"U AMERICI JE DRUGAČIJE, NIJE TABU" Ana Divac o TEMI koja zanima SVE SRBE: Njene reči ćete PAMTITI, bio je IZAZOV

O izazovima usvajanja deteta, ali i o tome da li biti usvojen nosi negativnu konotaciju, pogotovo u porodici koja je neprekidno bila izložena javnosti, govorile su Ana i Petra Divac.

"U svemu postoji faktor sudbine, a kada se deca usvajaju vi ih ne birate, oni vama daju dete. Kada smo je ugledali, mi smo nju zavoleli. Imala je šest meseci kada sam je dovela", rekla je Ana Divac.

Petra navodi da su njena prva sećanja su život u Americi, sa mamom, tatom braćom, društvom iz Amerike, i da sa njima govorila engleski jezik, a sa roditeljima srpski u kući. Na pitanje kada su rekli Petri da je usvojena, Ana je navela da se seća dana kada je to prvi put pomenula.

"Sećam se, jer je kod nas došla žena Amerikanka koja je usvojila dete iz Srbije, ta mala je imala 4-5 godina, a žena je imala i još jedno mlađe dete koje je dojila, pa me je Petra pitala da li sam ja nju dojila. Ja sam rekla tebe nisam, ona me je pitala jesi li Luku i Matiju, ja sam rekla jesam jer sam njih rodila, a tebe nisam. To je bio prvi put da sam to rekla, ona je tada imala 4-5 godina. Kasnije smo joj objašnjavali u odnosu na njena pitanja. Rasla je sa tom činjenicom i informacijom, a druga olakšavajuća okolnost je bila što su najbolji prijatelji Lukini i Matijini bili usvojeni, tako da je to njoj bilo najnormalnije", rekla je Ana.

Petra kaže da je njeno iskustvo sa tim što je usvojena u Americi bilo drugačije.

"U Americi mi je bilo sasvim drugačije iskustvo, ovde se u medijima poznajemo po tati, tamo sam samo Petra i drugi nisu obraćali pažnju, imali smo u toku časova, uvek sam govorila o sebi da sam u Srbiji i da sam usvojena, oni kažu to je baš interesantno, i tu se sve završi, a ovde kad sam došla, ovde su me zezali u školi. Govorili su da ću biti crna ovca, da su me usvojili da bi dobro izgledalo u novinama, da su to uradili da bi sebe podigli, da bude da su oni uradili tu stvar. Nisam bila jedina koju su zezali, i druge su u školama dirali zbog toga jer je to nepoznata tema ljudima. Želim da naučim ljude da je to velika i humana stvar ", rekla je Petra.

Ana Divac navodi da je uvek imala želju da usvoji dete.

"Tada su bile teške godine ovde u Srbiji...Ljudi usvajaju obično jer nemaju dece, ali znam dosta ljudi koji imaju svoju decu, a koji bi usvojili dete da ovde u Srbiji nije toliko komplikovana procedura. U Americi je to drugačije, nije tabu tema. Petra je osnovala ovaj projekat da bude podrška za sve u tom procesu. Susretala sam se sa raznim predrasudama, ali se nisam obraćala na to. Pubertet je za decu koja su usvojena još veća trauma jer je tada njihov identitet poljuljan i misle da ih je neko napustio. Neko od njih preokrene tu traumu u svoju koristi. Ko hoće da usvoji dete, to treba da uradi, u ljubavi nema razlike, deca se isto vole", poručila je Ana.

Ove godine usvojeno je 50 dece. Registrovanih usvojitelja u ovom trenutku je 721, a 305 mališana čeka na usvajanje. Porodični zakon, koji propisuje procedure usvojenja, donet je još 2005. godine. Brojevi malo pokazuju, ali mnogo znače onima koji čekaju da postanu nečiji roditelji ili deca. Ko želi da usvoji dete, neka se spremi za dugu i verovatno mukotrpnu proceduru. Skoro 20 godina se u Srbiji zakonski ništa na tom planu nije promenilo.

"Usvojenje u javnosti izaziva brojne dileme, nedoumice i često oprečne stavove građana. Čini mi se da građani nisu dovoljno informisani sa nedležnostima institucije i šta usvojenje kao takvo za sobom povlači. U našoj zemlji ono je regulisano porodičnim zakonom, ali i nekim konvencijama. Ti propisi, prvenstveno porodični zakon, donet je 2005. Godine. On uređuje postupak usvojenja, i dalje je na snazi", kaže Sandra Perić iz Komore za socijalnu zaštitu.

Bonus video:

(Espreso/Mondo/RTS)