OPERACIJA "LIVENO OLOVO" DOVELA JE DO NEZAPAMĆENIH ŽRTVI: Sve je počelo izraelskim NAPADOM iz vazduha...

Ove godine obeležava se 15 godina od prvog većeg vojnog napada Izraela na 2 miliona Palestinaca u Pojasu Gaze. Nakon jednostranog povlačenja iz Gaze 2005. godine, Izrael je to područje pretvorio u najveći zatvor pod otvorenim nebom na Zemlji.

Izrael je 27. decembra 2008. godine pokrenuo operaciju Liveno olovo, napadajući gusto naseljeni Pojas iz vazduha, sa mora i kopna tokom 22 dana. To nije bio rat ili „asimetrični rat“, već jednostrani masakr.

Izrael je imao 13 mrtvih, a Pojas Gaze 1.417, uključujući 313 dece, i više od 5.500 ranjenih. Prema jednoj proceni, 83 odsto žrtava bili su civili. Izrael je tvrdio da deluje u samoodbrani, štiteći svoje civile od Hamasovih raketnih napada.

Dokazi, međutim, ukazuju na nameran i kazneni agresorski rat. Izrael je imao diplomatsku alternativu, ali je odlučio da je ignoriše i pribegne vojnoj sili.

U junu 2008. Egipat je posredovao u prekidu vatre između Izraela i Hamasa, islamskog pokreta otpora koji vlada Gazom. Sporazum je pozivao obe strane da prekinu neprijateljstva i zahtevao od Izraela da postepeno ublažava ilegalnu blokadu koju je nametnuo Pojasu Gaze u junu 2007.

Ovaj prekid vatre je funkcionisao izuzetno dobro sve dok ga Izrael nije prekršio napadom 4. novembra u kom je šest boraca Hamasa ubijeno. Mesečni prosek raketa ispaljenih iz Gaze na Izrael pao je sa 179 u prvoj polovini 2008. na tri između juna i oktobra.

Želja za ratom

Priču o propuštenoj prilici da se izbegne rat izraelsko-britanskom novinaru Aviju Šlajmu ispričao je Robert Pastor, profesor političkih nauka na Američkom univerzitetu u Vašingtonu i viši savetnik za rešavanje sukoba na Bliskom istoku u NVO Karter centru.

Kako Šlajm piše za Gardijan, Pastor se sastao sa Haledom Mašalom, šefom politbiroa Hamasa, u Damasku u decembru 2008. godine. Mašal mu je predao pisani predlog o tome kako da obnovi primirje. U stvari, to je bio predlog da se obnovi sporazum o prekidu vatre iz juna 2008. pod prvobitnim uslovima.

Pastor je zatim otputovao u Tel Aviv i sastao se sa general majorom Amosom Giladom, šefom Biroa za politička pitanja Ministarstva odbrane. Gilad je obećao da će predlog direktno preneti ministru odbrane Ehudu Baraku i očekivao je da će dobiti odgovor te večeri ili narednog dana. Sledećeg dana Pastor je tri puta zvao Giladovu kancelariju i nije dobio odgovor. Ubrzo nakon toga Izrael je pokrenuo operaciju Liveno olovo.

U mejlu koji je diktirao svom sinu na samrtnoj postelji, Pastor je ovlastio Avija da objavi ovu priču i da je pripiše njemu jer je „to je važan trenutak u istoriji koji Izrael treba da prihvati jer je Izrael imao alternativu za rat u decembru 2008".

Time je Pastor skrenuo pažnju na to da ako je stvarna svrha Izraela bila da zaštiti svoje civile, sve što je trebalo da uradi jeste bilo da sledi Hamasov primer poštujući prekid vatre.

Ponašanje Izraela tokom prvog rata u Gazi analizirala je nezavisna misije za utvrđivanje činjenica Saveta UN za ljudska prava na čelu sa Ričardom Goldstounom, uglednim južnoafričkim sudijom koji je bio i Jevrej i cionista. Goldstoun i njegov tim otkrili su da su i Hamas i Izraelske odbrambene snage prekršili zakone ratovanja namerno povređujući civile. IDF je dobio strože zamerke od Hamasa zbog većeg obima i ozbiljnosti kršenja.

Tim Goldstouna istražio je 36 incidenata u kojima su učestvovale IDF. Utvrđeno je da su u 11 incidenata izraelski vojnici izveli direktne napade na civile sa smrtnim ishodom; da su u sedam slučajeva civili streljani dok su napuštali svoje domove mašući belim zastavama; ustanovljen je „direktan i nameran” napad na bolnicu; a dokumentovani su i brojni incidenti u kojima su kola hitne pomoći sprečena da zbrinu teško povređene, kao i devet napada na civilnu infrastrukturu bez vojnog značaja, kao što su mlinovi, kanalizacioni radovi i bunari, u okviru kampanje za lišavanje civila osnovnih životnih potreba. Prema izveštaju, veliki deo ove štete „nije opravdan vojnom nuždom i izvršen je nezakonito i bezobzirno”.

U zaključku, u izveštaju od 575 stranica navodi se da, iako je izraelska vlada nastojala da svoje operacije prikaže kao odgovor na raketne napade u ostvarivanju prava na samoodbranu, „sama Misija smatra da je plan bio usmeren na drugu metu, bar delimično: narod Gaze u celini“. Pod ovim okolnostima „Misija zaključuje da je ono što se dogodilo za nešto više od tri nedelje krajem 2008. i početkom 2009. bio namerno nesrazmeran napad zamišljen da kazni, ponizi i teroriše civilno stanovništvo, radikalno umanji njegov lokalni ekonomski kapacitet i za rad i nametne sve veći osećaj zavisnosti i ranjivosti.”

