SPC
PRED POČETAK BOŽIĆNOG POSTA 1 PRAVILO MORA DA SE ISPOŠTUJE! Običaj je JAKO STROG i nikako ne sme da se PREKRŠI
Post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane i alkohola na izvesno vreme i to je telensni post, ali podrazumeva i uzdržavanje od loših misli, želja i dela i to je duhovni post
Božićni post, koji traje 40 dana, od 28. novembra do 6. januara, prate običaji kojih se pravoslavni vernici pridržavaju. Tiču se izbora jela i pića, ali i ponašanja i sklada između duha i tela.
Post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane i alkohola na izvesno vreme i to je telensni post, ali podrazumeva i uzdržavanje od loših misli, želja i dela i to je duhovni post.
Hrana
Što se tiče Božićnog posta, koji je manje striktan od Uskršnjeg, pravilo kaže da se u toku celog ovog posta ne jedu meso ni jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste na vodi. Riba se jede svake subote i nedelje, kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak, pišu na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Poslednje nedelje Božićnog posta posti se strože, bez ribe, a po mogućstvu na vodi. Takođe, na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti na vodi.
Pored posnih pravila koja je odredila Crkva, moguće je i da sveštenik verniku ublaži post, posebno u slaučajevima starosti, bolesti, kod dece, trudnica…
Verovanja i običaji
Ranije je poseban čin vezan za post bilo odmašćivanje posuđa, koje se vršilo na praznik Poklade, 27. novembra. Domaćice su u veliki kazan pun vrele vode stavljale posuđe u kojima su se jela spremala na svinjskoj masti, a onda dodavale pepeo koji je čistio masnoću. Tako bi se posuđe i pribor za jelo, među kojima su bile i drvene kašike i zemljane činije i lonci, u potpunosti očistili i koristili za vreme posta, pišu na portalu Agroklub.
Takođe, verovanje kaže da su Božićne poklade, koje se obeležavaju 27. novembra, pred početak posta, dan za praštanje i veselje.
Tada je poželjno pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali kako bismo post započeli „očišćeni“. Ovaj praznik karakterišu i maskirane povorke, najčešće mladića, koji prolaze ulicama, pevaju, zvone i prave buku kako bi odagnali zle sile. Maskirane povorke tzv. mačkare seljani daruju mesom, slaninom, kolačima… Pale se velike obredne vatre koje se ritualno preskaču ili se oko njih igra kolo, u inat zlu, pišu na sajtu Opanak.rs.
Poklade se ispraćaju bogatom gozbom jer od 28. novembra počinje Božićni post, koje se završava na božićno jutro.
Bonus video: VELIKI ČASNI POST: Evo zašto je temelj hrišćanskog puta i spasenja!
(Espreso/Opanak.rs)