SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA DANAS PROSLAVLJA SVETE MUČENIKE TIRSA, LEVKIJA I DRUGE: Ovu molitvu vernici izgovaraju!

Srpska pravoslavna crkva danas, 27. decembra slavi Svete mučenike Tirsa, Levkija, Filimona, Apolonija i druge s njima.

Sveti Tirs i Levkije behu česni građani Kesarije Vitinijske, prvi kršten a drugi oglašen hrišćanin. Kalinik, pak, beše žrec idolski.

Kada car - Dekijev naslednik Kumvrikije poče neštedice mučiti i ubijati hrišćane, stupi pred njega neustrašivi Levkije pa izobličavajući ga, reče mu: "Zašto si sam na svoju dušu zaratio, o Kumvrikije?" Razjareni sudija naredi odmah da ga biju i muče, i najzad mačem poseku.

Levkije namučeni iđaše na posečenje veselo kao na svadbu. Videći smrt hrabroga Levkija, Tirs blaženi raspali se revnošću božanskom, pa poput Levkija i on stupi pred sudiju i izobliči ga za zločine i za neverovanje u jedinog istinitog Boga. I on bi bijen i u tamnicu bačen. Nevidljiva ruka Božja isceli ga od rana, otvori mu vrata od tamnice i izvede ga. Tirs odmah ode episkopu kesarijskom Fileju, da ga ovaj krsti. Po krštenju ponovo bi uhvaćen i mučen, no on trpljaše muke podnoseći ih kao u snu, a ne na javi. Silom molitve njegove popadaše mnogi idoli.

Videvši ovo, žrec idolski Kalinik obrati se u veru Hristovu. I on i Tirs behu osuđeni na smrt. Kalinika mačem posekoše, a Tirsa metnuše u drveni sanduk, da testerom prestružu. No sila Božja ne dopusti ovo, te testera ne mogaše drvo ni zaparati.

Tada Tirs sveti usta iz sanduka, pomoli se Bogu blagodareći mu na mukama i predade mirno duh svoj Gospodu svome. Krajem IV veka kesar Flavije postroji kod Carigrada crkvu svetom Tirsu, i u nju položi mošti njegove svete. Svetitelj se javio u viziji carici Pulheriji i preporučio joj, da sahrani mošti čerdeset mučenika do njegovih moštiju.

U vreme Dioklecijana neki sudija Arijan ljuto mučaše hrišćane u Misiru. Pa uhvati i Apolonija i pripreti mu mukama. Ovaj se uplaši od muka, pa potplati nekog poznatog muzikanta Filimona, neznabošca, da bi on mesto njega, prerušen u njegovo odelo, prineo žrtvu idolima.

No kada Filimon stupi pred idole, najedanput zasija svetlost hrišćanske vere u srcu njegovom i on se prekrsti. Potom izađe i poče vikati: "Hrišćanin sam! sluga Hrista Boga živoga!" Čuvši ovo sudija, nasmeja se, misleći da se Filimon podsmeva hrišćanima. Potom Filimon bi mučen groznim mukama. Dažd s neba pade na njega i krsti ga.

Najzad i Filimon i Apolonije behu posečeni od Arijana sudije. No tada i Arijan posta hrišćanin, pošto izleči svoje slepo oko čudesnim načinom na grobu Filimonovu. Osuđen na smrt od cara Dioklecijana, i pogubljen sa četiri vojnika, koji takođe sebe objaviše hrišćanima.

Molitva

Poznadoste veru, priznadoste Hrista, Predadoste telo, da bi dušu spasli, Zato vam se ime na nebesi blista I u crkvi svetli, ognji neugasli. Molite se za nas, besmrtni junaci, Da c' odbiju od nas grehovni oblaci, Levkije blaženi i Tirse viteški Кaliniče slavni, dični Filimone, I ostali redom, bol podneste teški, No sad ste građani bolje vasione, Molite se za nas, krasni svetilnici, Mol'te se za crkvu, Božji mučenici. Poznadoste ljubav, nebesku svojinu, Zemlja joj ne znade ni imena pravog, Videste je celu u Božijem Sinu, U znaku pacpeća i čela krvavog. Sad ste blizu Boga, i lice My zrite, Molitvama vašim grehe nam pokrijte.

Bonus video:

(Espreso / SrbijaDanas / Prenela: J.N.)