LEKARI OTKRILI KOJA NEVIDLJIVA STVAR VAM PRETI DOK STE POD TUŠEM: Uopšte nismo ni svesni, ove ljude POGAĐA PRVE

Tuširanje – osam minuta dnevno. To je prosečno trajanje našeg svakodnevnog rituala pranja i sređivanja – vreme za podmlađivanje, piling kože i udisanje hidratizovanog vazduha. Verovatno nikada nismo ni pomislili da ovi dragoceni minuti mogu da nas izlože neželjenim bakterijama i mikrobima. Ali – mogu.

Nevidljivi svet koji živi i glavi našeg tuša

Glave tuša gotovo da su idealno stanište za mikrobe. Vlaga, toplota i tama, zajedno sa hranljivim materijama i organizmima u tragovima, idealni su uslovi koji podstiču mikrobe da formiraju otporne biofilmove koji mogu da izdrže standardne metode sterilizacije i odolevaju antimikrobnim tretmanima.

University of Colorado–Boulder studija ispitala je 45 glava tuša u devet američkih gradova, koristeći najsavremenije molekularne tehnike za identifikaciju rezidentnih bakterija. Istraživači su zaključili: „Tuševi mogu predstavljati značajnu potencijalnu izloženost mikrobima u obliku aerosola.”

Naučnici su otkrili specifičnu bakteriju pod nazivom Mycobacterium avium, netuberkuloznu mikobakteriju(NTM). Njena koncentracija u nekim glavama tuša bila je 100 puta veća nego u drugim sredstvima redovnog vodosnabdevanja. Pojavila se u 20 odsto testiranih uzoraka, a otkrivena stopa bila je 78 odsto kod naprednijih metoda ispitivanja.

NTM prvenstveno pogađa one sa oslabljenim imunološkim sistemom. Prema NTM Info & Research, u Sjedinjenim Državama čak 220.000 ljudi ima NTM plućnu bolest, što je broj koji raste za 8,2 procenta godišnje kod ljudi starijih od 65 godina.

Joseph O. Falkinham III, vodeći profesor mikrobiologije na Virginia Tech kaže da su najranjivije grupe na NTM bolesti pušači, ljudi sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća, ljudi sa oštećenjem pluća od čestica i ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom, uključujući HIV pacijente. Značajno je da se visoke, vitke, starije žene takođe suočavaju sa povećanim rizikom, dodao je on.

Simptomi povezani sa NTM infekcijama mogu biti ozbiljni. Hronični ili ponavljajući kašalj, noćno znojenje, gubitak težine i uporan gubitak energije samo su neki od pokazatelja.

Tuševi oslobađaju kapljice vode i paru koje mogu preneti NTM u vazduh. Iako ove bakterije obično postoje u okruženjima kao što je zemlja, njihovi efekti mogu postati štetniji kada se raspršuju pod tušem.

Norman Pace, autor studije sa University of Colorado–Boulder, objašnjava da su ove bakterije oportunistički patogeni. Oni su sveprisutni u našem okruženju, ali obično bezopasni. Problem sa tuševima je, kaže, način na koji isporučuju ove organizme. Tuševi proizvode fine aerosole, mnoge manje od 20 mikrometara, koji mogu da uđu u naša pluća, noseći bakterije iz glave tuša.

Hlor ne sprečava NTM bakterije. Studija iz 2018. pokazala je da su američki domovi povezani sa opštinskim vodosnabdevanjem registrovali nivoe mikobakterija više nego duplo više od nivoa u kućama koje koriste bunarsku vodu. Zanimljivo je da je studija podvukla materijalnu razliku – ove bakterije pokazale su izrazitu sklonost prema metalnim glavama za tuširanje za razliku od plastičnih.

Od česme do kade – zagonetka kvaliteta vode

Mnogi daju prioritet filtriranju vode za piće, ali malo razmišljaju o vodi iz glava tuša. Ipak, istraživanja navode da određene hemikalije u vodi mogu brže da uđu u krvotok udisanjem i preko kože apsorpcijom tokom tuširanja nego direktnim pijenjem.

