"UVEK SAM SE VESELIO DA IGRAM U BEOGRADU, NISAM IMAO PONUDE ZVEZDE I PARTIZANA!" Simon sumirao bogatu karijeru

Krunoslav Simon (38) živa je legenda hrvatske košarke i kako bi današnje mlađe generacije rekle "gotivac."

O tome najbolje govori međusobno poštovanje sa navijačima Crvene zvezde i Partizana koje je stekao tokom decenijskog igranja u Evroligi.

Rođeni Zagrepčanin u novogodišnjem Espreso intervjuu prisetio se puta od svog grada do dve osvojene Evrolige zaredom u dresu Anadolu Efesa.

*Počeli ste karijeru u Zagrebu i u istom ste proveli 10 godina. Kruna je bila titula 2011. godine i naredne sezone plasman u Evroligu. Prva pobeda upisana je protiv Žalgirisa u petom kolu kod kuće kada ste imali 22 poena kao najefikasniji. Kako pamtite taj meč i ostale u elitnom takmičenju?

- Jedna zanimljiva situacija kada odrasteš u klubu koji je uvek bio pri dnu ABA lige, bez trofeja i onda klub u dve-tri godine toliko naraste da stigne do Evrolige. To vreme za mene kao igrača je bila fantastična stvar jer sam imao šansu da se u svom klubu prvi put okušam u Evroligi. Jedno jako lepo iskustvo, iako smo mi tada bili najslabiji. Imali smo dve pobede u jednoj jakoj grupi sa CSKA i Panatinaikosom. Pobedii smo dve, Žalgirisa i mislim kod kuće Bamberg. Jedno vrlo zanimljivo iskustvo - počeo je Simon za Espreso.

*Koje je Vaše mišljenje, koji je glavni razlog za slom, a onda i gašenje Zagreba?

- Klub je zagrizao više nego što je mogao da sažvaće. Mislim da nije realno da jedan klub koji se uvek naslanjao na svoj pogon, da odjednom igra u Evroligi i da ima budžet sedam puta veći nego pre i onda sve počne da se raspada. Izgubili smo jedan klub koji je proizveo jako puno igrača na nivou Evrolige, pa čak i NBA - kaže Simon za Espreso.

Kao rođeni Zagrepčanin nikada niste igrali za Cibonu. Otkud to?

- Imao sam uvek želju da igram za Cibonu, ali put me odveo u Zagreb gde sam bio od malih nogu. Odgovarala mi je takva sredina jer je Cibona igrala Evroligu i realno nije bilo lako za mladog igrača da dobije šanse. Uvek sam govorio da bi radije ostao u Zagrebu jer sam imao mišljenje da ću pre dobiti pravu šansu što se na kraju ispostavilo kao tačno - rekao je Simon za Espreso.

*Da li s namerom niste hteli da igrate Evrokup, pa ste otišli u Unikahu kao prvo internacionalno iskustvo i igranje u Evroligi?

- Ja sam u Zagrebu imao dosta dobar ugovor, uživao sam u klubu i gradu i nikada nisam hteo da idem na silu. I onda sam uvek govorio da ću otići u inostrantvo kad dođe prava ponuda. Do te ponude Unikahe ja sam imao kombinacija i za Karšijaku, to je iz Evrokupa, ali me nikada to nije interesovalo. Odlučio sam ako ne dobijem šansu da igram u vrhunskoj ekipi, da ću ostati u Zagrebu. Ta šansa u Unikahi mi se otvorila i tu kreće moja internacionalna avantura - istakao je Simon za Espreso.

*Od Unikahe, preko Lokomotive Kubanj do Olimpije Milano. Šta najviše pamtite iz tog perioda?

- Najveći šok je kad odeš iz Zagreba, kad se odseliš prvi put, ali čovek se navikne na sve. Ako hoćeš da ideš napred u životu, uvek moraš da budeš spreman na te stvari. Sigurno da mi je to bio najveći šok, ali se čovek navikne i sve ide samo po sebi. To su sve vrhunske organizacije na jedno jako ozbiljnom nivou. Čovek se brže navikne na stvari koje su dobre i to ide samo po sebi posle - poručio je Simon za Espreso.

*Usledio je verovatno potez karijere i odlazak u Efes. Pre najvećeg uspeha sa ovim klubom malo ljudi zna da ste Vi deo generacije koja je osvojila titulu sa Efesom posle 10 godina. Kako se sećate te sezone?

- Zlatno doba Fenerbahčea koji je sa Željkom ostvario drugu dimenziju koju nije imao. Odlazak u Efes bio je izazov za mene da se okušam na najvišem nivou. Tako da sigurno jedan potez koji mi je obeležio ne samo karijeru, nego verovatno i život - jasan je Simon za Espreso.

*Dolazimo do te dve titule zaredom Evrolige. Koja je bila tajna uspeha te generacije koju je vodio Ergin Ataman pa da dominirate toliki period? Ne treba zaboraviti da ste saigrači i Vi bili odlični i u periodu kada je sezona prekinuta zbog koronavirusa.

