"OD TRENUTKA KADA JE MOJA TIJANA NASTRADALA, RAZMIŠLJAO SAM KAKO UNAPREDITI POTRAGE": Jurić o sistemu "PRONAĐI ME"

Da je Srbija 2014. godine imala sistem hitnog obaveštavanja javnosti o nestanku maloletnih lica kakav je uvela 2023. godine, najverovatnije da bi Tijana Jurić, devojčica iz Subotice koju je pre devet godina oteo i ubio Dragan Đurić, bila živa.

Tom mišlju se vodio i njen otac, Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ koja je prerasla u Centar za nestalu i zlostavljanu decu, zbog čega je inicirao i osam godina radio na ostvarenju velikog cilja – uvođenju najefikasnijeg sistema za potragu životno ugrožene dece, po američkom modelu „Amber Alert“, koji je u našoj zemlji zaživeo pod nazivom „Pronađi me“.

Ne postoji bolji sistem potrage

- Sećam se da sam u prvim intervjuima nakon lične tragedije za „Blic“ izjavio, da mi je velika želja da se promeni način potrage za decom zato što sam video mnogo propusta kada je Tijana stradala. To je bio veliki motiv za mene. Od momenta saznanja da je moja Tijana nastradala razmišljao sam šta bi moglo da se unapredi i da se poboljša u potragama, ali tek kada smo osnovali Fondaciju 2015, zvanično smo krenuli u kampanju. I danas ima ljudi koji sumnjaju u taj sistem i način potrage, ali zapravo ne postoji bolji način potrage za nestalom decom od ovog koji sada imamo. Tražio sam gotovo u svim zemljama sveta koji su najbolji načini i šta se radi kada nestane dete, ali osim onoga što radi policija i osim ovog sistema, nema boljeg, aktivnijeg i jeftinijeg uključivanja zajednice, jer ne može se pronaći nestalo lice brzo i efikasno ako nema pomoći društva, pre svega građana – kaže za „Blic“Igor Jurić.

Priseća se da ga u početku kao roditelja ubijenog deteta nisu prihvatali za ozbiljno zato što su mislili da će to sve biti kratkog daha. Mnogi su se vodili mišlju da se angažovao za veću bezbednost dece i uvođenje sistema Alert jer je on tada izgubio dete i da želi na neki način da se pokrene, ali da će ubrzo sve to da splasne, da će odustati kada zakuca na zatvorena vrata. Međutim, bio je jako odlučan i nije odustajao.

- Prošlo je mnogo vremena od inicijative do realizacije zato što je rad policije glomazan sistem, i kada neko želi da nešto promeni dolazi često do otpora jer ne žele da promene ustaljen način rada. U tome je bio problem dok nije došao na mesto ministra Bratislav Gašić koji je potpuno sve razumeo. Na sastanku na kom smo se videli prvi put samo je pitao svoje ljude koji se bave potragama za nestalim licima „da li ovo nama može pomoći“ i oni su jednoglasno rekli da može. Tada je sve krenulo. Bilo je mnogo teških situacija i ružnih stvari, ali sve se to zaboravilo kada je došao kraj, kada se ispunio cilj i kada smo dobili pozitivan rezultat - kaže Jurić.

Sistem „Pronađi me“ zaživeo je krajem oktobra ove godine i još uvek nije nijednom pokrenut, na sreću, međutim, mnogi građani na objave o nestanku dece, što se dešava svakodnevno, reaguju negativno uz komentar „zašto ga ne pokrećemo ako smo ga uveli“.

Podrška porodicama nestale dece

Prema rečima Igora Jurića, važno je da građani znaju da sistem ne pokreće Centar za nestalu i zlostavljanu decu, iako je uključen u njegov rad, nego ga pokreću načelnici policijskih uprava.

