DA LI ĆE NAM POSKUPETI STRUJA U 2024. GODINI? Oglasio se v.d. direktora EPS

EPS će u 2023. godini ostvariti najveću dobit u istoriji postojanja od 96,5 milijardi dinara, pri čemu se sve obaveze blagovremeno izmiruju. To je izuzetno važna vest a još važnija je da ovakvi nezabeleženi finansijski rezultati garantuju da nema poskupljenja struje naredne godine.

To u intervjuu za “Blic” ekskluzivno otkriva Dušan Živković, v.d. generalnog direktora AD EPS i dodaje da je da je obezbeđena nesmetana proizvodnja električne energije tokom praznika, ali i u periodu posle jer je završena revitalizacija poslednjeg agregata „Đerdapa 1“. Istovremeno na deponijama uglja ima oko 2,2 miliona tona, što je visok nivo popunjenosti a akumulacije iznose oko oko 550GWh.

EPS je prešao put od istorijskog minusa u 2022. godini od 72,6 milijarde dinara do istorijske dobiti od 96,5 milijarde u 2023.? Da li je poskupljenje struje taj čarobni štapić za uspeh?

- Istorijski finansijski rezultat posledica je prevashodno poslovnih odluka, poboljšanja upravljanja, boljeg planiranja i realizacije zacrtanih ciljeva. Naravno da su dobra hidrologija i manja potrošnja imale uticaj na prihode i dobit, ali to ne bi bilo dovoljno ako se ne upravlja na odgovarajući način. Naše hidroelektrane proizvele su 34% više električne energije nego prošle godine, skoro 12% više od plana, a udeo hidro energije u ukupnoj proizvodnji dostigao 36%. Možemo se pohvaliti dobrim rezultatima u svim segmentima pa i u oblasti trgovine električnom energijom, što je u značajnoj meri doprinelo profitu. U 2024. godini nisu planirana ni sredstva iz državnog budžeta za EPS, kao što je to bilo u prethodnom periodu, ali to su radile i druge evropske države tokom energetske krize.

Niste odgovorili koliki je udeo poskupljenja struje u dobiti?

- Svi znamo da je cena struje decenijama bila socijalna kategorija, što je imalo značajne posledice po EPS, pre svega za investicije, a ograničavala je i razvoj OIE, unapređenja ZŠS i energetske efikasnosti. Cena koju imamo i dalje je među najjeftinijim u regionu i Evropi, ali za komercijalne potrošače sve više postaje tržišna.Ako uporedite prosečni račun za domaćinstvo za struju sa nekim drugim mesečnim izdacima za usluge, složićete se da je struja najjeftinija, a bez nje nema nijedne druge usluge.Svakako da je i korekcija cena uticala u nekoj meri na prihod, ali najmanje novembarska.Prošle zime, ali i ove, na preporuku Vlade i resornog Ministarstva, EPS je subvencionisao cenu za sve koji su umanjili potrošnju. Samo u oktobru odobren je popust od 1,3 milijardi dinara.

A da li će MMF odobriti da struja ne poskupi u maju ,kao što vi najavljujete?

- Naravno,čuli ste stav Vlade baziran upravo na poslednjem razgovoru sa MMF. U narednoj godini ne postoje razlozi za povećanje cene električne energije.

Postoje li razlozi za strah od najavljenih reformi EPS-a ?

-EPS je veliki sistem i promene dolaze u periodu složenih geopolitičkih odnosa. Vreme koje dolazi obeležiće izazovi za razvoj OIE, dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, veštačku inteligenciju, energetsku bezbednost i zato će biti potrebno vreme da se sprovedu dubinske reforme. Imamo snažnu podršku države,predsednika Republike, Vlade i resornog Ministarstva i zato sam uveren da će tempo promena biti dinamičan. Plan transformacije bi trebalo da se završi do maja i u njemu će biti sagledane sve ključne promene u odnosu na strateške, operativne i finansijske procese. Poseban akcenat u 2024. godini biće stavljen na investicije, proizvodnju i ljudske resurse.

