da li je moguće?
JELOVNIK SA ČUVENOG TITANIKA KRIJE NEVEROVATNU TAJNU: Evo šta se sve nalazilo na njemu, jedno jelo posebno BODE OČI
Nije to bila poslednja večera za putnike prve klase na brodu RMS Titanik, ali skoro
Jedinstveni preživeli brodski meni od 11. aprila 1912. godine, koji je ovog vikenda pao pod čekić, otkrio je poslastice koje su servirane na osuđenom brodu samo tri dana pre nego što je udario u santu leda na svom prvom putovanju preko Atlantika.
Očekuje se da će se prodati za 70.000 funti, a cena karte postavlja neka zanimljiva pitanja: među njima, ko je zgrabio jelovnik dok je pravio čamce za spasavanje i šta je Viktorijin puding? Na drugo je lakše odgovoriti.
Kuvani desert, koji je te večeri nuđen uz kajsije i francuski sladoled, pravi se mešanjem brašna, jaja, džema, rakije, jabuka, trešanja, kore, šećera i začina.
11. aprila usledile su ostrige, losos, junetina, patka i piletina, poslužene sa krompirom, pirinčem i pireom od pastrnjaka; jela koja su navedena na kartici zamrljanoj vodom ispod logotipa Bele zvezde.
Jelovnik opisuje obrok koji je serviran dan nakon što je brod napustio Kvinstaun, Irska, na putu za Njujork, a prodaju ga Henri Oldridž i sin Viltšira, zajedno sa drugim retkim komadima Titanika, uključujući tartan ćebe.
Jelovnik je pronađen u foto albumu iz 1960-ih koji je nekada pripadao Lenu Stivensonu, istoričaru zajednice u Dominionu, Nova Škotska. Endru Oldridž, menadžer aukcijske kuće, veruje da je još nekoliko prvoklasnih jelovnika preživelo olupinu koja je dovela do smrti 1.500 ljudi.
- Razgovarao sam sa nekoliko muzeja širom sveta i razgovarao sam sa brojnim našim kolekcionarima Titanika - rekao je i dodao:
- Nigde ne mogu da pronađem drugi.
Na aukciji, Titanik uspomene spadaju u široke kategorije, svaka sa različitim statusom. Neki su izvučeni iz olupine, neki su u vlasništvu preživelih, a neki, poput bogatog menija za večeru za 11. april, verovatno su uklonjeni sa broda za uspomenu.
Za Harija Beneta, vanrednog profesora pomorske istorije na Univerzitetu u Plimutu, predmeti za koje se smatra da su izvučeni iz tela žrtava bili su posebno uznemirujući i pokrenuli su „pitanje ličnog morala“.
- Ove stvari je zaista verovatno bolje smestiti u muzeje nego u privatne arhive, jer to barem stvara neku vrstu konteksta za njih u kome su pitanja profita prilično otklonjena - rekao je on za Njujork tajms ovog vikenda.
BONUS VIDEO
(Espreso/Kurir/Guardian)