POLA SRBIJE GA SLAVI, ALI ZNATE LI KO JE ZAPRAVO BIO SVETI NIKOLA? Ovo RETKO KO ZNA, zbog LJUBAVI je URADIO...

Zašto je Sveti Nikola jedna od najrasprostranjenijih slava i po čemu pamtimo ovog sveca, saznajte u priči koju vam donosimo.

Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obalidanašnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku, mnogo pre raskola između pravoslavne i katoličke crkve iz 1054. godine. Nakon smrti svojih roditelja Nikola je prodao imanje i novac razdelio sirotinji. Odlikovalo ga je milosrđe i mnogi su smatrali da će naslediti svog strica kao episkop. Ipak, budući da je bio skroman, povukao se u samoću spreman da tako sačeka smrt.

Za života su ga prizivali u pomoć

Ljudi su ga još za vreme njegovog života smatrali za svetitelja. Prizivali su ga u pomoć kada je vladala bolest, u nesreći ili nemoći. Hrišćani veruju da se on svima odazivao i da je svima pomagao, a da je iz njegovog lica sijala svetlost.

Sveti Nikola se upokojio 19. decembra 345. godine a njegovo telo je sahranjeno u Sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije. Tu su ga posećivali Sloveni sa Dona, odnosno Skiti, koji su dovodili bolesne zbog izlečenja. Time se objašnjava zašto je Sveti Nikola toliko omiljen kod Srba.

Priča i legendi o njegovom životu i čudesnim moćima i plemenitosti je mnogo. Evo nekoliko zbog kojih se njegovo ime praznuje kao jedna od najvećih slava u našoj zemlji.

Počeo je da posti u prvoj nedelji života

Kada je majka Svetog Nikole Nona zatrudnela, smatrala je da se desilo čudo jer dugo to nije mogla. Ali ubrzo se razbolela, a kada je svetac došao na svet, desilo se novo čudo i ona je preko noći ozdravila. Kasnije, kada je Nikola bio dete, otac i majka su mu se razboleli od kuge, a tada je svetac odlučio da se ostvari Božja volja i oni su preminuli.

Sveti Nikola se sa nedelju dana uspravio na noge bez ičije podrške i tako je stajao tri sata, a legenda kaže da je odbijao majčino mleko sredom i petkom, kada se posti. Takođe, Nikola nije uzimao hranu sve dok njegovi roditelji ne završe molitvu pred ručak.

Spasao tri siromašne devojke

Između ostalih, još dve priče o Svetom Nikoli se i dan-danas prepričavaju deci.

Prva je ona prema kojoj je Sveti Nikola postao zaštitnik verenika, a upravo zbog nje i stavljamo čiste čizmice na prozor na dan te slave. Naime, Nikola je svoje bogatstvo često koristio kako bi zaštitio one koji su u nevolji. Tako je jednom prilikom zaštitio tri mlade devojke čiji je otac bio siromašan i nije mogao da im da miraz kako bi se udale.

Pod okriljem noći Nikola je uzeo tri vreće, a u svaku stavio zlato. Vreće je bacio pred prozor devojaka, koje su tada napokon mogle da se udaju. Svetog Nikolu zbog te priče često na slikama prikazuju sa tri vreće ili tri jabuke, koje su takođe simbolizovale njihov miraz.

Druga najpoznatija priča jeste ona koja ga prikazuje kao zaštitnika dece. Tokom perioda gladi Nikolu je lokalni mesar pozvao u svoj dom. Nakon što je na stolu ugledao tanjir pun mesa, Sveti Nikola je pomislio ono najgore. Brzo se uputio u podrum domaćina mesara, gde je ugledao tri bačve, a u bačvama tela trojice dečaka. Nikola je brže-bolje oživio dečake.

Udario biskupa zbog device Marije

Kada je Konstantin 325. godine p. n. e. sazvao crkveni sabor u Nikeji i pozvao 300 biskupa da raspravljaju o Svetom Trojstvu, biskup Arijus je uporno negirao ovu dogmu. Sveti Nikola je bio isprovociran time i udario je Arijusa, zbog čega je zatvoren. Ali u zatvoru ga je posetila devica Marija da ga pita zašto je to uradio. Nikola je odgovorio da je to uradio zbog ljubavi prema njoj, a ona mu je zauzvrat ostavila Bibliju na poklon.

Pojavljivao se svuda

Postoji i legenda da je Sveti Nikola mogao da se pojavi na mestima gde po logici nije bilo moguće da bude. Tako se jednom trgovački brod vraćao iz Egipta, kada ga je uhvatila strašna oluja. Mornari su počeli da prizivaju sveca, nakon čega se on pojavio i izbavio ih. A onda je misteriozno nestao i dočekao ih u luci kada je brod pristao. Mornari su mu se zahvaljivali, a svetac im je odgovorio da zahvale Bogu jer je on samo običan čovek i grešnik.

Povezan je sa Deda Mrazom

Na pravoslavnim ikonama prikazan je kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, kako daruje decu poklonima iz džaka.

Praznik Svetog Nikole danas ima veliki značaj u celom svetu, jer je njegov lik povezan sa nastankom lika Deda Mraza, a nazivaju ga Santa Klaus i Santa Nikolas. U podalpskim zemljama i regionima dan Svetog Nikole se dovodi u vezu sa Krampusom, običajem čije poreklo seže u nemačko-slovensku tradiciju.

Sveti Nikola se prvi put u liku Deda Mraza pojavljuje 23. decembra 1823. godine nakon objavljivanja poeme anonimnog autora „Posete Svetog Nikole“ (danas poznatije kao „Noć pre Božića“) u mestu Troj u državi Njujork. Pesma je kasnije pripisana Klementu Klarku Muru. Mnogi od Deda Mrazovih modernih atributa su ustanovljeni u ovoj pesmi, kao što su vožnja na sankama koje sleću na krovove, ulazak kroz dimnjak i puna torba igračaka.

Kako su godine prolazile, Deda Mraz je u popularnoj kulturi evoluirao u veliku, krupnu osobu. Jedan od prvih umetnika koji je definisao moderni izgled Deda Mraza je Tomas Nast, američki karikaturista iz 19. veka. Godine 1863. slika Deda Mraza koju je naslikao Nast pojavila se u nedeljniku „Harpers vikli“.

Bonus video:

(Espreso/ Blic Žena/ Jovana Subotić/ Prenela V.A)