BILI SMO NA OTVARANJU FESTIVALA "VIZANTROP": Najznačajniji film dana povukao je pitanje ETIČNOSTI - "Ivanin život"

Juče je u Multimedijalnoj sali Kulturnog centra Vlada Divljan otvoren peti po redu festival angažovanog etnografskog filma Vizantrop.

Festival će trajati do nedelje 26. novembra, a ulaz je besplatan za sve posetiteljke i posetioce.

Posle svečanog otvaranja organizatori i selektori festivala Ana Cvetković, Relja Pekić i Kosta Talbić govorili su o Društvenom centru Krov, organizaciji čiji je deo i udruženje Vizantrop, a čija rezidencija se nalazi u Kraljice Marije 47 u Beogradu.

Za Espreso, odgovorna urednica Vizantropa, Ana Cvetković opisala je težnje i cilj festivala.

Otvarajući peti po redu festival angažovanog etnografskog filma Vizantrop, nanovo otvaramo sebe i potrebu za slavljenjem stvaranja ovakvih filmova.

Ove godine u programu su 24 filma iz više od 20 zemalja širom sveta, a kao i prethodnih godina, ostvarili smo odličnu komunijaciju sa domaćim i internacionalnim autorkama i autorima.

Podjednako smo ponosni i na filmove, i na radionicu angažovane etnografske fotorgafije sa Igorom Čokom čiji je plod izložen u Multimedijalnoj sali u kojoj prikazujemo filmove, istakla je Ana Cvetković.

Kako je Igor Čoko istaknuto ime u sferi vizuelne antropologije Cvetković je objasnila šta podrazumeva njegova radionica i kome je namenjena.

Za učešće u radionici nije potrebno ranije poznavanje fotografije ili vizuelne antropologije ili angažovane fotografije u bilo kom smislu.

Jednostavno, preko otvorenog konkursa svi koji žele da uz pomoć Čoka i našeg kolektiva razumeju i ovladaju angažnovanom etnografskom fotografijom ili vizuelnom atropologijom mogu da učestvuju na radionici, objasnila je sagovornica Espresa.

Da festival Vizantrop ne pati od elitizma jasno je i prema samoj ideji, kao i po slobodnom ulazu, a to je i Ana Cvetković za kraj potvrdila novinarki Espresa.

Vizantrop je festival za sve! Namenjen je svima koji vole fotorgafiju, etnografiju, dokumentarni film, ali i onima koji vole priče o različitim zajednicama, njhivoj (i našoj) kulturi i tradiciji.

Jer upravo te zajednice su deo našeg identiteta - nešto što nas čini, nešto što zapravo jesmo i nešto što ne smemo da dozvolimo da ode u zaborav, zaključila je Cvetković.

Izdvajamo film iz Oficijalne selekcije - Ivanin život

Među filmovima koji su prikazani prvog dana festivala Vizantrop, gledateljke i gledatelji mogli su da upoznaju život naroda Nenet sa ruskog Arktika kroz film Ivanin život koji se snimao duge tri godine.

Autor Reanto Borajo Serano uklapa sliku zajednice surovog Arktika i nezadovoljstva individue, Ivane, mlade žene koja ima petoro dece sa kojima živi u skučenoj mobilnoj "kući".

Kamera tiho ali postojano prati život Ivane i njene porodice otkrivajući svakodnevicu Neneta - puko preživljavanje u prostoru koji je zaboravljen od sistema. Iako daje izvanrednu sliku života naroda Nenet, autor ne pribegava stvaranju jednostavnog osećaja žaljena zbog života zajednice, već omogućava uokvirenje problema kapitalističkog sveta, sa kojim svi mogu da se poistovete.

Prva scena u kojoj Ivana sređuje sto posle ručka, dok ujedno puši cigarete stvara napetost u anticipaciji problema koji šušti u pozadini sa jakim vetrom. Genijalnost kompozicije narativa vidi se odmah, u trenutku kada se Ivana okrene kameri pokazujući svesnost da su posmatrači tu, junakinjin osmeh zbog gledalačke radoznalosti upućuje na priču koju zamišljamo samo kao fiktivnu.

No, u ovom filmu nema fikcije, junaci nisu glumci, oni su doista stanovnici Arktika, njihova borba je realnost. I ne, film nije razglednica, on duboko i temeljno zalazi u srž zapostavljene zajednice, zadirujući i u intimu jedne porodice.

U ulozi posmatrača, autor bira koje situacije iz Ivaninog života želi da prikaže kako bi izgradio narativ entografskog filmskog žanra. Saznajemo da je junakinja ostala rano trudna, vratila se iz internata i prekinula školovanje, a muž, kojeg su joj roditelji nametnuli, premestio je iz tundre porodicu na Arktik.

Njen život isti je kao život zajednice - nomadski - u zavisnosti od mogućnosti prehrane Ivana se povremeno seli. Posle dobrog ribolova, zajednica se kreće ka gradu kako bi prodala ribu. Tada se upoznajemo sa mužem Ivane, a kroz odnos njih dvoje vidi se suštinski proces kapitalizma - nasilje koje vlada na sistemskom i privatnom nivou.

Sem što zanemaruje porodicu, Ivanin muž i pretuče junakinju u jednoj sceni koju autor filma vešto krije izbegavanjem odlaska u sobu u kojoj se odvija nasilje.

Sem nasilja koje je srž autorove ideje, otkriva se i borbenost Ivane i zajednice u okolnostima koje su im nametnute jer sklad koji narod Nenat ima sa prirodom narušen je kapitalističkim sistemom, ali odustajanje nije opcija. Mogućnost za odustajanjem ne postoji, ne zato što su junaci filma poletni, već zato što odustajanje znači smrt.

Upravo ta borbenost i uklapanje razigranosti dece u oštru kritiku sistema, slavi život ove zajednice i Ivanine porodice, a što suštinski nedostaje angažovanim filmovima.

Ivanin beg iz arktičkih predala u tundru daje nadu za prekidanjem nametnutih tradicija narodu Nenet.

Pitanje etičnosti u filmu Ivanin život

Uobičajeno je da se u etnografskim i antropološkim dokumentarnim filmovima subjekti postave u određene situacije kako bi se vizuelno ispitala načela i rituali življenja jedne (etničke) zajednice. Upravo autorova želja za ispitivanjem dovodi subjekte filmova u situacije koje se potom kritikuju kao neetične.

U Ivaninom životu scena muškog nasilja dovodi se u pitanje etičnosti.

Zbog mogućnosti razgovora sa autorom koje je festival obezbedio, pitanje etičnosti se postavilo Seranu, a reditelj je iako naširoko pričajući, opravdao (neposredno) prikazivanje muškog nasilja ulogom autora kao posmatrača koji istražuje, kao i Ivaninom molbom da se filmska grupa "ne meša u dešavanja koja snima".

Ukoliko i poverujemo na reč autora, krucijalno pitanje ostaje da li je pređena granica između vizuelnog ispitivanja situacije i eksploatacije ugroženih zarad umetnosti. Autor se očigledno opredelio za ideju da se granica nije prešla, dok gledateljkama i gledateljima sa feminističkog stanovišta ostaje gorak ukus perpetuiranja diskursa nasilja koji je u ovom slučaju i gori od uobičajenog reprodukovanja patrijarhalnih načela u umetničkim delima, jer se ne radi o fikciji, ovo je realnost.

Stoga, iako film inteligentno gradi narativ upotpunjujući patnju i izdržljivost zajednice naroda Nenat patnjom i izdržljivošću Ivane, etičnost ostaje na klimavim nogama.

Bonus video:

(Espreso/ Verica Arsić)