DOMAĆICE NISU ZNALE! EVO DA LI JE ŽITO OBAVEZNO ZA ARANĐELOVDAN: Pola Srpkinja ga IZOSTAVLJA, evo šta je TAČNO

Pravoslavni vernici sutra slave Svetog arhangela Mihaila, slavu u narodu poznatu kao Aranđelovdan. Domaćinstva koja slave moraju za sutra pripremiti slavsku sveću, kolač, koji se mesi u domu u kojem se proslavlja i naravno žito.

Sveti arhangel Mihailo, simbol je borbe protiv zla i na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.

Njegov kult nastao je u 3. veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog. Kao krsnu slavu, Aranđelovdan su slavili Car Dušan Silni, Stefan Nemanja i njegovi sinovi. Slava je Saborne crkve u Beogradu.

U narodu se veruje da vreme na Aranđelovdan pokazuje kako će biti tokom cele zime i proleća. Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka i usmerava nevernike na pravi put. U nekim krajevima Srbije smatraju ga i zaštitnikom stočara.

Šta sve treba pripremiti za slavu?

Najvažnije je da za slavu spremite slavski kolač, žito, sveću i crno vino. Zabluda je da se za slavu podrazumeva veliki ručak. Pripremaju se ove obavezne četiri stvari, a sve ostalo je stvar izbora, mogućnosti i želje.

Dan uoči slave, domaćica kuće mesi kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljenske i osvećene vodice pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). Na centralnom delu treba da se nađe ukras sa simbolom ISHS (Isus Hristos pobeđuje).

Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.

Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača (ukoliko se obavlja u kući). Domaćin se prekrsti, izgovori molitvu i upali sveću šibicom. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.

Sveća treba da gori celog dana, a gasi se na sledeći način: Domaćin se preksti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kašičicu i izlije vino na fitilj. Sveća će se polako ugasiti, a zatim je treba odneti pred ikonu ili na neko drugo svečano mesto u kući, gde treba da stoji do slave naredne godine. Može se paliti prilikom zajedničkih molitvi u kući.

Uoči slave, domaćica priprema koljivo ili panaiju, odnosno slavsko žito. Žito se sprema od čistog i otrebljenog zrna pšenice u čistoj vodi. Zatim se cedi i melje, a radi lepšeg ukusa, dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer.

Slavsko žito se zatim prebacuje u lepu, nisku činijicu, lepo se oblikuje i ukrašava takođe orasima i šećerom. Prilikom osveštavanja kolača, nosi se i žito - u sredinu se stavlja i pali svećica, žito se takođe preliva vinom u obliku krsta, a zatim se svećica vadi. Na njeno mesto možete da stavite neki cvet.

Da li se žito sprema i za Aranđelovdan?

Jedna od zabluda je, ukazuje srpska crkva da se žito ne sprema za "žive" svece: Aranđelovdan i Ilindan, jer pred Bogom nema mrtvih. Smatra se da se ova pogrešna praksa vezuje za kult umrlih pošto se koljivo sprema i za parastose precima.

U oba slučaja, žito simbolizuje žrtvu Bogu, pravoslavlje i hrišćansko verovanje u opšte vaskrsenje. I zato se na dan slave koljivo, zapravo prinosi Bogu u ime onog svetitelja koji se proslavlja tog dana. Bez obzira da li taj svetac nije prošao kroz biološku smrt, kao npr. Arhangel Mihailo i Sveti Ilija, ili je živeo, pa se upokojio.

Slavska trpeza

Pored nabrojanoga što čini slavu: slavski kolač, slavsko žito, sveća i vino, po našem narodnom običaju domaćin priprema slavski ručak koji se obavlja na dan slave. U nekim krajevima se priprema i večera uoči slave, na koju dolaze gosti, i to se zove navečerje praznika. Negde se slavi i drugi, pa čak, i treći dan slave.

Odsustvo veronauke uslovilo je da se slava pretvorila skoro isključivo u slavsku gozbu, na kojoj, niti domaćin, niti gosti znaju o pravom smislu i suštini slave, pa čak ništa ni o svetitelju koji se slavi. Pošto se to pretvorilo, dakle, u obilnu gozbu, siromašnije porodice danas nisu u stanju da finansijski izdrže toliki trošak.

Podvlačimo ponovo ovde, da je slava pre svega duhovni događaj i doživljaj uz ono što je neophodno za sam obred rezanja kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti svake porodice.

(Espreso/Srbija danas)