.M.)