USVOJILI SU DETE SA CRVENOM KOŽOM I MALI ŠANSAMA ZA PREŽIVLJAVANJE! U ono što je izrasla se PREPRIČAVALI, ali...

Rođena sa retkim stanjem kože, mnogi su verovali da ova devojka neće dugo živeti. Upoznajte Mui Tomas, glavnu junakinju današnje priče, koju je majka napustila po rođenju zbog njenog izgleda.

Uprkos trajnim problemima i uvredljivim komentarima, dvoje ljudi je ipak uvidelo njenu jedinstvenost. Pomogli su Mui da unapredi svoj život i ostvari svoje snove.

Majka je napustila kada je bila mala devojčica.

Mui Tomas je rođena u Kini, od samog početka njen život nije bio na najmanje lak. Napuštena je od strane svojih biloških roditelja, koji su se vrlo brzo odrekli svake veze sa njom, pa se suočila sa neizvesnom budućnošću. Godine 1994. Tina i Rog Tomas su se pojavili u njenom životu i pružili joj ljubav i dom.

Njihova odluka je bila veoma izazovna jer su medicinski stručnjaci imali sumorna predviđanja za njenu budućnost. „Mui će verovatno umreti u detinjstvu“, rekli su im stručnjaci. Svesni mogućnosti da je životni vek njihove bebe ograničen započeli su svoje hraniteljsko putovanje.

Prognoze su konstantno bile loše ali oni nisu odustajali od malene devojčice već su bili čvrsto rešeni da se ostvare u ulozi hranitelja. Prkosili su svim očekivanjima i obezbeđivali su prijatno okruženje za dete za koje se smatralo da su mu šanse minimalne da preživi detinjstvo.

Uprkos njenim minimalnim šansama da preživi, par je odlučio da se bori za nju.

Kada je Mui napunila tri godine, Tina i Rog su odlučili da je usvoje, ali ova odluka nije doneta olako. Doktori su predviđali da ona neće preživeti svoje rane godine, što ih je navelo da se pojačaju u želji da joj daju snagu koju nije mogla imati u tim godinama.

Tina se seća kada je prvi put ugledala Mui, koja je tada imala samo godinu i po. Njeni hranitelji su bili zatečeni dok su gledali kako Mui ne samo da prkosi očekivanjima koje je postavilo njeno stanje, već i kako raste i napreduje u živahno dete. To ih je dodtano povezalo: „Ušla je u sobu i mogao sam da vidim njen živahni duh. Video sam da želi da se zabavi."

Rog se prisetio jednog potresnog trenutka: „Upoznali smo je u bolnici (...), a moja žena je rekla da ćemo je pričuvarti tokom vikenda, a to je bilo pre 20 godina, tako da je to bio veoma dug vikend.

Muijin život svedoči o nesalomivosti ljudskog duha, prkoseći izgledima koje nameće ovo retko i izazovno stanje. Rođena u svetu u kome se njeno postojanje činilo nepremostivim izazovom i morala je da se suoči sa fizičkim manifestacijama svog stanja (ihtioza harlekina) što je ozbiljan genetski poremećaj koji utiče na kožu. Deca sa ovim stanjem se rađaju prerano sa veoma tvrdom, debelom kožom koja pokriva većinu tela. Koža formira velike ploče koje su odvojene dubokim pukotinama.

Uprkos nedaćama sa kojima se suočila od trenutka svog rođenja, Mui je odgajana sa otpornošću koja je postala kamen temeljac njenog postojanja. Njeno vaspitanje usađivalo joj je odlučnost da se izbori sa životnim izazovima, čak i kada su šanse za preživljavanje bile male. Kako je rasla, tako je rasla i njena snaga, i fizička i psihička, budući da je jedna od 20 ljudi širom sveta kojima je dijagnostikovano ovo stanje.

Izabrali su usvajanje.

Tina i Rog su prvobitno nameravali da dobiju dete prirodnim putem i da rade na proširenju porodice. Međutim, odlučili su da se ne pridržavaju „očekivanog“ plana i usmerili su ga u drugom pravcu. Život se ne drži zacrtanog plana i nikada zaista ne znate šta može da vam priredi. U njihovom slučaju, život im je doneo Mui, a oni su joj zauzvrat, „dali život“.

Međutim, pored njihovih sopstvenih odluka, sudbina je takođe igrala ulogu u spajanju njihovih puteva. Zaista, 12. avgusta 1994. godine, Tina je zapisala ove specifične reči u svoj dnevnik, označavajući početak njihovog jedinstvenog porodičnog putovanja: „Mui će biti naše malo dete o kome ćemo se brinuti“, i upravo se to dogodilo.

Ljudi su bili grubi prema Mui, ali ona nije dozvolila da je to obeshrabri.

Muiina čvrstina se ne ogleda se samo u tome da se nosi sa fizičkim poteškoćama koje joj bolest donosi već se radi i o suočavanju sa društvom koje može biti potpuno surovo. Od samog početka, morala je da se snalazi sa osuđujućim pogledima i ne baš prijateljskim primedbama.

Bez obzira što su njeni roditelji bili ogromna podrška koja joj je bila potrebna da nastavi napred, njeno putovanje nije bilo malo lako. Mui je morala da se nosi i sa gomilom hejtera.

Srednja škola je za nju predstavljala malo bojno polje. Ljudi su joj upućivali odvratne komentare i govorili kako nije ni trebalo da se rodi. Zamislite da nosite težinu tih reči na mladoj duši koja već pokušava da se nosi sa stanjem koje nije ni malo lako. Neprestano zadirkivanje učinilo je svoje i ona se osećala prilično usamljeno.

Nažalost uvrede nisu dolazile samo od njenih vršnjaka. Čak joj je i jedan vozač autobusa rekao kako nije dobrodošla u njihov autobus. Odbijanje nije bilo ograničeno na školsko dvorište nego se prenosilo i na širu obrazovnu scenu. U Hong Kongu, Mui se suočila sa zabranom ulaska u školu, a čak su i u njenom komšiluku škole zatvarale vrata.

Međutim, Mui nije dozvolila da gorčina prevlada. Ustala je protiv ove struje predrasuda i neznanja.

Izrasla je u lepu i jaku šampionku.

Ona svoj uspeh pripisuje nepokolebljivoj podršci svojih roditelja. U neočekivanom preokretu, naišla je prihvatanje na najneverovatnijim mestima, zauvek promenivši tok svog života.

Kako se seća, „Pronašla sam nešto što je za mene bilo prijatno. Otkrila sam ragbi.” Podstaknuta svojim ocem, Mui se upustila u ovaj sport, koji je, osim što je odvraćao pažnju od njenog stanja kože, evoluirao u platformu na kojoj je mogla da se zalaže za ljude sa vidljivim razlikama.

Njena inspirativna priča dotakla je mnoge, a kada je njena porodica odlučila da javno progovori o svim poteškoćama sa kojima se susrela naišli su na ogromnu podrški.

Kroz svoju platformu, „Devojka iza lica“, Mui je stvorila utočište ohrabrenja i ljubavi. Oni koji se bore sa sličnim problemima pronalaze utehu u njenom hrabrom putovanju, izražavajući duboku zahvalnost za pozitivnost kojom zrači.

Znajući da ljudi sa njenim zdravstvenim stanjem obično imaju kraći životni vek, njeni roditelji se ipak nadaju da će ona nastaviti da prkosi svim izgledima.

Bonus video:

(Espreso / Stil)