Treba naglasiti tvrdnju da je operacija osmišljena da „teroriše civilno stanovništvo“, pisao je Avi. Terorizam je upotreba sile protiv civila u političke svrhe. Prema ovoj definiciji, operacija Liveno olovo bila je akt državnog terorizma. Politički cilj je bio da se stanovništvo natera da se odrekne Hamasa, koji je osvojio jasnu većinu na izborima u januaru 2006.

- Izraelsko-palestinski sukob je politički sukob za koji nema vojnog rešenja. Ipak, Izrael istrajava u izbegavanju diplomatije i oslanjajući se na grubu vojnu silu - i to ne kao na poslednje sredstvo, već kao na prvo sredstvo. Sila je podrazumevana postavka. Uz to ide i popularna izraelska izreka: „Ako sila ne uspe, upotrebi više sile!“ - piše Avi.

Operacija Liveno olovo bila je samo prva u nizu izraelskih mini-ratova u Pojasu Gaze. Usledile su je operacija Stub odbrane u novembru 2012. i Operacija Zaštitna ivica u leto 2014. Imena koja su data ovim operacijama prikrivala su ofanzivne napade na bespomoćne civile i civilnu infrastrukturu pod maskom samoodbrane.

zraelski generali o svojim stalnim vojnim upadima u Gazu govore kao o „košenju travnjaka“, a ova operativna metafora podrazumeva zadatak koji se mora obavljati redovno, mehanički i bez kraja. Takođe aludira na neselektivno klanje civila i nanošenje štete civilnoj infrastrukturi za koju je potrebno nekoliko godina da se popravi.

Utvrđene činjenice

Prema izveštaju Amnesti internešnela, u nastavku navodimo opšteprihvaćene činjenice o ovom sukobu:

• ubijeno je oko 1.400 Palestinaca, uključujući oko 300 dece i stotine drugih nenaoružanih civila, među kojima je više od 115 žena i oko 85 muškaraca starijih od 50 godina;
• mnogi palestinski civili su ubijeni u napadima visokopreciznog oružja koje je sposobno za precizne udare zbog izuzetno dobre optike koja omogućava onima koji izvode ili usmeravaju udare da vide mete u detalje i pogode ih tačno u metar.
• mnogi drugi palestinski civili su ubijeni u neselektivnim i bezobzirnim napadima korišćenjem nepreciznog oružja koje nikada ne bi trebalo da se koristi u gusto naseljenim civilnim oblastima;
• više Palestinaca je ubijeno i više imovine je uništeno za 22 dana nego u bilo kojoj prethodnoj izraelskoj ofanzivi;
• izraelska vojska je procenila broj poginulih na 1.200 i tvrdi da većina njih nisu bili civili, ali nije dostavila nikakve spiskove ili bilo kakve informacije koje ukazuju na to na čemu se zasnivaju svoje brojke.
• Hiljade Palestinaca je ostalo bez krova nad glavom. Stotine preduzeća i zgrada je uništenu. U većini slučajeva koje su istraživali međunarodni delegati Amnestija pronađeni su dokazi da je uništavanje bilo bezobzirno i namerno i da se nije moglo opravdati na osnovu „vojne nužde“.
• izraelske snage su više puta gađale kola hitne pomoći i medicinske ekipe, ubivši nekoliko medicinskih radnika dok su pokušavali da spasu ranjene i ožive mrtve.
• Povređeni civili koji su mogli biti spašeni nepotrebno neopravdano su umrli jer su izraelske snage često uskraćivale pristup vozilima hitne pomoći i drugima koji su pokušavali da spasu ranjene;
• granice Gaze su bile zapečaćene tokom operacije „Liveno olovo“ i civili nisu mogli da pobegnu, a nigde u Gazi nije bilo mesta gde bi im se mogla garantovati bezbednost;
• Izraelske snage su u nekoliko navrata prisiljavale palestinske civile da služe kao „živi štitovi";
• palestinski raketni napadi ubili su tri izraelska civila, a 4 su zadobila teške povrede, umerenih povreda je bilo 11, a lakih 167;
• šest izraelskih vojnika je ubijeno u napadima palestinskih oružanih grupa (i još 4 druga ubile su izraelske snage u incidentima „prijateljske vatre“);
• nekoliko stotina raketa ispalile su palestinske oružane grupe na jug Izraela tokom operacije „Liveno olovo“ (palo je 571 raketa i 205 minobacačkih granata na Izrael, prema izraelskim vlastima);
• rakete lansirane iz Gaze stizale su do gradova udaljenih do 40 kilometara;
• hiljade porodica je izbeglo u druge delove zemlje;
• nekoliko civilnih kuća i drugih objekata je oštećeno.
• Brigade Kasam, Hamasovo naoružano krilo, preuzele su odgovornost za većinu raketa lansiranih na Izrael.
• Ostale naoružane grupe koje su tvrdile da su raketirale i izvele minobacačke napade na Izrael uključuju oružana krila Fataha, Islamskog džihada i PFLP-a (Narodni front za oslobođenje Palestine).

Bonus video:

(Espreso/ 24sedam)