Da li će reforme da se rade po modelu norveške firme”Rajstatat” za koji se “šuška” da sadrži izdvajanje hidro od termo potencijala?

-Sve spekulacije na temu izdvajanja hidro od termo potencijala proistekle su iz pogrešne percepcije budućeg razvoja kompanije, odnosno nenamerne ili namerne interpretacije ideje oko formiranju ćerke firme za OIE jer ta ideja je isključivo vezana za nove kapacitete i projekte u oblasti zelene energije.

Mogu li ti “zeleni” kapaciteti da dovedu do otpuštanja u termosektoru?

-Mi energetsku tranziciju već živimo. Nezavisni proizvođači električne energije u VE, SE, gasnim, biomasi, MHE, kupci proizvođači, stvaraju i različite poslovne mogućnosti i nova zapošljavanja u svakom segmentu.Tanzicija mora da obezbedi i energetsku sigurnost, tako da će optimizacija proizvodnje struje značiti i postepeno, podvukao bih postepeno, smanjenje udela uglja u energetskom miksu i povećanje udela OIE, pri čemu se ne sme ugroziti pravednost tranzicije, svakog radnog mesta i zaposlenog. Namera reformi nije da budu bolne, već da donesu rezultat. Ljudi ne vole promene, ali moramo da se menjamo vodeći računa o svakom radniku i o našim potrošačima.

Koliko će mere EU vezane za CBAM takse promeniti sam EPS i cenu struje, koje važe i za izvoz gvožđa,čelika,aluminijuma, cementa, đubriva?

- Do kraja januara pripremio izveštaj koji će biti polazna osnova za procese monitoringa i smanjenja emisija CO2. Taksa će biti značajno finansijsko opterećenje za sve izvoznike u EU i proizvode koje ste naveli, ali i mnoge druge. U tom smislu će i kWh imati dodatno finansijsko opterećenje i kao finalni izvozni proizvod, ali i kao energent u lancu snabdevanja, pa će morati da bude što manje opterećen sa emisijama kako bi se zadržala konkurentnost. CBAM je nametnuo i činjenicu da mnoge srpske kompanije takođe kroz LCA (Life Cycle Assesment) već analiziraju udeo CO2 u svojim proizvodima kako bi prepoznale buduće mere.

Da li vaše buduće mere podrazumevaju i gašenje 10 blokova u termoelektranama u narednih 10 godina?.

-EPS će, kao i do sada, raditi isključivo u interesu građana i privrede Srbije. Svetska energetska kriza primorala je mnoge države da strateške okvire usvojene pre krize, menjaju. Prioritet svih prioriteta je sigurnost snabdevanja. Zato su i neke zemlje EU morale da ponovo aktiviraju kapacitete na ugalj. Radi energetske sigurnosti i naši kapaciteti bili su angažovani više nego što je prvobitno bilo planirano.

Može li to da znači da TE Morava neće biti ugašena 2024. godine?

- Dokle god traje energetska i finansijska neizvesnost, naši kapaciteti radiće da bi se obezbedila energetska sigurnost Srbije. EPS će u narednom periodu, u skladu sa strateškim dokumentima države kao što su Integrisani nacionalni klimatski plan i Strategijom energetike, uskladiti proizvodne kapacitete da bi se ispoštovali ciljevi uključujući i one koji se odnose na smanjenje emisija ugljen-dioksida.

Da li to znači da je EPS-ova “energija za budućnost” ,slogan vašeg 130 rođendana, pored zelenih podrazumeva i “crne” megavate?

- Ugalj je naša bazna energija i ne možemo ga se odreći preko noći.Setimo se nekih vizionara, koji su sledeći Teslinu ideju počeli sa razvijanjem hidroelektrana, stvarajući tako drugačiju budućnost Srbije.Naša energetska budućnost su i ugalj i gas i hidro i solar i vetar i vodonik i toplotne pumpe i otpad...Novi projekti su svakako vezani za zelenu energiju, tu mislim pre svega na RHE Bistricu, koja je strateški objekat za budućnost. U toku su dogovori oko finansiranja a priprema se i dokumentacija. U 2024.godini cilj je da završimo projekte koja smo „otkočili”, EPS-ov vetropark „Kostolac“ i solarnu elektranu „Petka“. Deo opreme za vetropark je u fazi proizvodnje, a završavaju se i pristupne saobraćajnice a u proleće intenziviramo aktivnosti i na postavljanju solarne elektrane.