- Insistirali smo da država bude nosilac projekta, i da smo mi u tome kao NVO, kao i drugi građani, ljudi koji pomažu sistem. Kao organizacija smo tu ako je porodici potrebna podrška tokom potrage i nakon potrage, kakav god da je ishod. Policija ponudi Centar kao saradnika, i naši psiholozi su uvek spremni da dođu. Dodatno smo zaduženi da pomognemo i u informisanju javnosti. Jako je važno da ljudi shvate da u Srbiji postoji zaista veliki broj prijavljenih nestanaka dece. To je, iz godine u godinu, između 1.300 i 1.500, i samo je tokom pandemije korone taj broj bio nešto manji. Često imamo slučajeve da veliki broj maloletnika odlazi po nekoliko puta u toku meseca i godine, i zato načelnici policije rade procenu, a to ide vrlo brzo. Od momenta prijave do obaveštavanja javnosti potrebno je 20 minuta. To je testirano i ljudi ne treba dodatno da šire paniku. Zna se kada se pokreće sistem, postoje određeni kriterijumi. Tako je i zamišljeno da se pokreće kada je pomoć potrebna, a ne da se pokreće uzalud, jer bi onda gubio na značaju.

Vršnjačko nasilje, obuka dece za detektive i izmene zakona

Za Jurića uvođenje sistema „Pronađi me“ je jako važno za dalji nastavak rada na bezbednosti dece. Podseća na kampanje koje je Centar imao do sada, a među njima je i „Tijanin zakon“, i kaže da su uvek tražili podršku građana, i obećali su da će do rezultata doći. Lično njemu i svima u Centru je važno da ispune obećanja, tome teže i rade tako.

- Bilo mi je jako značajno da se to realizuje. Nismo izneverili građane ni ovaj put, ali sa druge strane važno mi je i zbog pozadine svega toga, a mislim da je to cilj svakog roditelja koji izgubi dete. Želeo sam da Tijanina smrt dobije smisao, da ne bude uzaludna. I ovo jeste dokaz toga, da je ona ipak dala život za bolje sutra i da pomogne drugoj deci. Jako je važno što imamo ovaj sistem, ali mislim da ljudi nisu toga svesni još uvek. Postaće svesni tek kada se prvi put pokrene, i kada se spasi neko dete, siguran sam. Ovo je kraj samo jedne inicijative i kampanje, a početak sledećih koje pokrećemo već danas – poručuje.

Otkriva za „Blic“ da je u planu nekoliko stvari na kojim će Centar ozbiljno raditi, a na prvom mestu je da će se mnogo i stručno baviti problemom vršnjačkog nasilja. Pokrenuli su uz pomoć države Dnevni boravak za decu koja su u riziku od zlostavljanja u Novog Sadu.

- Okupili smo stručan tim koji će raditi na tome, jer želimo da pokažemo da je moguće menjati decu koja imaju problem, koja su u riziku. Deca koju smatramo nasilnicima su uglavnom žrtve u svojim porodicama i okruženju. Želimo da promenimo sliku o njima i uopšte njihovo ponašanje u sredinama. Naravno, moramo u sklopu toga raditi i sa njihovim roditeljima. Druga stvar je što smo pokrenuli veliki projekat sa Ministarstvom telekomunikacija i UNDP, u okviru kog ćemo, za početak, obučavati decu u Vojvodini. Prva godina, pilot projekat, biće posvećen obuci dece, da budu detektivi i da pomažu u pronalaženju štetnog sadržaja na internetu, da ga prvi detektuju, da imaju svest šta je štetno i pogrešno i da nas informišu o tome – kaže Jurić i ističe da je treći cilj, što je konstantna aktivnost Centra, izmena loših zakonskih odredbi.

Jedna je vezana za osvetničku pornografiju, koja danas nije krivično delo u našoj zemlji. Zatim, radiće na izmeni Zakona o maloletničkim delikventima koji je zastareo i trebalo bi ga menjati, i na zakonima koji su vezani za seksualno zlostavljanje dece na internetu.

-To su samo neke od stvari na kojima ćemo raditi ozbiljno. Videćemo na koju kampanju ćemo se fokusirati da bi zamolili opet građane da nam budu podrška i da zajedno uradimo opet veliku stvar i izmenu.

