PIJUKANJE, LEPLJENJE NOVČIĆA, KLOPANJE VRABACA: Proverili smo koji su NAJNEOBIČNIJI običaji za BADNJI DAN I BOŽIĆ

Božić je jedan od najvažnijih verskih praznika u Srbiji koji se slavi sa posebnom svečanošću i tradicijom u ime rođenja Isua Hrista.

Obeležava se uvek 7. jnauara po julijanskom kalendaru i za njega se vezuje najveći broj običaja koji se razlikuju od kraja do kraja. Ovaj praznik je vreme radosti, ljubavi i porodičnog okupljanja.

Božić u Srbiji ne samo da ima duboko ukoronjene versko značenje, već ojačava veze među članovima porodice i zajednice, noseći tradiciju s generacije na generaciju.

Običaji za Božič počinju na Badnje veče, 6. januara. Tada se porodica okuplja oko badnjaka, hrastovog drveta koji se simbolično seče i unosi u kuću, a zatim i pali kako bi osvetlio dom. Tada porodica zajedno postavlja trpezu bogatu posnim tradicionalnim jelima.

Pomenuti običaju praktikuju se u gotovo svim sprskim porodicama, međutim posebno su značajni i interesantni specifični i jedonstveni običaji koji bi možda u nekim drugim krajevima Srbije delovali čudno i koji obiluju simoblikom.

Zanimljivo je da i sam Badnjak drugačije zovu u razliitim krajevima Srbije. Tako ga u Surdulici šunka, dok u Vranju šumka.

Pa, kakvi se to "neobični" običaji praktikuju u Srbiji?

U Surdulici, na primer, deca se posebno raduju običaju za Badnje veče kada zajednom sa glavom kuće izlaze napolje kako bi uzeli badnjak i vraćaju se u kuću praveći oblik vozića i govore "piju piju, kvak kvak" kako bi se u njihovom domaćinstvu i u novoj godini množili pilići.

Brat i ja kada smo bili mali, zajedno smo sa tatom unosili badnjak ulazeći u kuću u obliku vozića gde bismo nas dvoje govorili piju piju kvak kvak, dok bi nas unutra čekala mama. Tata bi tada lomio jednu granu badnjaka i njome prodžara žar u ložištu šporeta moleći Boga za zdravlje i napredak svog domaćinstva", kaže Ana iz Surdulice.

Običaj "izvođenje pilića" takođe se poštuje i u okolini Kosmaja, međutim njegova simbolika je malo drugačija, a i sam ritual se razlikuje.

Najzanimljivije mi je bilo oponašanje kvočke i pilića ispod stola. Ova "igra" bi trebalo da simbolizuje odnos između Device Marije i Isusa u trenutku rođenja, a da je taj običaj upravo aluzija na momenat rođenja, ukazuje i slama koja se držala ispod stola, na kojoj je "živina" obitavala. Potom, jako sam uživala u "oranju" - to je običaj u kome se ispeče kolač koji predstavlja njivu, muškarci dobiju peciva koja simbolizuju volove, a žene peciva u obliku pletenice. Potom, svi zajedno, ujedinjeni, "oremo" njivu kako bi godina bila što plodnija.", kaže Verica iz Beograda koja je običaje nasledila od očevih predaka iz Šumadije.

Na Ubu se takođe praktikuje obedovanje na slami koja se stavlja ispod trpezarijskog stola kojem se deca posebno raduju.

Za Badnje veče tata unosi pečenicu u kuću, a mama i ja bacamo po njemu kukuruz i pšenicu. To je kao zbog blagostanja i uspeha u kuću. A onda se u slami ispod stola u trpezariji pijuče, tu dolaze i deca moje sestre pa zajedno se "borimo oko slatkiša" i novca. Nakon toga sledi večera koja je posna", kaže Milica sa Uba.

U Kosovskom Pomoravlju, ali i delovima oko Prištine, običaji se znatno razlikuju od ostalih delova Srbije, i iako drugima deluju čudno, pa čak i suludo, njihova simbolika je jako moćna i samo dokazuju snagu pošovanja tradicije.

U selu Vrbovac kod Vitine, odakle mi je majka i gde sam često boravila tokom školskih raspusta, običaji su toliko drugačiji i neobični, da, kada ih prepričavam, ljudi misle da prepričavam neki film. Ritual je sličan kao i u drugim delovima srbije - unosi se banjak, večera na slami, ali sušenje i kasnije isprobavanje vrapca, pravljenje krstiža od drveta, uzimanje drena, ili bacanje papuča specifilni su običaji koji se u ovom kraju poštuju u svakoj kući.

Uzimanjem vrapca na Božić bismo prekinuli post, a verovanje kaže da će oni koji ih jedu u toj godini biti laki i hitri kao vrapci. Uzimanjem ploda drena se veruje da ćemo biti zdravi, a bacanjem papuča u vis da će rasti i deca, ali i poljoprivredni rod", kaže Jovana.

U posavskom selu nadomak Brčkog, Badnji dan praznuje u postu, pripremanju hrane i kako kaže Marina, okretanju pečenice uz koju kapljicu (valja se). Ona nam objašnjava da tog dana muškarci odlaze u šumu gde seku badnjak koji ostavljaju pored kućnog praga.

"Badnje veče se obeležava ispred crkve gde prisustvujemo paljenju badnjaka. Kada sam bila mlađa, za brata i mene je Badnje veče imalo posebnu draž jer bi nam baba prosula slamu ispod stola a onda bismo "pijukali" i sakupljali orahe, slatkiše i novac iz slame.

Običaj je da ustanemo što ranije za božićno jutro jer se veruje da šta budemo radili taj dan, radićemo cele godine. Zato se budimo u pet sati kako bismo bili vredni svakog dana u godini.

U našoj porodici doručak na Božić je najvažniji segment ovog praznika pa tada zapalimo sveću u božićnoj pšenici, očitamo "Oče naš" i lomimo česnicu. Obavezno doručkujemo pečenicu koju smo pripremili na Badnji dan. U česnicu se stavlja para, papak od pečenice i grančica badnjaka. Za stolom se česnica lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj koga zapadne nešto što je stavljeno u česnicu imaće novca, zdravlja i sreće. Naravno, najviše se obraduje onaj ko u svom parčetu pronađe novčić a najviše se razočara onaj ko izvuče papak jer se veruje da će namirivati stoku cele godine.

Za Božić ne idemo nigde, a pošto i druge porodice poštuju ovaj običaj, ni nama niko ne dolazi". kaže Marina.

U Beogradu se običaji ne razlikuju mnogo nego u ostalim delovima Srbije, međutim u Nedeljkovoj porodici praktikuje nešto što se retko može čuti.

"Tradicionalno se umesi česnica na Božić i u nju stavlja novčić. Onaj ko ga izvuče, lepi taj novčić na plafon uz pomoć malo testa i on ostaje tu dok se sam ne odlepi. On bi tako bi ostao u kući i štitio sve ukućane", kaže Nedeljko iz Beograda.

Koliko god da se običaji i verovanja razlikuju, svi imaju isti smisao – da se prizove sreća i napredak u porodici.

Bonus video:

(Espreso)