EVO KAKO DA PREŽIVITE OD 0 DO 20 STEPENI: Preko 100 virusa HARAJU Srbijom, bolnice vrve od OBOLELIH

Mnogo buke se podiglo zbog misterioznog oboljenja koje je napunilo bolnice u Kini, ali su nakon jesenjeg mini-raspusta i naglog zahlađenja puni i domovi zdravlja i ambulante po Srbiji!

Kako ističu lekari, najviše je dece među obolelima, ali ni odrasli nisu zaštićeni, a na udaru su gripa, koji je već i zvanično registrovan u našoj zemlji, korona virusa koji je i dalje prisutan, oboljenja sličnih gripu (OSG), velikog kašlja i preko 100 različitih virusa koji kruže ponajviše među najmlađima!

"Kruži više od 100 virusa"

Zato i ne čude vesti iz različitih krajeva Srbije o krcatim čekaonicama u domovima zdravlja, ali i prepunim bolnicama.

Sezona je respiratornih infekcija, stomačnih virusa, među decom raste i broj obolelih od velikog kašlja. Iako je korone mnogo manje, i ona je prisutna. Imamo respiratorne viruse svih vrsta, upale pluća, pneumokoke... - kaže dr Olivera Ostojić, dečiji pulmolog iz KBC “Dragiša Mišović”.

Navodi i da je mnogo veći broj ambulantnih pacijenata i prijema, posebno male dece.

- Sad su nam u prijemu mala deca, do godinu, dve, tri, koja imaju te tzv. bronhiolite izazvane ili respiratornim sincicijalnim virusom i metapneumovirusom ili nekim drugim. Virusa ima preko 100, koji kruže, tako da najčešće i ne detektujemo koji je - kaže dr Ostojić.

Skoro 50.000 slučajeva OSG

U Srbiji su laboratorijski potvrđena dva slučaja virusa grupa, ali je za poslednja dva meseca registrovano oko 47.000 obolelih sa simptomima sličnih gripu (OSG), izjavila je za RTS Verica Jovanović, direktorka Instituta “Milan Jovanović Batut”.

Prvi slučaj gripa potvrđen je 9. novembra u Institutu za javno zdravlje Vojvodine, a pre par dana stigla je i potvrda sa Instituta Torlak da i 29-godišnja devojka sa teritorije Kolubarskog okruga ima taj virus.

Potvrđeni su AH1 i AH3, virus tipa A. To znači da se u narednim nedeljama može očekivati veća učestalost pojavljivanja virusa gripa, ali oboljenja slična gripu već pune ambulante domova zdravlja i u našem okruženju možemo primetiti da sve više osoba pati od posledica respiratornog virusa - kaže dr Jovanović.

Ona objašnjava da, ukoliko postoji neko ko je sa infekcijom, izazvanom respiratornim virusom, treba koristiti sve mere prevencije.

Vrhunac gripa početkom 2024. godine

- Treba se izolovati i naravno odležati u tom vremenskom periodu ukoliko se naročito pojavi povišena telesna temperatura, kašalj, respiratorni simptomi. U ovom trenutku, imamo sporadično pojavljivanje ovog virusa, ali u narednim nedeljama možemo očekivati da dođe do povećanog broja obolelih - ukazuje direktorka “Batuta”.

Grip se praktično tek pojavio, a nije tajna da je njegova udarna sezona tokom januara i februara, po povratku đaka sa zimskog raspusta. Zato pomalo čudi što već sada imamo mnogo pacijenata koji traže pomoć lekara zbog visoke temperature, kašlja, bola u grlu i drugih simptoma.

Kako navode u “Batutu”, sezonski grip karakteriše iznenadni početak povišene temperature, kašalj (obično suvi), glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, malaksalost, curenje iz nosa. Kašalj može biti težak i trajati dve i više nedelja. Većina ljudi se od gripa oporavi za sedam dana od početka simptoma, ali on može da varira od blage do teške forme bolesti.

Preti i "bolest od 100 dana"

Ona je obelodanila da je u Srbiji više od 270 potvrđenih slučajeva velikog kašlja, te da ga ima i kod dece i odraslih. Upozorila je da se radi o manifestaciji bakterijske infekcije koja se prenosi kapljičnim putem, da se naročito širi u kolektivima i da traje 100 dana.

- Prema tome, ako dete uporno kašlje, ako u okruženju deteta, naročito u školi ili u najbližem okruženju kašlju i druga deca, može se pomisliti na pertusis i treba se onda javiti lekaru - savetuje Jovanovićeva.

Ovo potvrđuje i dr Ostojić iz KBC “Dragiša Mišović”. Navodi da se ova bolest ponovo pojavila među mališanima, jer je bilo onih roditelja koji su odbili da vakcinišu svoju decu. Kako kaže, u ovom momentu nije reč o nevakcinisanoj deci, već o tome da ova vakcina ima vek trajanja i da sada veoma često obolevaju adolescenti, ali i odrasli i bebe u prvim mesecima života.

- Prva faza velikog kašlja traje nedelju dana i liči na skoro sve druge respiratorne infekcije, sa slabim opštim stanjem i povišenom temperaturom. Posle toga dolazi faza od dve, tri, četiri nedelje, faza zacenjivanja koja je naročito dramatična za malu decu. Deca gube dah, povraćaju, poplave, zacenjuju se i onda ide ona faza oporavka kada prestaje povraćanje, faza kašlja je ređa, i na kraju dođemo do tog stotog dana kada bolest i prestaje - rekla je dr Ostojić.

Kako preživeti od nule do +20, pa opet sneg?

