nova ličnost u francuskoj politici
DA LI FRANCUSKA DOBIJA PRVOG GEJ PREMIJERA? Ko je mladi Gabrijel Atal?
Mladi političar je već obavljao različite uloge, uključujući portparola vlade i ministra javnih računa
Ministar obrazovanja Gabrijel Atal se smatra vodećim kandidatom da postane sledeći premijer Francuske.
Atal je rođen 1989. u Ot de Senu.
Mladi političar je već obavljao različite uloge, uključujući portparola vlade i ministra javnih računa.
Na početku svoje karijere, Atal je bio član socijalističke partije, ali se kasnije pridružio centrističkoj partiji Emanuela Makrona, sada poznatoj kao Renesansa.
Ako bude izabran za tu ulogu, Atal bi bio najmlađi i prvi otvoreni gej premijer Francuske.
Podsetimo, Elizabet Born je juče podnela ostavku predsedniku Francuske Emanuelu Makronu, koji ju je prihvatio.
Makron je "od sveg srca" zahvalio predsednici vlade na njenom "uzornom" radu u "službi nacije".
Ministar finansija Bruno Le Mer i bivši ministar poljoprivrede Žilijen Denormandi takođe su pominjani od strane analitičara kao moguće opcije za novog premijera.
Promena premijera neće nužno dovesti do promene u političkom pristupu, već će pre signalizirati želju da se odmakne od penzionih i imigracionih reformi i fokusira se na nove prioritete, uključujući postizanje pune zaposlenosti.
Promena premijera dolazi nakon godinu dana obeleženih političkom krizom u zemlji, zbog sporne reforme penzionog sistema i zakona o imigraciji.
Takođe dolazi samo pet meseci pre izbora za Evropski parlament, a očekuje se da će evroskeptici ostvariti rekordne dobitke u vreme široko rasprostranjenog javnog nezadovoljstva zbog porasta troškova života i neuspeha evropskih vlada da obuzdaju migracione tokove.
U Francuskoj, ankete javnog mnjenja pokazuju da Makronova stranka zaostaje za liderom krajnje desnice Marin le Pen za nekih osam do 10 poena ispred glasanja u junu.
Born je bila premijerka od maja 2022, a kako podseća britanska agencija, bila je pomoćnik brojnim ministrima Socijalističke partije pre nego što je došla na čelo vlade u vreme Makronovog predsedničkog mandata.
Sa 62 godine, ona je tek druga žena na toj funkciji u Francuskoj.
Savetnici francuskog predsednika kažu da je uspeo da prođe najizazovnije delove svog ekonomskog manifesta u prvih godinu i po dana svog drugog mandata, uprkos nedostatku apsolutne većine, kao i da će buduće reforme, na primer, obrazovanja i eutanazije, imati veći konsenzus.
Ali Makronova odluka da iskoristi izvršna ovlašćenja prošle godine da donese sporno povećanje starosne granice za penziju na 64 godine izazvala je nasilne proteste koji su trajali nedeljama.
Rekonstrukcija vlade će verovatno intenzivirati trku u Makronovom taboru za njegovog naslednika na sledećim predsedničkim izborima 2027, sa bivšim premijerom Eduarom Filipom, ministrom unutrašnjih poslova Žerarom Darmanenom i Le Merom kao potencijalnim kandidatima.
Bonus video:
(Espreso/Blic/Ivana Kešanski/Preneo D.M.)