"VIDEO SAM KAKO MI UDARAJU BRATA I PUCAO SAM, BEZ RAZMIŠLJANJA": Ovako je Laušević govorio na SUĐENJU za UBISTVO!

Legendarni glumac Žarko Laušević preminuo je danas 15. novembra u 63. godini nakon duge i teške bolesti, a životni put glumca drastično je promenjen posle tragičnog događaja koji se odigrao u noći između 30. i 31. jula 1993. godine, kada je Žarko Laušević, posle sukoba, usmrtio dva mladića, Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (21) i ranio Andriju Kažića u podgoričkom kafiću "Epl".

Usledio je zatvor, pretnje krvnom osvetom, suđenje, prekoračenje nužne odbrane, sloboda, bekstvo u Ameriku i preživljavanje na crno, nova presuda... Prema ovim događajima snimljena je serija "Pad" koja je počela da se emituje na kablovskoj televiziji. Laušević je bio osuđen na 13 godina zatvora koje je izdržavao u crnogorskom Spužu, kao i u Požarevcu. Pušten je 1998. godine, potom se odselio u SAD, a u Srbiju se vratio 2013.

U novembru 1993. godine počelo je suđenje glumcu Žarku Lauševiću i njegovom bratu Branimiru Lauševiću. U nastavku možete pročitati tekst koji govori o početku suđenja braći Laušević. Tekst objavljen u Novostima 10.11.1993 godine prenosimo u celosti:

SVOJE PUCNJE NISAM ČUO

• Laušević, optuženi za ubistvo i ranjavanje jednog mladića, ostali pri izjavama datim u istrazi
• Nisam čuo nijedan pucanj, pa čak ni svoje - rekao je Žarko Laušević
• Sudnica puna bola

Čitanjem optužnice, koju zastupa zamenik višeg javnog tužioca, Zoran Radonjić, juče je pred Velikim krivičnim većem sudije Milića Međedovića u Višem sudu u Podgorici počelo suđenje Žarku Lauševiću (33), glumcu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, i njegovom bratu Branimiru (38), radniku podgoričke "Elektrodistribucije". Optužnica ih tereti za ubistvo Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (21) i ranjavanje Andrije Kažića (24) u kafiću "Apple" u Podgorici, u noći između 30. i 31. jula.

Žarko Laušević ostao je uglavnom pri iskazu koji je dao u istrazi.

"Odlučili smo te večeri da, pre nego što odemo na spavanje u sestrin stan, nešto pojedemo i popijemo po pivo. Svratili smo u kafić, gde sam, kada smo naručili jelo, pitao konobaricu: 'Kakva je ovo galama?', jer se čula neka buka. Mladić koji je sedeo na zidiću kafića upitao je: 'Šta je bilo, momak?'. Kazao sam: 'Ništa, sve je u redu', a ovakav dijalog je i ponovljen, drugi, pa treći put. Nisam učinio ništa što bi moglo da isprovocira svađu. Prišao je još jedan momak, a ja sam udaren. Guran sam, vučen, udaran... Za trenutak sam izgubio svest. Sve se, procenjujem, zbilo za najviše pola minuta, sećam se samo delova događaja, jer mi je u glavi bilo sve zbrkano. Osećao sam da mi se torba, koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena, i u kojoj je bio pištolj - otima. Uspeo sam da izvučem oružje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam, ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha, mislio sam da su mi ispala kontaktna sočiva. Vidim, zatim: moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak, koji ga bez prestanka udara nečim u glavu. Imao sam utisak da mu uzima život i pucao sam, bez razmišljanja", rekao je Žarko Laušević.

Istu verziju događaja ispričao je i Branimir Laušević.

"Ležao sam potrbuške i ležeći izvadio pištolj iza pasa. Mislim da sam opalio samo jedan metak, preko glave, ne ciljajući, pre nego što sam izgubio svest. Nisam čuo da je neko prethodno pucao, u glavi mi je bila buka", izjavio je Branimir.

Teško povređeni Andrija Kažić bio je, u trenutku kada je u kafiću započeta svađa, na drugoj strani ulice, sa Darkom Uzelcom, Dejanom Jovovićem i Radovanom Vučinićem.

"Pejović je ostao da plati hamburgere, a kako se zadržao, Vučinić je otišao ka kafiću, govoreći da ide da ga dovede. Posle četiri-pet sekundi, začula se pucnjava. Kada sam se ja pojavio, video sam da je Branimir uhvatio rukama Vučinića. Tada je Pejović, kojeg ranije nisam primetio, u mraku na terasi, kao ni Žarka, viknuo: 'Drži mu pištolj, pobiše nas!' Video sam da Pejović drži Lauševića za ruku u kojoj je bio pištolj, a zatim je Žarko cev okrenuo prema meni i opalio. Ranjen, pobegao sam ka društvu koje je takođe krenulo da vidi šta se događa... I dok sam se udaljavao, čuo sam nove hice...", izjavio je Kažić.

Na pitanje zamenika tužioca - "da li je znao da i njegov brat ima pištolj?", Žarko Laušević je odgovorio da je znao da ga poseduje, ali da je tek posle pucnjave saznao da je Branimir imao oružje i kritične večeri.

"Nisam video pištolj u ruci svog brata. Nisam čuo ni jedan pucanj, pa čak ni svoje", rekao je žarko.

Početku pretresa predhodile su mučne scene. U trenutku kada su uvedeni optuženi, iz dela sale u kojoj sedi rodbina poginulih mladića provalili su revolt i očajanje. Prisutnim noninarima upućene su zamerke da lažu i da od tragedije prave pozorište. Uzavrelu atmosferu uspeo je delimično da smiri otac pokojnog Dragora, Božo Pejović, rečima da im se obraća kao roditelj kojem je teško, najteže, ali da rodbina mora biti mirna...

"Užasno se osećam, imam saosećanje sa porodicama oštećenih. Moja porodica doživljava sve ono tragično i u mom životu više ništa neće biti kao ranije", rekao je Žarko Laušević. Kada je predsednik Krivičnog veća oko podne saopštio da se pretres prekida i zakazao nastavak za danas, ponovile su se scene sa početka.

Bonus video:

(Espreso / Večernje novosti)