DA LI MORA ISPOVEDANJE PRE PRIČEŠĆA? Evo šta kaže CRKVA!

Da li postoji pravilo koje mora da se ispoštuje pre samog pričešća? Da li ispovest ide obavezno pre pričešća? Da li čovek može da se ispoveda i nakon pričešća?

To je još jedno pitanje oko kojeg se danas stvara mnoštvo negativnosti unutar Srpske Pravoslavne Crkve i među vernicima.

Zapravo ovo je jedno od dogmatskih pitanja koje vode raskolu između dve struje, tradicionalista i modernista reformista. Zapravo, između srbofila i grkofila, da budemo još precizniji, jer se mogućnost da se vernik pričesti bez ispovesti preuzela iz Grčke Pravoslavne Crkve a smatra se da je glavni ideolog te ideje episkop Irinej Bulović, Bački vladika.

Ispovest pa pričešće

Odgovor na početno pitanje da li može pričešće bez ispovesti koji pak daju vernici i sveštenici tradicionalisti je takođe logičan i svodi se na jednostavne teze:

1. Mi i naši preci smo se prvo ispovedali Bogu a onda od greha olakšane duše pričešćivali Hristovim telom i krvlju na oproštaj grehova, i to smo tako radili vekovima, i to je davalo i rezultate i svetitelje, i ne vidimo zašto bi se to menjalo.

2. Ruska Pravoslavna Crkva kojoj smo bliži nego Grčkoj Pravoslavnoj Crkvi, radi isto što su radili i Srbi vekovima, prvo se vernici ispovede pa se onda pričeste. A tako je i u Hilandaru, na Svetoj Gori.

3. Ma koliko ispovest bila formalna, ona vremenom vernika uvodi u sve ozbiljniji pristup samom kajanju i ispovesti. I ko god se redovnije i češće ispoveda, njegova duša sve više traži da se on sam dublje i temeljnije ispovedi.

4. To što se vernici ispovedaju na liturgiji nije do vernika nego do Crkve i sveštenika. Da se Crkva organizovala i da je postavila standard da se vernici ispovedaju uveče nakon večernje molitve ili bdijenja, ili par sati pre liturgije, pa da se na liturgiji samo pričeste, ne bi bilo nikakvih problema. Samo je stvar organizacije sveštenika i njegovog vremena. Ali sveštenicima i vernicima je lakše i jednostavnije da to rade na liturgiji, jer ne moraju dvaputa da dolaze u Crkvu. Gde ima volje, naći će se i načina.

5. Formalno ispovedanje i mehanička ispovest opet nije delo vernika nego Crkve. Da se Crkva i da su se njeni sveštenici potrudili da vernike stalno uče kako se treba ispovedati, kako se treba prisetiti greha, da su sveštenici to primenjivali na samom činu ispovesti i postavljali pitanja, ništa ne bi postalo formalno, već bi naprotiv bilo svečano i temeljno.

6. Dopuštanje verniku da se „prljav grehom i otežane duše“ pričesti telom Hristovim narušava savest i stvara u perspektivi lakomislene vernike koji će težiti samo pričešću a bez ispovesti. Mnogi se vernici i onako stide ispovesti i lako im je da pobegnu sa ispovesti, pa da se formalno pričešćuju i umišljaju da su veliki vernici i duhovnici.

Verovatno je episkop Irinej Bulović vladika Bački u pravu, ali i mi smo u pravu. Pa ćemo se pozvati na naše svete pretke i Svetu Goru, pa ćemo te novotarije u Crkvi pomalo ignorisati, i pričešćivaćemo se samo nakon ispovesti. Kada olakšamo dušu svoju od težine greha kroz ispovest, sa strahom Božijim pristupićemo svetim darovima i pričešću telom i krvlju Hristovim, da nas Gospod Isus Hrist razreši greha.

Jer iako se čini da takve, za nas novotarije a za Crkvu dogmatske stvari, koje olakšavaju pristup novim vernicima, mogu privući više ljudi u Srpsku Pravoslavnu Crkvu, nikada to za život pravoslavne crkve nije bilo presudno. Jer u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi deluje blagodat Svetog Duha koja privlači ljude a ne formalni propisi, maniri i verski marketing. I u crkvi narodnoj deluje sila Svetog Duha koja daje moć samo jednom istinskom pravedniku, monahu, svešteniku ili mirjaninu, da svojom molitvom za spas Srpske Crkve bude jači od 10,000 drugih, pa bilo među njima i desetine vladika SPC. Jer, pokrov Presvete Bogorodice čuva hrišćanski rod i njena je sila i volja iznad svih naših mišljenja, istinitih ili pogrešnih.

I dok god bude tako, Crkva će biti živa i vernici će se kroz nju spašavati.

(Espreso/ Nportal/ Bašta Balkana/ Prenela M.L.)