sećanje
13 GODINA OD SMRTI OMILJENE SRPSKE PEVAČICE: Cela zemlja joj se DIVILA, a priča o njoj će vas RASPLAKATI
Vera je ostavila neizbrisiv trag u domaćoj muzici
Navršilo se trinaest godina od prerane smrti pevačice Vere Nešić, koja je posle duge i teške borbe s bolešću napustila ovaj svet. Kada se navršila decenija od gubitka, Miki Nešić je za Kurir vrlo emotivno govorio o svojoj najvećoj životnoj ljubavi.
Miki je smogao snage i u ispovesti otkrio nepoznate detalje i anegdote iz privatnog života, ali i karijere preminule pevačice.
- Vera je preminula 10. januara u Finiksu, u Arizoni. Bol je ista kao i tada, ništa manja. Mi smo 30 godina bili u braku, u kom smo dobili dve ćerke - Katarinu i Emiliju. Išli smo zajedno i u osnovnu školu, obožavala je fudbal, bila je golmanka. Ja sam svirao bubnjeve, ona je pevala. Radili smo po hotelima i restoranima, imali smo programsku muziku - starogradske pesme, romanse, zabavnjake, i tako je to počelo.
Vera je bolovala od najteže bolesti. Kakva je bila njena borba i poslednji dani u Americi?
- Borila se s karcinomom do poslednjeg časa, tri godine je bolovala. Njeno lečenje je bilo završeno i u Beogradu i u Kragujevcu, pa smo onda došli ovde. To su bili strašni trenuci. Zamislite kad vam lekari kažu: "Potražite nešto drugo, vaše lečenje radioterapijom i hemoterapijom je završeno." Onda smo mi došli ovde kod ćerke Katarine u Ameriku. Obratili smo se za pomoć jednoj Kineskinji, koja je lečila alternativnom medicinom, nekim čajevima i kombinacijom vitamina. Međutim, sve je to bilo kasno. Desetak dana je bila na klinici, odakle je otpuštena na kućno lečenje. U ćerkinoj kući je i preminula.
Da li su vas u tim teškim trenucima zvale Verine kolege i nudile pomoć?
- Da, jesu. Na prvom sledećem sastanku Saveza umetnika, Vera će dobiti status istaknutog umetnika. Ona je još dok je bila živa trebalo da preda dokumenta za to, ja sam je terao, ali ona je sve to nekako odlagala i govorila da ima vremena, kad joj bude bilo bolje.
Pokojni Toše Proeski je bio zadivljen njenim pevanjem makedonskih pesama.
- Jednom su gostovali zajedno i pevali u emisiji uživo, sa orkestrom Ljubiše Pavkovića. Vera je htela je da peva "Zajdi, zajdi" i čak je bila i na probi sa orkestrom. Posle nekih pola sata na probu je došao i pokojni Toše, sa željom da otpeva istu pesmu, ne znajući da je Vera već probala nju. Kad je to čuo, on je želeo da otpeva neku drugu pesmu, međutim, Vera, koja je bila veliki čovek i kolega, odmah je rekla: "Ne, ne, molim te, Toše, ti otpevaj 'Zajdi, zajdi', a ja ću nešto drugo!" Takva je bila moja Vera.
Ono što se malo zna u javnosti jeste da je Vera bila veliki humanista. Održala je preko 100 koncerata u humanitarne svrhe.
- Skoro sam gledao, preko 150 plaketa i zahvalnica ima za humanitarne koncerte koje je održala tokom karijere, a i koje smo mi organizovali. Uvek se rado odazivala na takve događaje.
Njen poslednji album, koji je snimila 2006. godine, zvao se "Bolujem". Deluje kao da je predosećala nešto.
- To je album na kojem smo najviše radili. Dragan Aleksandrić nas je zvao i rekao: "Ćero, imam za tebe pesmu." Posle toga smo uzeli i nekoliko pesama od pokojnog Novice Uroševića. Nakon toga se i razbolela.
Čujete li se i sa Sašom Popovićem?
- Da, ja njega izuzetno poštujem, mi smo veliki prijatelji. Suzana je naša drugarica i radili smo s njom mnogo godina.
I vaša ćerka Emilija je krenula stopama majke, učestvovala je u takmičenju "Zvezde Granda".
- Emilija je dosta kasno počela da se bavi muzikom. Ona je svirala 10 godina klavir, pevala u horu, završila je srednju i nižu muzičku školu. Sada završava solo pevanje u Kragujevcu i sprema se ponovo za "Grand". Dosta me kolega zove zbog nje, interesuju se. Napravila je pauzu s takmičenjem, sad će se opet prijaviti. Ja sam tu pomalo kriv, požurio sam da je posle samo mesec, dva bavljenja pevanjem prijavim za "Zvezde Granda". Nije imala nikakvog iskustva.
Bonus video:
(Espreso/Kurir/prenela:B.S)