KOLIKI ZEMLJOTRES MOGU DA IZDRŽE ZGRADE U SRBIJI? Stručnjaci otkrili ŠTA JE BEZBEDNIJE - nova ili stara GRADNJA

Tlo u Srbiji ponovo se trese. Od vikenda je istočni deo naše zemlje zadesilo nekoliko potresa, neki su se osetili i u Kragujevcu, čak i u Beogradu, a najčešći epicentar je, prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda, bio u Petrovcu na Mlavi. Tu se i danas osetio najjači potres za ovih nekoliko dana, magnitude 4.0 jedinica Rihterove skale. Takav zemljotres može da prouzrokuje i oštećenja na građevinama. Naši stručnjaci kažu da su tek mogući jači potresi, koliko su zgrade i kuće u Srbiji sigurne?

"Dana 7. decembra u 04:45 časova po lokalnom vremenu registrovan je zemljotres magnitude 4.0 jedinica Rihterove skale u regionu mesta Petrovac na Mlavi. Teorijski intenzitet u epicentru procenjen je na VI stepena Merkalijeve skale. Zemljotresi ovakvog intenziteta mogu izazvati mala oštećenja na objektima u epicentralnoj oblasti", navodi se na sajtu Republičkog seizmološkog zavoda.

Seizmološkinja Slavica Radovanović, očekuje se da će se u budućnosti tu pojaviti još jači udar.

Ona pojašnjava da rased koji ide od Velikog Gradišta do Svilajnca ima kapacitet da generiše zemljotrese magnitude 5 stepeni po Rihterovoj skali, prenosi Telegraf.

Glavi udar zemljotresa tek sledi, ali ne znamo kada

- Nekoliko zemljotresa je bilo, ali imajući u vidu da su na severnom delu raseda koji ide od Velikog Gradišta preko Petrovca na Mlavi do Svilajnca tu bili zemljotresi, a da taj rased ima kapacitet da generiše zemljotrese magnitude 5 stepeni. Preko 30 godina tu nije bilo takvih zemljotresa, još od od 1991. godine. Prošle godine sam rekla da je moguće da se tu jave zemljotresi. Kada Seizmološki zavod izanalizira podatke, onda ćemo znati da li je to regularna seizmička aktivnost ili je aktiviran neki od poprečnih raseda, pa će tek na glavnom biti zemljotres - objasnila je Radovanovićeva.

Ona dodaje da je to već 7 zemljotres po redu, a da će glavni udar biti u budućnosti.

- To je već 7. zemljotres na tom području, to je sve isti rased. Tu se seizmička aktivnost lagano podiže, a glavni udar će biti u nekoj budućnosti, ne znamo kad - kaže ona.

Kakva je gradnja u Srbiji i koliko su zgrade otporne na zemljotres

Ukoliko je zgrada u kojoj živimo građena po standardima, što nam garantuje upotrebna dozvola, ona može da izdrži zemljotres i do 7 Rihtera, poručuju građevinski stručnjaci u analizi "Blica" koju smo radili početkom ove godine, kada smo takođe imali seriju zemljotresa. Međutim, građani Srbije masovno su skeptični prema novogradnji, smatraju da je stara, takozvana jugoslovenska gradnja mnogo sigurnija. Da li su ovo predrasude?

Kako se gradilo u eks JU

Stroži propisi gradnje na području nekadašnje SFRJ, a koji važe i danas u Srbiji, uvedeni su nakon razornih zemljotresa u Skoplju 1963. godine i Banjaluci 1969. godine.

Tada je seizmička zaštita postala stroga, a sve zgrade projektovane su da mogu bez problema da izdrže potres od 6 stepeni Rihterove skale, što je prema rečima seizmologa dovoljno, jer se u našoj zemlji ne mogu desiti veći potresi.

Međutim, oštećenja su moguća na starijim objektima koji su izgrađeni pre usvajanja ovih propisa.

Problem novogradnje

Profesor na Građevinskom fakultetu u Subotici, dr Milan Kekanović, koji predaje Zidane konstrukcije, upoznat je sa problemima gradnje u Srbiji i svetu i tada je za “Blic” rekao da su propisi dobri kada je u pitanju kvalitet i izdržljivost građevinskih objekata, ali su problem ljudi i greške koje nastaju prilikom proračuna i gradnje zbog čega usled zemljotresa dolazi do nesreća.

Kada je novogradnja, recimo, u Subotici u pitanju, on kaže da bi u slučaju zemljotresa, posledice bile katastrofalne, ali srećom, Subotica nije u riziku od zemljotresa.

