AKO U TESTO ZA KROFNE DODATE OVAJ NAPITAK NEĆE BITI MASNE I GNJECAVE: Iskusni poslastičari OTKRILI TAJNU za mekoću

Veruje se da su prve krofne došle iz antičke Grčke i Rima i da su izgledale kao trake od testa koje su se umakale u med i sekle na komade. Tokom 15. veka krofne doživljavaju pravu ekspanziju, u početku na dvorovima u Evropi, gde su se jele kao loptice od testa koje su utapane u šećerni sirup.

Veruje se da su se krofne, najsličnije ovim današinjim, pojavile u Danskoj početkom 19. veka. Upravo su danski doseljenici tokom 19. veka preneli recept za u Ameriku, gde one dostižu svoju popularnost.

Postoji milion recepata za krofne, pa tako možete da pravite punjene džemom, čokoladom, prelivene glazurom... Ipak pre nego što krenete sa dekoracijom bitno je da dobro umesite testo za krofne kako bi one ispale vazdušaste.

Pre nego što krenete sa mešenjem testa sve sastojke izvadite iz frižidera i držite na sobnoj temepraturi nekih pola sata. Prvo se priprema kvasac koji je obavezan, a bilo bi dobro da dodate i pola kesice praška za pecivo, jer će on sprečiti nastajanje rupica u krofnama.

Uvek testo umesite dan ranije i ostavite da polako narasta preko noći, jer će se tako ukus bolje razviti. Vodite računa da ga ne premesite, krofne neće biti mekane i vazdušaste.

Umesto putera u testo dodajte maslac, a savet pekara i poslastičara je da ga ne istopite, već ga dodate omekšalog na sobnoj temperaturi, u kockicama. Maslac testu daje sjaj i ukus, i trebalo bi ga dodati na samom kraju mešenja. Tako će brašno imati vremena da upije mleko i razvije ukus.

I još jedna bitna stvar kod pripreme krofni jeste ta da u testo dodate i rakiju. Ona služi da upije višak miasnoće, a umesto nje možete da dodate votku ili rum.

Bonus video:

(Espreso/Stvar ukusa)