Intenzivirate li i digitalizaciju EPS-a?

- Portal „Uvid u račun“ je prvi korak takvih usluga za naše kupce. Na jednom mestu brzo i lako mogu da vide koliko troše struje, plate ili preuzmu račun, a tu je i arhiva u poslednje tri godine. Zamena papirnog računa za elektronski je drugi korak i za one koji ne koriste portal. Uz simboličan popust od 50 dinara, troškovi papirnog računa, želeli smo da motivišemo građane da sa nama krenu put digitalizacije koja ima i pozitivan efekat na životnu sredinu jer manje papira znači više drveća u prirodi.U veku digitalizacije, nema smisla da mesečno štampamo više od 3,2 miliona računa. Uskoro je sledeći korak, aplikacija „Uvid u račun“, na srpskom i engleskom jeziku,uz dodatne usluge kao što je podnošenje prigovora.Pošto smo za par nedelja dobili oko 270.000 korisnika portala, verujem da smo na pravom putu.

Kako je u eri digitalizacije došlo do hakerskog napada?

-Nažalost, moram da se osvrnem i na temu koju je era digitalizacije donela, a to je da je kraj godine obeležio nezapamćen hakerski napad na naš sistem, zbog kojeg su preventivno van funkcije stavljeni svi IT servisi pa je i izdavanje računa bilo znatno otežano.Iskreno verujem da će građani razumeti nastalu situaciju, i izvinio bih se zbog eventualnih poteškoća tokom korišćenja naših usluga i servisa.Intenzitet napada kojem je EPS izložen nikada do sada nije zabeležen kod nas i sigurno nameće neke nove izazove kada je u pitanju energetska bezbednost u vremenu pred nama

Kakvi vas izazovi čekaju kod novih investicija?

-Najveći izazov je vezan za prioritetan projekat RHE „Bistrica“ snage 656 MW, koji je važan kako zbog povećanja udela zelenog portfolija EPS-a tako i zbog mogućnosti balansiranja, jer će biti više zelenih megavata na mreži. To je investicija od oko 900 miliona evra i u toku su pregovori oko finansiranja.

Šta je sa TE Kostolac B3 i postrojenjem za odsumporavanje u TENT-u?

-Energetski,oni su završeni, a privode se kraju i probe sistema. Naredni korak je sinhronizacija na mrežu. Rokovi nisu prioritet već bezbedno pokretanje bloka, kako bismo posle tridesetak godina dobili novih 350MW koji su izgrađeni u skladu sa evropskim ekološkim standardima. Sistem za odsumporavanje u TE„Nikola Tesla“ A i B su najveći ekološki projekti za smanjenje emisije sumpor-dioksida u skladu sa standardima EU. Po završetku,na četiri bloka TENT A, emisija sumpor-dioksida biće smanjena na ispod 200 miligrama po kubiku a praškastih materija na manje od 20 miligrama po m3. Kod dva bloka TENT B emisija sumpor-dioksida smanjiće se za oko 20 puta, sa 3.000 miligrama po m3 na 130, dok će se emisija praškastih čestica sa 50 biti ispod 10 miligrama a plan je da se projekat završi u 2025. godini.

Konkurs za direktora je davno završen ali izbora još nema. Ako NO vas postavi da li bi ste potpisali bilo koji vid privatizacije uključujući i onu poput ponude Mađara o izdvajanju 11 hidroelektrana iz EPS-a?

-Moj stav je poznat i jasan, privatizacija je tema o kojoj ne treba ni da razgovaramo. EPS je u vlasništvu države i tako mora da ostane.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Slađana Vukašinović / Priredila: A.P)