PENZIONERI
KAKO DO PRIVATNE PENZIJE U SRBIJI? Ovo je sve što treba da znate
U nekim državama su penzije relativno male
U Srbiji je na kraju trećeg tromesečja ove godine 9,3 odsto ukupnog broja zaposlenih uplaćivalo dobrovoljno penzijsko osiguranje. Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, u dobrovoljne penzijske fondove na kraju trećeg tromesečja uplaćivala su 218.442 korisnika, za 1.021 više nego na kraju drugog kvartala. Privatna penzija može da se obezbedi učlanjenjem u neki od postojećih dobrovoljnih penzijskih fondova kojih trenutno ima sedam.
Osnivači društava koja upravljaju dobrovoljnim penzijskim fondovima su uglavnom renomirane banke i društva za osiguranje koji posluju na tržištu Srbije.
Benefiti od uplata zavise od samog ugovora koji se zaključi sa dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Ono što je sasvim sigurno jeste da takav način uplate predstavlja dodatak državnom penzijskom osiguranju, odnosno onome što se uplaćuje po sili zakona.
"U zavisnosti od toga koliko mogu da izdvoje, benefiti mogu biti razni. Postoje razne varijante gde penzijsko osigranje može biti zaključeno kao životno penzijsko osigiranje. U slučaju da ne doživite godine kada se realizuje penzijsko osiguranje, imate vašeg srodnika ili koga vi odredite kao korisnika životnog osiguranja", rekao je za Euronews Srbija naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović.
Na šta treba obratiti pažnju pri izboru fonda i zaključenju ugovora
Milkica Radulović iz Narodne banke Srbije, Odeljenja za nadzor nad delatnošću dobrovoljnih penzijskih fondova, kaže da se privatna penzija može obezbediti učlanjenjem u neki od postojećih dobrovoljnih penzijskih fondova.
O poslovanju fondova zainteresovani mogu da se informišu putem prospekata koji se nalaze na sajtu društava za upravljanje tim fondovima, preko posrednika odnosno agenata prodaje, kao i putem sajta Narodne banke Srbije.
Ona napominje da posebno treba obratiti pažnju na informacije o investicionim politikama fondova, prinosima koje ostvaruju, nivou rizika koje fondovi preuzimaju, kao i naknadama koje se naplaćuju od člana fonda, što takođe može biti od značaja kod donošenja odluke o izboru penzijskog fonda.
"Kada izaberete fond u koji želite da se učlanite potrebno je da sa društvom za upravljanje tim fondom zaključite tipski ugovor o članstvu koji sadrži podatke o članu, društvu za upravljanje, obvezniku uplate doprinosa i fondu", navela je Radulović.
Investicione jedinice koje se kupuju uplatom doprinosa u dobrovoljnim penzijskim fondovima menjaju se svakodnevno u zavisnosti od menjanja cena hartija od vrednosti i druge imovine u koju su uložena sredstva fonda, podseća Narodna banka Srbije, u rubrici "Korisno je da znate".
Radulović je istakla da su fondovi u obavezi da svakoga dana objavljuju na svom sajtu vrednost investicione jedinice, a da se dnevni podaci o vrednosti investicionih jedinica svih sedam fondova takođe mogu pronaći i na sajtu NBS.
Članovi fonda mogu elektronskim putem izvršiti uvid u broj investicionih jedinica kojima raspolažu na svom individualnom računu na određeni dan, a iznos svojih sredstava u fondu mogu izračunati tako što će broj investicionih jedinica kojima raspolažete na određeni dan pomnožiti sa vrednošću investicione jedinice fonda na određeni dan.
Kada se stiče pravo na privatnu penziju
Članovi fonda mogu da budu i nezaposleni, a član može biti lice koje ne uplaćuje doprinose, kada na primer, roditelji uplaćuju doprinose za decu ili poslodavci za zaposlene.
Privatna penzija ne zavisi od dužine radnog staža, već od redovnosti uplata, dužine perioda u kome se vrši uplata i načina na koji se ta sredstva investiranju.
"Ukoliko ostanete bez posla ili prestanete da uplaćujete doprinose iz drugih razloga, ostajete i dalje član fonda, i ne gubite pravo na do tada akumulirana sredstva koja će se uvećavati po osnovu prinosa od ulaganja imovine fonda", rekla je Radulovićeva.
Takođe, dodaje da ko nije zadovoljan poslovanjem fonda može izvršiti prenos akumuliranih sredstava u drugi fond pri čemu se naplaćuju samo stvarni troškovi prenosa sredstava, dok u slučaju smrti člana fonda akumulirana sredstva postaju predmet nasleđivanja.
"Prema odredbama važećeg zakona pravo člana dobrovoljnog penzijskog fonda na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima odnosno pravo na isplatu privatne penzije stiče se sa navršenih 58 godina života, s tim da pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima može da se ostvari i ranije u slučaju trajne nesposobnosti za rad", navela je ona.
Od čega zavisi visina privatne penzije
Reljanović kaže da u Srbiji postoji takozvani sistem prvog i trećeg stuba.
"Imamo obavezno državno penzijsko osiguranje i dobrovoljno privatno osiguranje, nedostaje onaj drugi, a to je obavezno privatno osiguranje", rekao je Reljanović.
Drugi i treći stub, kako objašnjava Reljanović, zapravo služe kao podrška državnom fondu penzijskog osiguranja.
"U nekim državama su penzije relativno male i ta neka stopa pokrivenosti u odnosu na zarade koje su prethodno ti ljudi ostvarivali je niska. U tim slučajevima je uvek dobro imati neku dopunsku, rezervnu varijantu, odnosno to privatno osiguranje", rekao je Reljanović.
Ono što nije povoljno regulisano za radnike u Srbiji, navodi Reljanović, to je što oni sami moraju da uplaćuju privatno osiguranje tako da i njegov iznos, odnosno rata osiguranja i ukupna premija uvek zavisi od toga koliko je radnik mogao u toku svog radnog veka da izdvaja.
"Oni koji su imovinski slabiji ne mogu sebi to da priušte", dodaje on.
Reljanović navodi da je činjenica da većina zemalja prepoznaje onu uobičajenu penziju kada se navrši određeni broj godina života i staža koju isplaćuje država, a da je već 30 godina aktuelna i ta dodatna privatna penzija.
On dodaje da su načini na koje se ona prikuplja i kako se dolazi do nje vrlo različiti.
Reljanović kaže da u Srbiji uglavnom imamo osiguravajuća društva, pa sami pojedinci zaključuju ugovore, dok u inostranstvu postoje i penzijski fondovi koje sam poslodavac održava preko određene osiguravajuće ili brokerske kuće.
"Finansijsko gledano, različiti su mehanizmi kako se to sve može regulisati, ali cilj je uvek isti, s tim što i u onim zemljama, čak i kada postoji ta opšta penzija ona je toliko niska da ne može nikako da pokrije troškove života, pa ljudi više zavise od ove privatne penzije. U nekim se uglavnom oslanjaju na državnu penziju, a privatna dobro dođe kao neki dopunski izvor prihoda posle 60. godine, ili 65. ili 70. u zavisnosti od toga kakav su ugovor zaključili", naveo je Reljanović.
Bonus video:
(Espreso / Euronews)