OTKLANJAJU SE POSLEDICE HAKERSKOG NAPADA: Plaćanje na šalterima EPS-A i preko portala UVID U RAČUN i dalje nemoguće

Sve novembarske račune za struju EPS je dostavio "Pošti ", ali do daljeg ne mogu se ni platiti, ni reklamirati na EPS-ovim šalterim niti elektronski - na portalu "Uvid u račun ". I dok iz EPS-a mole građane za strpljenje jer su na udaru "nezapamćenog sajber napada", javnost u nedostatku informacija spekuliše o situaciji koja otežava plaćanje računa.

Zbog hakerskog napada EPS-ov IT sistem već dve sedmice je van funkcije. Kažu, mora tako da bi se zaštitili podaci i kompanije i potrošača. Sistem postepeno i parcijalno vraćaju u funkciju kada se potvdi njihova bezbednost.

Primedbe da to ide sporo, pravdaju uvođenjem dodatnih mera zaštite.

Spekulacije javnosti da iza napada stoje harske grupe koje traže otkup, niko od nadležnih neće da kometariše dok traje istraga.

"Apelujemo na medije da ne prenose neproverene informacije i na taj način uznemiravaju javnost. Istragu digitalne pretnje vode nadležni državni organi. Apelujemo na strpljenje, jer naši informatičari danonoćno rade kako bi bezbedno vratili sistem u funkciju, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena", saopštava EPS.

Sa razvojem digitalnih tehnologija u svetu su učestali i sajber napadi i to na energetsku, saobraćajnu, zdravstvenu i telekomunikaciju infrastrukturu. Iako kompanije štite svoje sisteme, i ispolja i iznutra, stručnjaci upozoravju da slabosti ima, a hakerima je dovoljno da nađu i jednu rupu u sistemu i ukradu podatke.

"Ciljevi hakera mogu da budu različiti, od toga da žele da nanesu štetu kompaniji gde im je dovoljno da samo upadnu u sistem da kažu da su to uradili. Uglavnom hakeri gledaju da imaju neku finansijsku korist,i pa onda ukradu podatke koje mogu direktno da iskoriste i da zarade ili će da ih preprodaju i da onda zarade", kaže Luka Milinković, stručnjak informacionih tehnologija.

Svetske analize pokazuju da je gotovo trećina računara u svetu, u nekom trenutku bila zaražena virusom, a da oko 90 odsto hakerskih napada uključuje ljudsku grešku.

"Čovek je taj koji najlakše pokrene neću reći virus nego malver, koji je dobio putem mejla ili na flešu, džaba nam svi drugi zaštitni mehanizmi koji su zaista usavršeni da ih je jako teško prevariti, ako imamo element koji je čovek da napravi grešku i pokrene ono što ne bi smelo", kaže profesor Petar Bojović sa Računarskog fakulteta.

Na meti hakerskog napada nedavno je bio i Republički geodetski zavod, RTS, slovenačke elektrane, "Majrosoft". Jedan od najvećih napada bio je na "Jahu" kada je hakovano više od milijardu naloga korisnika.

Porastom onlajn kupovine učestali su i "ciljani harski napadi" na bankarske kartice.

Bonus video:

(Espreso / RTS / Prenela: J.N.)