U narednih nedelju dana očekuje nas veliki vremenski rolerkoster koji će predstavljati dodatnu opasnost kako za hronične bolesnike, meteoropate, tako i za potpuno zdrave osobe.

Naime, nakon ovog hladnog vikend talasa, koji je doneo sneg u većem delu Srbije, sledi nam nekoliko promenljivih kišnih dana, a u petak naglo otopljenje i temperature do 15 stepeni, lokalno negde i do 20!?

A onda, za naredni vikend, meteorolozi ponovo prognoziraju ekspresno zahlađenje, možda opet i snežne padavine i u nizijama.

Ovakve nagle temperaturne i vremenske razlike utiču i na potpuno zdrave ljude, a nema sumnje da ih ne podnose lako ni oni koji imaju hronična oboljenja.

Osim što će se pojedini požaliti na glavobolju, bezvoljnost, nesanicu, razdražljivost ili pak curenje nosa, za druge ovakve promene vremena mogu imati značajnije i teže posledice.

- Bilo koje ekstremne promene, kako leti tako i zimi, kod hroničnih bolesnika mogu izazvati značajne promene. Kako u smislu povišenja krvnog pritiska tako i lošeg osećanja, dok kod nekih ljudi dolazi i do pada krvnog pritiska. Reakcije su individualne, postoje meteoropate, ljudi koji reaguju na promene vremena - upozoravaju lekari.

Oni u tim danima, sem čuvenog slojevitog oblačenja, posebno savetuju hronične bolesnike, ako su ikako u mogućnosti, da ostanu kod kuće, jer svaki izlazak napolje može biti poguban.

- Prilikom ovih velikih vremenskih oscilacija savetujemo dovoljnu količinu sna, umerenu ishranu i fizičku aktivnost, ali i upravljanje stresom - upozoravaju iz Hitne pomoći.

Iscrpljenost, umanjena koncentracija i slične tegobe mogu da prate malokrvnost, anemiju, smanjenu funkciju štitne žlezde ili povišen holesterol.

Veća gužva nego u vreme kovida

Situacija je ozbiljna u Beogradu, ali i širom Srbije. Dečje odeljenje Opšte bolnice u Novom Pazaru puno je novorođenčadi i dece sa ozbiljnim respiratornim oboljenjima. Načelnica tog odeljenja dr Hadija Toković kaže da je prijem pacijenata višestruko veći nego za vreme epidemije virusa korona i da su sva mesta popunjena.

Koliko je situacija alarmantna najbolje govori podatak da su tokom jutra sa odeljenja otpustili deset pacijenata, a primili 15 novih. Na odeljenju se leče i bebe od svega nekoliko dana sa teškim respiratornim infekcijama.

Dr Rajko Popović iz Dečjeg dispanzera u Novom Pazaru rekao je za Juronjuz Srbija da su pre desetak dana krenule respiratorne infekcije.

- Respiratorne infekcije dominiraju. Nekoliko puta je povećan broj pacijenata u odnosu na uobičajeno stanje - naveo je Popović.

Problem i zagađenje vazduha?

Dodaje da su najčešći simptomi sa kojima se pacijenti javljaju u dispanzer - kašalj, produženi kašalj kod dece svih uzrasta, koji je praćen temperaturom, otežanim disanjem.

- Pokušavamo da ih lečimo ambulantno, ako je stanje teže šaljemo ih na odeljenje. Dominiraju respiratorne infekcije, upale disajnih puteva, bronhitisi, bronhiolotisi, čak i upale pluća. Posebno je problematično što se to dešava i kod manje dece - dece koja imaju manje od mesec dana, dece od nekoliko meseci, pa do godinu, dve, ali i kod školske dece i omladine - dodao je Popović.

On je naglasio da je problem sezonskog karaktera i da nije neobično da u drugoj polovini novembra imamo povećane respiratorne infekcije. Tome doprinosi promena vremena, zahlađenje, a verovatno i zagađenje vazduha.

"Majke spavaju na stolicama pored dece"

Mina Jovićić je majka tromesečne devojčice koja je ležala na dečjem odeljenju bolnice u Novom Pazaru.

- Ćerkica mi se razbolela, imala je povišenu temperaturu koja nije spadala. Otišli smo u Dečji dispanzer odakle su nas uputili na Dečje odeljenje. Tamo smo bili u izolacionoj sobi, jer se bebe njenog uzrasta stavljaju u izolacionu sobu. Međutim, ubrzo su nas prebacili na odeljenje jer nije bilo mesta. U drugoj izolacionoj sobi je bila beba od 12 dana, a u trećoj beba od 25 dana - ispričala je Mina za „Juronjuz“ i dodala “da je na odeljenju bila ogromna gužva, da su žene spavale na stolicama pored svoje dece”.

Sve više i zaraženih koronom

Da sve bude još gore, ponovo su počele, istina blago, da rastu i korona brojke. Broj obolelih od korona virusa porastao je u poslednjih sedam dana u odnosu na prethodnu nedelju. Virus je dijagnostikovan kod 3.666 osoba, što je za 82 osobe više u odnosu na prethodnu sedmicu, a testirano je 17.106 uzoraka.

Ipak, epidemiolozi upozoravaju da je realan broj zaraženih višestruko veći jer se mnogi pacijenti zbog slabijih simptoma ni ne javljaju lekarima, a i lekari mnogo ređe sada šalju obolele na testiranje nego što je to bio slučaj pre godinu ili dve.

- U ovom trenutku ne treba zaboraviti prisustvo SARS-CoV-2 virusa i postojanje kovida. Nalazimo se u jednoj stabilnijoj fazi, kovid se registruje u nešto manjem obimu, ali je virus tu - naglasila je dr Verica Jovanović.

Bonus video:

(Espreso/Blic)