- Spoj odličnih igrača i trenera koji je vešto upravljao. Mi smo praktično četiri godine imali istu ekipu, što je praktično najvažnije u sportu. I treneru je lakše, zna šta da očekuje, igračima je lakše jer znaju na koga će se osloniti u nekoj situaciji. Nama se baš sve poklopilo i bilo je stvarno uživancija igrati sa tim momcima - otkrio je Simon za Espreso.

*Koliko je bitan Ergin Ataman kao trener u svemu tome?

- Sa dva osvajanja Evrolige, pokazao je koliko je bitan. Trener je u timskom sportu najvažnija osoba. Reći da trener nije bitan, graniči se sa idiotizmom. On je odabrao igrače i sistem, sigurno uz Šejna i Vasilija najzaslužniji za te dve titule - objasnio je Simon za Espreso.

*Koja je bila tajna Vasilija Micića?

- On je došao na mala vrata kao zamena za Larkina. Ali od prvog dana je on bio tu da se nametne i dobije šansu i pokazao je da će biti vrlo bitan deo ekipe. Kako je on igrao ta dva F4, teško će koji igrač to ponoviti. Sigurno će biti timskih uspeha, evo Real Madrid igra odlično. To što su Vasa i Šejn Larkin igrali u te dve godine, jako teško će neka dva igrača to ponoviti na evropskim parketima - kaže Simon za Espreso.

*Otišli ste iz Efesa posle pet godina. Petar Naumoski i Vi ste jedini dobili tu čast da Vam se dres povuče iz upotrebe. Da li je to možda i najbolji odgovor, ali i zahvalnost kluba za ono što ste pokazali?

- Ja sam bio šokiran kada su me obavestili da će to da se dogodi. Ja i dalje govorim da je to prevelika čast koju su mi ukazali. To samo dokazuje da se vrednuje ono na i van parketa. Ja sam osetio jako velike emocije prema svima u klubu i na taj način sam igrao i živeo sa njima pet godina. Oni su odlučili da me nagrade na taj način što je apsolutno najveća čast koja ti se može ukazati - rekao je Espreso.

*Sišli ste sa velike scene, mnogi smatraju da ste mogli još da igrate u Evroligi?

- Nekako sam osetio da mi telo više ne podnosi to na najbolji mogući način. Povrede su mi pravile problem u poslednjoj sezoni sa Efesom i odlučio sam da se pomerim dok sam još na nekom vrhuncu. Da se ne dovedem u situaciju da mi se sve raspadne u toj jednoj sezoni i da me svi pamte po tome. Jednostavno sam odučio da je to to i da se vraćam u Hrvatsku i smatram da je to bila dobra odluka i dan danas - istakao je Simon za Espreso.

*Sada ste u Samoboru, pročitao sam koji je glavni razlog. Da li imate želju da budete trener?

- Imam, košarka je moj život. Stvar koju ja znam vrlo dobro. Sigurno da imam ambicije da ostanem u sportu, da li kao trener ili neka druga funkcija, to još ne znam. To je moj život, jedina stvar u kojoj ja istinjski uživam. U Samoboru je trener moj tata. Možeš naučiti od mnogih igrača i trenera, bilo gde. Ja sam to video u zadnjim sezonama moje karijere kada sam naučio i od Vase koji je puno mlađi od mene - poručio je Simon za Espreso.

*skreno, ne pamtim da ste dobijali zvižduke ni od Delija ni od Grobara. Šta mislite, čime ste to zaslužili? I kada smo već kod večitih, da li je bilo neka poziva Zvezde i Partizana i ako da, zašto nije došlo do realizacije?

- To bi trebalo pitati navijače. Ja sam uvek pokušavao da budem korektan na i van parketa i uvek sam isticao da je sport samo sport. Da to nije najvažnija stvar na svetu. Da li im se svideo moj pristup, ja to ne znam. Uvek sam isticao da mi je drago da dođem u Beograd i da imam puno prijatelja i uvek sam se veselio tim utakmicama u Evroligi kada sam znao da idemo u Beograd. To su ljudi znali da nagrade. Nikada nisam imao ponude Zvezde i Partizana - objasnio je Simon za Espreso.

*Za kraj, o reprezentaciji Hrvatske. Izostala je medalja u nacionalnom timu, da li je to možda i najveći žal? I koja je glavna razlika između Hrvatske i reprezentacije Srbije?

- Sigurno da smo svi imali cilj i ambiciju da osvojimo medalju i to je sigurno najveći žal. Imali smo nekoliko prilika i generacija, ali nije mi se poklopilo za vreme igračke karijere. Treba biti objektivan i reći da je u Srbiji košarka broj 1, a to kod nas nije slučaj. Mi smo izgubili ove mlađe koji većinom igraju fudbal, ogroman je jaz između dva sporta i to se vidi po stanju u klubovima. To je jedna priča koju nije lako ispričati u 30 sekundi - zaključio je Simon za Espreso.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/Veljko Petrović)