DA LI VAKCINE PROTIV VELIKOG KAŠLJA DAJU TRAJNI IMUNITET? Prof. Konstantinidis objasnio KO su UGROŽENE KATEGORIJE!

U Srbiji se registruje sve veći broj pacijenata koji imaju veliki kašalj. Tokom prošle godine, zaključno sa 31. decembrom, registrovano je 909 obolelih. Lekari kažu da su najugroženija novorođenčad, bebe do dva meseca života.

Obolelih ima među decom, tinjdžerima, ali i odraslima. Mnoge je iznenadilo što među pacijentima obolelim od velikog kašlja ima i onih koji su uredno vakcinisani. Lekari objašnjavaju da vakcina protiv pertusisa ne daje trajni imunitetet, već da on vremenom slabi.

Istraživanja su pokazala da deset godina nakon vakcinacije imunitet počinje da slabi, da više nije tako jak da može da spreči obolevanje. Takođe, ni osobe koje su preležale veliki kašalj ne stiču doživotan imunitet, te jedna osoba može da oboli više puta u toku života od velikog kašlja.

Prof. Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije objašnjava da prema kalendaru obavezne vakcinacije deca u Srbiji primaju DTP vakcinu koja štiti od difterije, tetanusa i velikog kašlja.

"Vakcina protiv pertusisa ne ostavlja trajni imunitet, kao neke druge vakcine. To su takve vakcine koje podrazumevaju da se pregura period kada su deca najosetljivija, u najranijem odojčadskom uzrastu. Vakcinisana deca ukoliko kasnije i dobiju veliki kašalj imaju mnogo blažu kliničku sliku", objašnjava prof. Konstantinidis.

Najteži oblici kod novorođenčadi

Deca u Srbiji primaju petovalentnu vakcinu - Pentaksim koja je zaštita od velikog kašlja, difterije, tetanusa. Primaju je u pet doza. Primarna vakcinacija ide u tri doze i prima se u prvih šest meseci života (sa navršena dva meseca, sa tri i po meseca i sa šest meseci). Prva revakcina je sa 18 meci, a zatim druga sa sedam godina.

"Problem je što se vakcina ne daje u prva dva meseca života deteta. Ta prva dva meseca su i najproblematičnija. Najteže oblike velikog kašlja smo imali kod novorođenčadi koja još nisu stigla da prime prvu dozu vakcine. U Klinici za zaštitu dece u Vojvodini tokom prošle godine imali smo nekoliko beba koje smo lečili u jedinicima intenzivne nege, koje su zbog komplikacija bile na mehaničkoj ventilaciji", naveo je Konstantinidsis.

Veliki kašalj izaziva bakterija Bordatela pertusis, koja oslobađa toksine u respiratornom sistemu. Toksini se kače za ćelije sluzokože i dovodi do njihovog oticanja. To je razlogzašto se kod dece i odraslih javlja ta vrsta kašlja.

Prof. Konstantinidis objašnjava da je problem kod pertusisa što bakterija koja izaziva oboljenje slabo reaguje na klasične antibiotike, pa čak i na one koji su za nju namenjeni.

"Nama lekarima problem predstavlja i to što su ti antibiotici namenjeni za lečenje velikog kašlja ne daju uobičajeno bebama u najmlađem uzrastu. Kako lečiti najmlađe pacijente je za nas jednačina sa nekoliko nepoznatih. Zato stalno apelujemo da se deca redovno vakcinišu u uzrastu kako je Kalendarom vakcinacije predviđeno. Na taj način se štiti pojedinac, ali i stvara kolektivni imunitet", objašnjava on.

Ponovo je apelovao na roditelje da vakcinišu decu od zaraznih bolesti. Kod velikog kašlja, gde vakcina ne daje trajni imunitet, Konstantinidis smatra da bi mogla da se uvede dodatna revakcinacija u kasnijem adolescentnom i odraslom dobu. Uvođenje kasnije revakcinacije zahteva širu stručnu raspravu i donošenje strategije, a do tada savetuje da se poštuje obavezni kalendar imunizacije i deca vakcinišu na vreme.

Dodatna revakcinacija

"Možemo da razmišljamo o uvođenju dodatne revakcinacije. Međutim, hajde sada da se držimo redovnog kalendara sa obuhvatom od 95 odsto i više. Na taj način štitimo i one najmlađe do dva meseca koji ne mogu da prime vakcinu. Nisam video do sada veliki kašalj, a radim 30 i više godina. Posebno ne kod novorođenčeta, odojčeta do dva meseca", rekao je on.

Pentaksim ne daje trajnu zaštitu od velikog kašlja, ali svi koji su vakcinisani i kasnije ako dobiju veliki kašalj zaštićeni su od težih oblika bolesti.

"Vakcina ostavlja neki trag i u principu su te kliničke slike dobrim delom i blaže", naveo je on.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u 2022. godinu obuhvat beba primarnom vakcinacijom (u tri doze) bio je 91,9 odsto. Obuhvat prvom revakcinacijom u drugoj godini života bio je 80,6 odsto, dok je obuhvat drugom revakcinacijom pre upisa u prvi razred osnovne škole iznosio 91,3 odsto. U cilju obezbeđenja ne samo individualne, već i kolektivne zaštita potrebno dostići obuhvat imunizacijom od 95 odsto planirane populacije.

Bonus video:

(Espreso / Euronews, Slavica Tuvić/ Prenela M.L.)