PRAZNIČNA DEPRESIJA

ZNATE LI ŠTA JE PRAZNIČNA DEPRESIJA? Psiholog za Espreso o OKIDAČIMA ovog STANJA, evo ko je NAJUGROŽENIJI!

Praznična sezona mnogima je okidač depresivnog raspoloženja, a psiholog za Espreso otkriva kako se nositi sa takvim osećanjima

Objavljeno: 09.01.2024. 20:59h

Period praznika mnogima je sinonim za odmor, zajedništvo i radost.

Kraj godine je vreme sabiranja utisaka, sumiranja uspomena ali i postignutih ciljeva. Neretko budemo nezadovoljni zbog onoga što nismo postigli ili nas ne zadovolji ono što jesmo.

Preplavi nas osećanje neuspeha i niskog samopouzdanja. Takođe, kraj godine je period kada se intenzivnije u mislima susrećemo sa činjenicom brzog protoka vremena i prolaznosti života.

Osim toga, mnogi ljudi, iz raznih razloga, praznike provode sami ili se susreću sa teškom materijalnom situacijom dok su sa svih strana "bombardovani" reklamama lepog života.

Sve ovo može biti okidač za prazničnu depresiju, a ukoliko se ovih dana susrećete baš sa takvim osećanjima, znajte da niste jedini. Ne morate forsirati sebe da se pošto-poto osećate srećno kada to niste.

- Dok ceo svet slavi spajanje kazaljki na satu tačno u ponoć, mnogi od nas ne samo da neće biti u veselju i slavlju, već će se osećati neraspoloženo, bezvoljno, razočarano, sa crnim ruminirajućim mislima, nesanicom. Praznici ne donose samo praznično raspoloženje već i praznično neraspoloženje. Mogu da izazovu pojavu ili pogoršanje psihičkih tegoba kod osoba koje su već iskazivale despesivnu simptomatologiju, kod osoba koje su imale skoriji gubitak bliske osobe (smrt, razvod, raskid), kod osoba koje praznike provode same, navela je za Espreso klinički psiholog i psihoterapeut Branislava Pavlović.

Branislava Pavlovićfoto: Privatna arhiva

Naša sagovornica napominje da u zdravim porodicama zajedničko vreme tokom praznika donosi zadovoljstvo, ali u disfunkcionalnim porodičnim i bračnim odnosima vreme praznika može da nas dodatno suoči ili pogorša nezadovoljstva.

U takvoj sredini, praznici mogu biti okidač mnogih potisnutih konflikata i nesporazuma. Takođe, povod za svađu mogu biti povećani finansijski troškovi i veći obim kućnih poslova.

Neretko je i pojačano konzumiranje alkohola okidač za nesuglasice i porodične svađe.

- Univerzalni imperativ i teror sreće i dobrog raspoloženja koji nam se nameće često ima kontraproduktivno dejstvo. Od pritiska da moramo da budemo srećni, lepi i u dobrom raspoloženju, kada nam se čini da ceo svet ima nekoga da zagrli, kada umesto glamuroznog dočeka imamo egzistencijalne, porodične, ljubavne, zdravstvene ili poslovne probleme, kada nismo zadovoljni postignutim lako možemo da skliznemo u novogodišnju depresiju, kaže psiholog Branislava Pavlović.

Fokus treba biti na onome što ste postigli i na onome što želite da uradite u 2024. godini.

- Doček Nove godine je samo jedno veče u toku 365 dana, a 1. Januar nije nikakav čarobni dan, pa treba imati realna očekivanja za novogodišnje praznike, uzimajući u obzir kako se osećamo, šta nam se dešava u životu i kroz kakav period prolazimo. Ne moramo se pošto-poto sjajno osećati baš za te dane, ne moramo biti lepi i nasmejani. Možemo provesti novogodišnje praznike u skladu sa onim šta mi želimo i šta nam prija. Umesto da se fokusiramo samo na loše stvari, razočarenja, nezadovoljstva ili sve ono što smo propustili u toku ove godine, možemo da napišemo listu svega onoga šta smo uradili i čime smo zadovoljni. Ako se osećamo usamljeno možemo da se angažujemo i kontaktiramo bliske osobe, podelimo sa njima kako se osećamo i potražimo društvo, navodi za Espreso Branislava Pavlović i dodaje da preterana očekivanja od dočeka i naredne godine mogu dodatno da nas uvedu u loše raspoloženje, kada ne možemo da postignemo sve ono što očekujemo:

- Usamljenost i izolovanost pojačava osećaj da su tokom praznika svi drugi srećni i imaju oko sebe bliske osobe a da samo mi nemamo nikoga. Najčešće, novogodišnja noć ne donosi ništa novo već je samo refleksija onoga kako se osećamo. Takođe, zimski meseci donose nam manjak sunčeve svetlosti i kraći dan i utiču na pojavu sezonske zimske depresivnosti, navodi naša sagovornica.

Depresivna osoba / ilustracijafoto: Profimedia

U ovom periodu su najugroženiji oni koji su nekoga izgubili, imali traumu smrti bliske osobe ili predik emotivne veze, kao i oni koji su inače introvertni.

Osećaj izolovanosti i usamljenosti se tada dodatno povećava što može dovesti do depresije, beznađa, otuđenosti pa i do suicidalnih misli.

Posebno ranjiva kategorija su stara lica, kao i roditelji ”praznog gnezda” čija su deca otišla iz porodičnog doma.

Svi oni, dok prolaze kroz lične krize, okruženi su prizorima srećnih porodica na TV-u, društvenim mrežama, čime se osećaj tuge dodatno podstiče.

Zato počinju da se osećaju kao osobe čiji život nema smisla, kao one koje drugima kvare sreću i nisu poželjne za društvo. Preispituju se a anksiozna osećanja krivice se dodatno aktualizuju.

Ukoliko imate psihičkih tegoba, osećate se depresivno, anksiozno, pod stresom, uvek možete potražiti stručnu pomoć i razgovor.

Kako se vi osećate ovih dana? Pišite nam u komentarima.

Bonus video:

(Espreso/ Marina Letić)