VEROVALI ILI NE, LETO U EVROPI I DALJE TRAJE! Temperature daleko iznad proseka, da li je ovo REALNO

Ovogodišnja jesen u Srbiji i našem regionu ekstremno je topla, a septembar i oktobar doneli su pravo letnje vreme, pri čemu se letnje temperature više i od 25°C zabeležene u Srbiji i na početku novembra. Vrlo toplo bilo je i širom ostalih predela južne Evrope, ali i na Mediteranu.

Letnja sezona ne samo da se produžila i tokom oktobra, već je u mnogim predelima ušla i u duboku jesen, pa i u novembar, što do sada nije zabeleženo. Dakle, nije reč o nekoliko uzastopnih toplih dana, već o čitavom periodu sa pravim letnjim vremenom, uz temperature mora znatno više od proseka za drugu polovinu jeseni. Reč je o jugu Italije, Sicliliji, Malti, jugu Grčke, Krita, juga i jugozapada Turske i Kipra.

Ovogodišnji novembar donosi ovim predelima temperature i preko 25°C, a neuobičajeno toplo je na jugu Grčke i Turske, uz temperature i do 27°C, na području Atine i do 25-26°C, a preko 25°C meri i Kipar.

Vrlo visoke temperature u ovim predelima praćene su i sunčanim vremenom, nalik septembarskom, a vrlo su viosoke i temperature mora, uz vrednosti od 21-22 do čak 24-25°C, što su vrednosti i više nego idealne za kupanje i boravak u vodi i na plaži. Inače, prosek dnevnih temperatura vazduha za ovaj deo godine u ovim predelima je od 15 do 20°C, a temperature mora od 17 do 19°C, samo u južnijim predelima oko 20°C.

Temperature mora čak su visoke i dosta severnije, pa u severnijim predelima Grčke, potom na južnom Jadranu i u severnom delu Josnkog mora iznose od 20 do 22°C. Temperature vazduha više su i za 5 do 10 stepeni od proseka, a Egejskog, Jadranskog, Jonskog mora i većeg dela Sredozemnog za oko pet stepeni.

Zbog nailaska hladnije morske struje, nešto niže temperature mora beleže se uz istočnu obalu Španije, oko 15°C, dok je tokom oktobra bila nikad viša, oko 25°C. Sve do kraja oktobra temperature Mediterana bile su u mnogim predelima 22 do 24°C, na istoku i do 25-26°C.

Ove godine temperature Sredozemnog mora i obodnih mora tokom cele godine bile su vrlo visoke, tokom avgsuta su dostizale vrednosti i do 28-29°C, pa čak i 30°C, a u nekoliko navrata vreli talasi pogađali su širi obod Mediterana, u Grčkoj su temperature prelazile i 45-46°C, a šumski požari opustošiči su zelene površine. Nikad vrelije leto i u Španiji, uz temperature na jugu zemlje i do 47°C, a vrelo je bilo i u Italiji, u Turskoj i na Kipru. U narednom periodu širom Mediterana vreme će biti u skladu sa kalendarom, uz ciklone i pljuskove sa grmljavinom.

U jednom delu i dalje će ostatai natprosečno toplo vreme, nalim letnjem, a reč je o istočnom delu Mediterana.

I narednih sedam dana na jugu Grčke, na Kritu, na jugu i jugozapadu Turske i na Kipru biće uglavnom sunčano i veoma toplo vreme, uz temperature vazdzuha tokom jutra oko 15°C, tokom dana i do 25°C, a temperatura mora biće od 21 do 25°C, što je i više nego toplo za ovo doba godine, s obzirom na to da za nešto više od mesec dana počinje zima.

Atina će narednih sedam dana biti najtoplija metropola Evrope, uz temperature vazduha do 25°C, a temperatura mora 22-23°C. Dakle, narednih sedam dana ko se bude poželeo kupanja u moru usred jeseni, može put juga Grčke, Turske i Kipra.

Nakon 20. novembra očekuje se zvanični kraj vremena nalik letnjem. Ostaće i dalje toplo, ali će temperature vazduha biti od 18 do 20°C, uz pljuskove sa grmljavinom.

Ono što mnoge posebno zabranjiva jeste što vrlo visoka temperatura Mediterana može da se odrazi na znatno obilnije padavine i grmljavinske oluje krajem jeseni i tokom zime, jer više vlage u atmosferi zbog toplijeg vazduha i vode stvara i idealne uslove za više padavina i oluja, a na udaru bi mogao biti potez celog Mediterana od Bliskog istoka na istoku do Španije na zapadu i od obale severne Afrike na jugu do obodnih mora Sredozemnog mora na severu.

Ovogdišnji vreo Mediteran već je doveo do jedne katastrofe u septembru, kada je ciklon razorio jugoistočne i centralne predele Grčke, pri čemu je za jedan dan palo više kiše nego što padne za dve godine, preko čak 700 litara, a za nekoliko dana i do 1000 litara.

Nakon Grčke, ciklon sje prerastao u mediteranski uragan, koji se direkrtno obrušio na obalu severoistiočne Libije i šire područje Bengazija, a na direktnom udaru našao se priobalni grad Derna, u kome je za dva dana palo 500 litara kiše, a prosek za celu godinu je oko 200 litara, a prosek za ceo septembar tek jedan litar.

Katastrofalna kiša dovela je do pucanja brane u planinama iznad grada, pa se potom bujica u vidu cunamija slila nizvodno i na svom putu do mora razorila grad i ubila čak 20.000 ljudi.

Previsoka temperatura vode Mediterana biće samo idealna za moguće mediteranske uragane do kraja jeseni i tokom zime, koji su poslednjih godina sve češća pojava na Mediteranu, a u proseku jedna do tri takve oluje nalik pravim tropskim ciklonima i uraganima se obruši na pojas Mediterana, a na udaru se može naći bilo koja zemlja koja izlazi na Sredozemno mora, ali i druga obodna mora.

Inače, kada je reč o temperaturi Sredozemnog mora i obodnih mora, prosečna temperatura za ovo doba godine od 16 do 20°C, tokom zime od 10 do 18°C, a tokom leta od 23 do 29°C. Ovih dana temperatura Mediterana je od 17 do 23°C, na istoku Mediterana i do 25°C.

Sezona kupanja na Mediteranu traje od kraja maja do početka oktobra, na severnijim obalama od juna do septembra, a na Kipru od kraja aprila do početka novembra, dok je kupanje na delu Mediterana uz obale Bliskog istoka moguće i do decembra, sa početkom sezone već u martu.

Ove godine sezona kupanja na celom Mediteranu produžena je zbog nikad toplijeg vremena za mesec i po dana, a ovo će biti što češći slučaj u bliskoj budućnosti.

Bonus video:

(Espreso/Srbija Danas)