NOVA ANALIZA UZORKA PRIKUPLJENIH TOKOM POSLEDNJE POSETE MESECU 1972. DOVELA DO ŠOK OTKRIĆA: Da li je ovo MOGUĆE?

Nova analiza uzoraka prikupljenih sa Meseca tokom programa Apolo, i to tokom poslednje misije 1972. godine, otkrila je da u njima postoji vodonik. Ovo otkriće napravljeno posle više od pola veka nakon prikupljanja uzoraka pokazuje da bi budući astronauti mogli na lunarnoj površini da vade vodonik i koriste ga za raketno gorivo, ali i održavanje života, piše LiveScience.

Solarni vetrovi i udari kometa

Istraživači Pomorske istraživačke laboratorije (NRL) SAD, kojima je NASA predala lunarne uzorke na analizu, objavili su da su otkrili vodonik u uzorku 79221. Veruje se da su ga stvorili solarni vetrovi, kao i udari kometa.

- Vodonik ima potencijal da bude resurs koji može da se koristi na lunarnoj površini kada tamo budemo imali redovne ili stalne instalacije. Lociranje ovog resursa i njegovo prikupljanje na Mesecu biće neverovatno značajno za svemirska istraživanja – rekla je Ketrin Berdžes, geolog NRL i glavni autor studije, u saopštenju.

Prema ranijim procenama NASA, lansiranje boce vode na Mesec košta nekoliko hiljada dolara. Zbog toga bi, za smanjivanje troškova, bilo dobro da može da se koristi lunarni led kao voda potrebna za život astronauta, dok bi vodonik i kiseonik, nakon razbijanja molekula vode, mogli da se koriste i kao raketno gorivo. Osim toga, dodaju, led sa Meseca bio bi koristan i za odlazak na druge svetove poput Marsa.

Istraživanja iz 2020. pokazala su da vode u smrznutom agregatnom stanju ima širom Meseca, a ne samo u mračnim regionima južnog i severnog pola.

Astronauti misija Apolo nisu skupljali uzorke sa polova, već iz okoline ekvatora. Zbog toga bi „nova otkrića mogla da imaju značajne implikacije na stabilnost i prisustvo molekula vodonika u svim oblastima Meseca“, naveli su naučnici.

Lunarna misija Indijske svemirske istraživačke agencije Čandrajan-3 letos je otkrila i prisustvo sumpora u blizini južnog pola, pa bi i taj element mogao da se koristi za skladištenje baterija i izgradnju na Mesecu.

Rekordna poslednja misija

Prema podacima NASA, uzorak 79221 imao je 152,6 grama i prikupljen je u krateru Van Serg tokom misije Apolo 17, poslednje ljudske posete Mesecu. Astronauti Harison Šmit i Judžin Džin Sernan bili su na Mesecu tri dana, od 11. do 14. decembra 1972. Ova misija je oborila rekorde prethodnih letova jer su astronauti najduže ostali na Mesecu, vratili su se na Zemlju sa najviše uzoraka, prešli su najviše kilometara, najduže ostali u lunarnoj orbiti… Osim toga, posle misije Apolo 17 nijedna ljudska posada nije napustila nisku Zemljinu orbitu.

Istraživanje naučnika NRL objavljeno je u žurnalu Communications Earth & Environment.

Bonus video:

(Espreso/ LiveScience)