SPC I VERNICI DANAS OBELEŽAVAJU SVETOG PREPODOBNOG PAVLA U LATRI: Za njegov ŽIVOT vezuju se BROJNA ČUDA!

Vernici i Srpska pravoslavna crkva danas praznuju dan Svetog prepodobnog Pavla u Latri.

Prepodobni Pavle rodio se u gradu Eleji. Roditelji njegovi, veoma pobožni i bogoljubivi, Antioh i Evdokija, behu iz roda prepodobnog i bogonosnog oca našeg Joanikija Velikog.

Još kao dečak Pavle ostade siroče, jer mu roditelji umreše. Nemajući od čega da živi, on postade čuvar svinja, i tako izdržavaše sebe. Njegov stariji brat Vasilije beše monah u manastiru na gori Latri.

On posla po Pavla i pozva ga k sebi u manastir. U manastiru Vasilije predade svoga brata Pavla starcu Petru, vrlo velikom podvižniku, da ga nauči podvizavanju. Rukovođen starcem, Pavle se revnosno podvizavaše sa svakom poslušnošću svome starcu, i veoma napredovaše u duhovnom životu. Starac se naročito staraše da Pavla nauči neprestanoj molitvi i neprestanom bdenju.

Umrtvljujući telo svoje, Pavle nikada nije legao na postelju ili na rogožu da spana, nego se naslanjao na zid, ili na drvo, ili na kamen, i tako bi pomalo odspavao. Često, da bi savladao san, on je tovario sebi na leđa dva teška kamena, i tako svu noć hodao oko manastira do jutrenja; ili je odlazio na obližnju rečicu, i u senci drveća predavao se suznoj molitvi i bogorazmišljanju.

Kada se božanstveni starac Petar prestavi ka Gospodu, bratija mnogo moliše Pavla da se primi starešinstva i bude im iguman. Ali blaženi Pavle to odlučno odbi; i željan većih podviga udalji se u zabačenu pešteru na visovima gore Latre. Tu se on usamljenički podvizavaše, provodeći vreme u neprekidnim molitvama i bdenjima i postovima. Hranjaše se žirom. Tu on doživljavaše mnoga i teška iskušenja od zlobnih demona, koje on blagodaću Božjom tako obezoruža i pobedi, da ih ni u šta računao nije.

Za svoje podvige blaženi Pavle dobi od Boga blagodat čudotvorstva i prozorljivosti.

Tako, na bezvodiom mestu on molitvom izvede vodu. Na njega je silazio oganj s neba, i on je sav blistao nebeskom svetlošću. Kada se molio, prsti su mu plamteli kao buktinje, i plamen je suktao iz njih do u nebo. On imađaše anđela koji je zajedno obitavao s njim, svagda ga čuvao, vidljivo razgovarao s njim zbog velike čistote duše njegove, i rado ispunjavao svaku želju njegovu. Jednom svetitelj spomenu svež sir; anđeo mu odmah donese takvoga sira. Drugom prilikom blaženi se opomenu salate; anđeo mu je donese. Jedanput se svetitelju slomi štap koji je on imao i čuvao; anđeo mu onda donese druga i predade mu.

A od bezbroj čudesa blaženoga Pavla evo još neka. Samim imenom njegovim odgonjahu se daleko čitave vojske demona, bolesti bežahu od bolesnika, slepe oči isceljivahu se, sve patnje tela izlečivahu se. Isto tako, imenom svetiteljevim isceljivahu se strasti duše pre strasti tela.

Duše koje su stradale nepoznavanjem istinitoga Boga i bile nečiste, postajahu zdrave i čiste molitvom svetiteljevom. Ovaj čudesni otac beše prepun svake blagodati Božije. Mio i vedar, on beše naročito milostiv i samilostiv prema grešnicima koji se kaju. Tvoreći vrline i živeći po svemu bogougodno, on se udostoji prevelikih i premnogih otkrivenja i viđenja.

Slava njegovih neobičnih podviga i svetog života privuče k prepodobnome Pavlu mnoge podvižnike, koji se nastaniše u podnožju svetiteljeve stenovite peštere i ustrojiše manastir. Car Konstantin Porfirorodni često je pisao blaženom Pavlu moleći ga za molitve i savete.

Za vreme svoga usamljeničkog molitvenog podvizavanja, uznemiravan od mnogobrojnih posetilaca, prepodobni Pavle se dvaput udaljavao na ostrvo Samos, gde je osnovao lavru i obnovio tri manastira, razrušena od Agarjana. Po drugom povratku u Latru, on predskaza čas svoje smrti. Zatim siđe sa gore i, blagoslovivši bratiju, ovaj blaženi otac u miru predade duh svoj Gospodu, otišavši u nebesko blaženstvo.

Bonus video:

(Espreso/ Crkva Svetog Save u Parizu/ Prenela M.L.)