Dnevni boravak za decu u riziku od zlostavljanja

Na svaku Konferenciju o bezbednosti dece uspevao je da dovede stručnjake iz Evrope koji su pričali o benefitima i šta je bio njihov problem ka implementaciji sistema obaveštenja javnosti o nestanku dece, šta treba uraditi da bi se poboljšalo sve. To je radio iz godine u godinu, nije prestajao. U međuvremenu je dobio priliku i da ode u Ameriku i vidi kako funkcioniše „Amber Alert“, da bi došao do rešenja. Kada je vršnjačko nasilje u pitanju imao je priliku da bude gost u jednom objektu za dnevni boravak dece u riziku, kakav je u Novom Sadu, gde je razgovarao sa volonterom.

- Mnogo me je motivisao da uradim to u Srbiji zato što mi je rekao da je kao tinejdžer bio najveći problem u tom gradu. Bio je neko ko je zanemaren od svoje porodice, na ivici zakona, koristio je opojna sredstva. Rekao je da nije došao u taj objekat sigurno bi već bio mrtav ili bi bio u zatvoru. To je, kako je rekao, bilo jedino mesto gde su ga ljudi razumeli, gde ga nisu odmah odbacivali i osuđivali, nego su mu pružili podršku i ljubav, a njemu je to nedostajalo da bi postao priznat preduzetnik koji ima troje dece i porodicu. Svaki slobodan trenutak koristi da bi bio tamo i da bi pružao podršku drugima. Kada sam to čuo to je bio ogroman motiv za mene. U inicijativu za boravak te vrste sam krenuo pre dve godine. Razgovarao sam sa najvišim vrhom naše države i ubeđivao sam ih da je to jako važno, da to može dati rezultate i sada je na nama da opravdamo uložena sredstva i da postignemo rezultate koji će menjati naše društvo na bolje – ističe Jurić.

"Dužni smo Tijani, Anđelini, Tamari, Vanji, Barbari, Biljani, Aleksi..."

Sredinom decembra ove godine je boravio u Severnoj Makedoniji, gde je oteta i mučki ubijena devojčica Vanja Gorčevska. Za „Blic“ kaže da je u razgovoru sa građanima i makedonskim medijima rekao da je jako važno da deci koja su stradala, a posebno deci koja su među nama, koja su živa i zdrava hvala bogu, ne ostanemo dužni.

- Mala Vanja, Tijana, Anđelina, Tamara, Barbara, Biljana, Aleksa i druga deca su deca koja su dala živote da se nešto promeni. Svaka tragedija nas je dirnula, svi smo bili potreseni. Sigurno da nema čoveka kome kada pročita takvu vest ne zadrhti glas i kome nije teško. Jeste sigurno, ali je jako žalosno što sve brzo zaboravljamo. To se nama konstantno dešava. Dođe nova smrt, nova tragedija, nova nevolja i prethodne zaboravljamo. Žalosno je naravno kada izgubiš dete, ali dodatna žalost je kada ne uradiš nešto da se takva tragedija ne ponovi. To je i bila moja misija – poručuje.

"Svaki dan moramo da radimo na tome da vraćamo dug deci koji je jako velik, pogotovo deci koju smo izgubili, i da nikada ne zaboravimo da to može da se desi svakome".

Naglašava da je želeo da ljudi shvate da ovo nije samo Tijanina misija i zato je promenio ime organizacije, iz Fondacija „Tijana Jurić“ u Centar za nestalu i zlostavljanu decu.

- Tijana je bila motiv za pokretanje, ali je to sada priča svih nas, svakog deteta u našoj zemlji. Želeo sam da svakom detetu dam na važnosti, i onom koje smo izgubili i onom koje je sa nama. U Makedoniji sam rekao - ako sada ne uradite ništa nakon ovoga što se desilo maloj Vanji, onda je to zaista tragedija, ogromna tragedija, a ako uradite da se neke stvari promene po pitanju preventive onda možemo da kažemo da je to tragedija, ali tragedija koja nas je na neki način promenila i koja je promenila neke stvari. Poruka svima je da svaki dan moramo da radimo na tome da vraćamo dug deci koji je jako velik, pogotovo deci koju smo izgubili, i da nikada ne zaboravimo da to može da se desi svakome. Svaka porodice je moguća žrtva i ne smemo da zanemarujemo tuđe nevolje. Nažalost, često bez razloga se može desiti da ona zakuca na naša vrata, a o tome moramo razmišljati mnogo pre nego što se to desi – zaključuje Igor Jurić.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Prenela: J.N.)