paŽnja
KARDIOLOG OTKRIO DA LI SMETE JESTI JAJA AKO IMATE VISOK HOLESTEROL: Odgovor je ŠOK, priznajte da niste imali pojma
“Jaja imaju visoku količinu holesterola, i to je ostatak našeg ranog razumevanja bolesti srca pre nekoliko decenija”, reko je kardiolog Gregori Kac.
Jaja su puna hranljivih materija, ali za ljude koji su zabrinuti za zdravlje srca - a posebno za nivo holesterola - odluka da ih uključe u svoju ishranu može da se čini komplikovanom.
To je zato što su jaja tokom godina dobila lošu reputaciju zbog sadržaja holesterola: jedno veliko jaje ima približno 186 mg holesterola – više od polovine ranijeg dnevnog ograničenja od 300 miligrama.
“Jaja imaju visoku količinu holesterola, i to je ostatak našeg ranog razumevanja bolesti srca pre nekoliko decenija”, rekao je kardiolog Gregori Kac.
“To je delimično preterano pojednostavljivanje, ali ima istine u uticaju na LDL holesterol“, dodao je.
Iako više ne postoji preporučena dnevna količina holesterola – sada stručnjaci pozivaju ljude da se usredsrede na smanjenje unosa zasićenih i transmasti u ishrani- mnogi su i dalje oprezni zbog toga kako bi hrana bogata holesterolom, poput jaja, mogla negativno da utiče na njihov nivo, prenosi Večernji list.
Evo što treba da znate o jajima i holesterolu i kako sigurno da jedete ove moćne nutritivne materije, a pritom da imate na umu zdravlje srca.
Jaja nisu samo svestrana, nego su i neverovatno hranljiva. Ona su dobar izvor proteina i zdravih masti, kao i esencijalnih vitamina i minerala. Žumanca sadrže značajne količine vitamina A, vitamina B12, selena i kolina. Jaja uzgojena na pašnjacima još su bogatija hranljivim materijama, s većom količinom omega-3 masnih kiselina, vitamina A i vitamina E.
Iako je istina da su jaja bogata holesterolom, važno je napomenuti da holesterol iz hrane – poput onog u jajima – ne mora imati negativan uticaj na holesterol u krvi, niti da pridonese riziku od srčanih bolesti. Zapravo, izbegavanje jaja pridonosi nedostatku esencijalnih nutrijenata za mnoge pojedince.
Postoji razlika između holesterola koji se prirodno nalazi u vašem telu (holesterol u krvi) i holesterola koji unosite hranom (holesterol iz hrane). Holesterol u krvi – HDL (‘dobar’) holesterol i LDL (‘loš’) holesterol – voštana je materija nalik mastima koju proizvodi jetra i neophodna je za određene telesne funkcije, poput stvaranja hormona i varenja masne hrane.
Ali, previše holesterola u krvi može da se nakupi u vašim arterijama tokom vremena, blokirajući protok krvi u i iz srca, što može da uzrokuje bol u prsima ili srčani udar. Visoki holesterol takođe može da poveća rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. U međuvremenu, holesterol iz hrane nalazi se u proizvodima životinjskog porekla, poput mesa, plodova mora, živinskog mesa, jaja i mlečnih proizvoda.
Iako jaja imaju blagi uticaj na nivo holesterola, uticaj se razlikuje od osobe do osobe. Uopšteno, čini se da prehrambena mast i holesterol u jajima uzrokuju blagi porast nivoa LDL i HDL holesterola.
“Mali deo populacije vrlo efikasno apsorbuje holesterol iz ishrane i ova grupa može imati veći porast nivao LDL holesterola. Količina masti koju jedemo utiče na to koliko su dugo LDL čestice u našem krvotoku, tako da je deo učinka posredovan sadržajem masti u jajima”, rekao je Kac.
Budući da vaše telo već proizvodi sav holesterol koji mu je potreban, stručnjaci preporučuju ograničavanje holesterola iz ishrane, ali poslednjih su godina prešli na preporuku manje zasićenih masnoća i transmasti umesto isključivo holesterola iz ishrane, budući da holesterol iz ishrane ne može izolovati ukupni unos masti.
Umesto toga, stručnjaci i organizacije pozivaju ljude da se usredsrede na sveobuhvatnu zdravu ishranu koja uključuje voće, povrće, žitarice punog zrna, nemasne belančevine i nemasne mlečne proizvode. Ova dijeta takođe može da uključuje jaja – ali u umerenim količinama i nezavisno od drugih namirnica s visokim udelom masti, koje često prate jaja, poput kobasica, slanine i maslaca.
Većina zdravih ljudi može da pojede jedno do dva jaja dnevno, pod uslovom da su deo celokupne hranljive ishrane.
“Izmenite svoje nemasne izvore proteina kako se ne biste preterano oslanjali na jaja i razmislite o doručku koji je zdrav za srce i bogat vlaknima, kao što je kajgana s povrćem, pečena na maslinovom ulju s prilogom tosta od celovitog zrna pšenice i voća”, predložila je Džesika Gelman, dijetetičarka u bolnici Inglvud helt end Maunt Sinaj.
Ako imate visok holesterol, ne morate u potpunosti da izbegavate jaja – iako imaju veće količine holesterola i masti, takođe su deo sveobuhvatne zdrave ishrane. Međutim, trebalo bi da razmislite o smanjenju izvora zasićenih i trans-masti i dijetalnog holesterola u svojoj ishrani – u tom slučaju, možda bi bilo najbolje da ograničite konzumaciju jaja na četiri do pet jaja nedeljno. To važi i za ljude koji imaju prekomernu telesnu težinu, gojazni su ili druge uzročnike rizika za srčane bolesti.
Neki pojedinci takođe su genetski predisponirani za visoke nivoe holesterola u krvi – poput osoba s genetskim poremećajem porodične hiperholesterolemije ili nosioca varijante gena APOE4 – i trebalo bi blisko sarađivati sa svojim lekarom o svojoj ishrani i unosu hrane bogate holesterolom, poput jaja.
Oni koji žele da smanje unos jaja takođe mogu da razmisle o zameni belanaca umesto celih jaja – žumanca su glavni izvor prehrambenog holesterola, dok belanca nisu.
(Espreso/N1 Zagreb)