- Novoprojektovane zgrade bi bile najviše oštećene, jer ne gradimo u skladu sa propisima. Potresi jačine 5 ili 6 stepen po Rihteru su slabi, a potres jačine 7 stepeni je ozbiljan, 8 je vrlo jak, a 9 stepeni je rušilački potres. Problem je što se struka nekada ponaša komotno, ne poštuje propise, tako svesno i nesvesno ugrožavajući ljudske živote i čini materijalne štete - rekao je dr Milan Kekanović.

I dalje se grade intenzivno zidane zgrade koje su vrlo osetljive na potres

Prema njegovim rečima u Subotici, Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima, gradnja nije u skladu sa propisima građenja u seizmičkim područjima.

- U Srbiji se grade još uvek intenzivno zidane zgrade koje su vrlo osetljive na potres. Naime, zakonodavac je iz tih razloga ograničio spratnost zidanih zgrada maksimalno do četiri etaže, ako bi potres bio slabiji. Kod jačih potresa do dve etaže mogu biti zidane zgrade. Staru gradnju bih ipak ocenio kvalitetnijom i smatram da bi se starije višespratnice i objekti znatno manje oštetili ako bi se desio zemljotres – poručuje dr Kekanović.

Kako je objasnio, 85 odsto zidova u zgradama sa i preko osam etaža, su zidani zidovi, a samo 15 odsto su armirano–betonska platna.

- Na taj način se na mala vrata postiže željena spratnost sa 85 odsto zidanih zidova. Sve je to dobro dok se ne desi potres, a ako bi se desio, zgrade bi bile jako oštećene ili bi se neke od njih čak i porušile – kaže dr Milan Kekanović.

Problematična gradnja devedesetih

Stojan Čolakov, predsednik Građevinske komore Srbije, rekao je ranije za "Blic" da su zgrade u Beogradu bezbedne kada je u pitanju opasnost od zemljotresa, ali ističe da je preduslov za to da su sve zakonske regulative ispoštovane.

- Nemoguće je da bilo ko kaže šta je u nekoj zgradi rađeno. Ako je građeno prema propisima Republike Srbije, a to podrazumeva da su ispoštovani i kontrola izgradnje i nadzora, podrazumeva se da su sve novoizgrađene zgrade bezbedne i da su sigurne u slučaju potresa nastalih nakon zemljotresa. To se svakako odnosi i na Beograd gde se i najviše gradi i gde imamo najviše solitera. Podrazumeva se da su sve zgrade građene prema propisima i da su potpuno bezbedne - smatra Čolakov.

Prema njegovim rečima, poznato je gde su sve kritične zone u Srbiji i šta sve od uslova moraju da ispune izvođači radova ne bi li zgrade bile bezbedne.

- Podrazumeva se da urbanistički plan mora da se poštuje. Ne može da se izgradi na milione kvadrata, a da se ne poštuju propisi. Ipak, mi smo imali situaciju tokom perioda tranzicije devedesetih i deo 2000 godina kada je pod sankcijama izgrađen nenormalan broj kvadrata, a sada niko ne može da dokaže da li su kod tih objekata propisi ispoštovani ili nisu - govori on.

Mogu da izdrže do 8 Rihtera

Branislav Ivković, koji je i profesor na Građevinskom fakultetu, rekao je nakon serije potresa u februaru, da su naše zgrade projektovane da izdrže zemljotres do 8 stepeni Rihterove skale.

- Da umirim građane Srbije, što se tiče građevina. Evropska seizmička makro karta iz 1998. godine koja i dan danas živi, kaže da se ovde može očekivati zemljotres od 6, maksimalno 7 Rihtera, a mi projektujemo na 8. Već više od 50 godina se potpuno ovladalo projektovanjem za seizmičke uticaje - rekao je Ivković za TV Prva.

"Kod nas nisu mogući tako razorni zemljotresi"

Dr Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu ocenila je ranijeza "Blic" da ne treba da paničimo, jer se kod nas ne može desiti tako razoran zemljotres kakav se, nažalost, desio u Turskoj početkom godine.

- Beograd nije toliko seizmičan, najbliže seizmično područje od Beograda je negde 70 do 100 kilometara udaljeno, tako da je s te strane na neki način zaštićen. Ne znam kako su zgrade projektovane, te odgovore imaju građevinci, ali kada bi se desio zemljotres magnitude 6 Rihtera što je neki maksimum, zgrade bi izdržale, što se verovatno takav zemljotres ne bi ni desio u Beogradu - objašnjava sagovornica.

Bonus video:

(Espreso/ Blic / TV Prva)