KAKO NASTAJU OSTRVA ERUPCIJOM PODVODNIH VULKANA? Novo se "rodilo" poput feniksa iz pepela, a evo šta nauka KAŽE

Pacifički Vatreni pojas je jedna od seizmički najatktivnijih lokacija na našoj planeti. Obala Tihog okeana u dužini od 40.000 km ispunjena je velikim brojem vulkana i počevši od Kamčatke na kojoj ima njih 28, preko Kurilskih ostrva gde ih ima 39, zona se nastavlja na japanska ostrva. Ovde ima ukupno 49 aktivnih vulkana, a niz se tu ne završava i nastavlja se sve do Filipinskih ostrva, Nove Gvineje i Novog Zelanda do Antarktika, piše nationalgeographic.rs.

Akteri ove priče su japanska ostrva, tačnije jedno kod Ogasavara, dalekog arhipelaga poznatog i kao ostrva Bonin. Naime, nakon podvodne vulkanske erupcije koja se ovde dogodila 21. oktobra, kao feniks iz pepela "rodilo" se ostrvo.

Vulkanolog Setsuja Nakada sa Univerziteta u Tokiju otkrio je kako je vulkanska erupcija započela svoj proces kao "vertikalni mlaz" magme koji je izbijao visoko iznad površine vode.

U narednim danima ovakvi mlazevi su bili učestali, pa se užarena masa kontinuirano slivala u okean, i stvorila ostrvo čiji prečnik za sada iznosi 2 km.

Vulkan je i dalje aktivan, ali on u ovom tenutku izbacuje samo popeo i deluje kao da se smiruje, prema rečima naučnika.

Što kako tvrde daje idealnu priliku da ga tokom narednih meseci detajnije ispitaju i saznaju nešto više o podvodnim vulkanima.

Tek u poslednjih nekoliko decenija, oni su počeli da shvataju na koji način funkcionišu, ali i dalje su pojedine stvari nepoznate u ovom domenu: poput procesa nastanka ostrva usled njihovih erupcija.

Bonus video:

(Espreso/ nationalgeographic.rs)