Doček Nove godine, Foto: Profimedia

običaji za novogodišnju Noć

1 STVAR NIKAKO, ALI NIKAKO NE SMETE DA URADITE ZA NOVU GODINU: Strog SRPSKI OBIČAJ svi POŠTUJU, jer se VERUJE DA...

U mnogim zemljama postoje zajednička ubeđenja da određene radnje u novogodišnjoj noći mogu uticati na sudbinu u narednim mesecima

Objavljeno: 29.12.2023. 17:18h

U gotovo svim kulturama koje koriste godišnje kalendare dolazak nove godine se proslavlja kao praznik smene doba, odlazak starog i početak novog perioda., a postoje i običaji koje bi trebalo poštovati zbog prosperiteta i sreće u narednoj godni.

Međutim, nije oduvek 1. januar uziman kao početak nove godine, zavisno od kulture nova godina se slavila u proleće ili na jesen.

Sam običaj vezuje se za praznovanje rađanja Sunca. Kako su se menjali vekovi, tako su se menjali i dani kada se slavila nova godina. S obzirom na to da mnogi narodi nisu imali kalendare, godinu su računali prema godišnjim dobima, kao i na osnovu završetka poljskih radova koje su obavljali.

Smatra se da je prvu "proslavu" Nove godine održao narod u Mesopotamiji, pre više od 2.000 godina. U Mesopotamiji se nova godina dočekivala početkom marta meseca.

Jedno je mišljenje da su prvi novu godinu slavili Kinezi, a drugo je da su to bili stari Germani ili Rimljani. U antičkom Rimu, kao i u Mesopotamiji, početak nove proslavljao se 1. marta, negde oko prolećne ravnodnevnice.

Međutim, od 153. g. stare ere Rimljani su proslavu na 1. januar proslavljali u čast boga Janusa. Oni su novu godinu slavili kao simbol početka novog života i novih životnih nada.

Novogodišnja dekoracijafoto: photonews.at/Georges Schneider / imago stock&people / Profimedia

Stari Germani su početak nove povezivali sa završetkom poljskih radova koji su padali sredinom novembra. Oni su time slavili dobro godinu i predstojeći odmor.

Svi ovi običaji su, u osnovi paganski, postojali u Evropi mnogo pre dolaska hrišćanstva. Ova religija dugo je bežala od slavljenja ovog praznika 1. januara jer su crkveni poglavari u tome videli ostatke starih verovanja i običaja. Tokom velikog dela srednjeg veka za početak godine uzimao se najradosniji hrišćanski praznik - Božić. Tek od 12. veka i crkva polako prihvata 1. januar kao prvi dan nove godine.

Stara srpska verovanja uoči Nove godine

Običaji vezani sa Novu godinu i novi početak razlikuju se od naroda do narod. Stoga, u mnogim zemljama postoje zajednička ubeđenja da određene radnje u novogodišnjoj noći mogu uticati na sudbinu u narednim mesecima. S druge strane, većina verovanja u našoj zemlji vezana je za stvari koje nikako ne smemo da uradimo ukoliko želimo da se naši planovi i želje zaista ostvare u narednoj godini.

Jedno od njih odnosi se na emotivne odnose sa dragim ljudima. Naime, prema narodnom verovanju nikako ne smete da zaboravite da čestitate bliskim osobama Novu godinu jer ćete se tako udaljiti od njih u narednoj godini.

Finansijska sigurnost jedna je od stvari kojima teži svako od nas, pa postoji čvrsto verovanje da 31. decembra ni 1. januara ne treba pozajmljivati novac jer takvo započinjanje godine predskazuje novih dvanaest meseci materijalnih problema.

Ovo su samo neka od srpskih narodnih verovanja i starih predskazanja o bogatstvu, ljubavi, sreći i uspehu.

Novogodišnja jelkafoto: Anna Galkovskaya / Panthermedia / Profimedia

Ne iznosite ništa iz kuće 1. januara! Ovo verovanje važi za apsolutno sve. Međutim, ma koliko rigidno zvučalo, pravilo je fleksibilno i drugačije je u svim delovima Srbije. Neki ljudi smatraju da je u redu da se iznose stvari 1. januara, ako se prethodno nešto unese u kuću. Ima i onih koji pak, smatraju da nije dobro čak ni istresati tepihe tog dana.

Iako važi verovanje da treba uraditi po neku sitnicu u vezi sa poslom, treba biti umeren. Sujeverje kaže da nije dobro preterano raditi 1. januara. Veliko angažovanje, posebno započinjanje nove aktivnosti na ovaj dan znači da ona neće biti prosperitetna, već naprotiv, biće osuđena na neuspeh. Jedite prasetinu, nosite crveno, ne bacajte smeće jer će ovako Nova godina biti ispunjena samo srećom.

Doček Nove godinefoto: NJUG/ZORAN ŽESTIĆ

U našem društvu vlada verovanje da na neki crkveni praznik nikada ne treba da se bavite kućnim poslovima. Isto verovanje važi i za Novu Godinu, a ljudi veruju da na ovaj dan čak ne treba prati sudove.

Smatra se da je loš znak ako se u novogodišnjoj noći nešto razbije ili slomi. Potrudite se da budete dobrog raspoloženja, jer postoji verovanje da će vas one emocije koje budete imali 1. januara, pratiti tokom cele godine.

Stari Srbi su verovali da čak i vetar može da bude dobar nagoveštaj kakva će biti predstojeća godina. Pa tako, ukoliko vetra uopšte nema ili vetar duva sa juga to znači da će naredna godina biti dobra i puna izobilja. S druge strane, ukoliko vetar duva sa istoka, godina će doneti nestašice i nevolje.

Bonus video:

(Espreso / NajŽena / Prenela: J.N.)