Hlor se koristi kao pouzdano sredstvo za prečišćavanje vode – on cilja na štetne bakterije i osigurava da je voda bezbedna za konzumiranje. Ali hlor ima i drugu stranu kada stigne u naše domove.

Kada se zagreje, hlor se može transformisati i ispariti u oblik koji se udiše tokom tuširanja. Ova direktna izloženost pluća mogla bi imati implikacije drugačije od onih za pijenje iste vode.

Hloramini, stvoreni od mešavine hlora i amonijaka, dezinfekciono su sredstvo koje se koristi u mnogim gradskim tretmanima vode. Oni se zadržavaju duže od svojih parnjaka koji sadrže samo hlor i pomažu u smanjenju štetnih nusproizvoda.

Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) generalno smatra da su takve isparljive organske hemikalije (VOC) bezbedne. Oni navode da je voda koja sadrži hloramine, pridržavajući se regulatornog standarda do 4 mg/L, pogodna za piće, kuvanje, kupanje i druge upotrebe u domaćinstvu.

Dr William Davis, poznati kardiolog i autor, sugerisao je da preporuke EPA možda nisu zasnovane na sveobuhvatnom istraživanju.

– Hloramin, za razliku od svog parnjaka hlora, pokazuje upornu otpornost. Dok hlor može da se eliminiše ključanjem, hloramin se zadržava i potrebno mu je čak četiri dana da se rasprši – kaže dr Davis.

On je dodao da izlaganje hloraminu tokom tuširanja može biti povezano sa nekim zdravstvenim tegobama, od dermatoloških stanja do gastrointestinalnih poremećaja, i da ponovljeni kontakt može intenzivirati respiratorne probleme kao što su iritacija pluća i bronhitis, što dovodi do simptoma kao što su kašalj i nedostatak daha.

Druge preliminarne studije povezuju produženo izlaganje VOC sa pogoršanjem respiratornih stanja kao što je astma i sa potencijalnim oštećenjem DNK, što je primećeno u testovima na životinjama.

Buđ – neželjeni gost

Tamo gde voda nalazi utočište, tu je i buđ – posebno u našim kupatilima – epicentrima upotrebe vode. Crne mrlje u fugi na zidovima tuš kabine ili žuto-zelena promena boje zavese za tuš mogu ukazivati na prisustvo buđi, koja može da ispusti mikroskopske spore u vazduh.

Spore buđi, kada se udišu, mogu predstavljati zdravstvene probleme, posebno za one sa alergijama, astmom ili kompromitovanim imunološkim sistemom. Simptomi mogu varirati od začepljenosti nosa i iritacije grla do osipa na koži i pogoršanih plućnih bolesti.

Određene vrste plesni, poput crne plesni, proizvode mikotoksine – toksična jedinjenja koja mogu negativno uticati na zdravlje ljudi. Dugotrajno izlaganje može pogoršati respiratorne probleme, poremetiti sluzokožu i imati neurotoksične efekte, što dovodi do gubitka pamćenja ili kognitivnog oštećenje.

Laboratorija za specijalne patogene

Unutar laboratorije od 22 kvadratna metra na Univerzitetu u Pitsburgu, svakodnevno radi devet glava tuša i služe kao poligon za razumevanje mikroba prisutnih u našim tuševima. Centralno pitanje je sledeće: Kako različiti aspekti dizajna utiču na koncentraciju patogena povezanih sa vodom za piće u vodi za tuširanje i aerosolima koje ona proizvodi?

Janet Stout, stručnjak za mikrobiologiju zaraznih bolesti i predsednica Laboratorije za specijalne patogene, objasnila je misiju ovog projekta: „Laboratorija treba da nam pomogne da razumemo mikrobe u našim tuševima, kako se šire, i što je najvažnije, kako da ih kontrolišemo, pod uslovima koji kopiraju vaš sopstveni tuš.”

Nudeći kliničku perspektivu, dr Janet Lee, šef odeljenja za plućnu i kritičnu medicinu, koja je sarađivala sa glavnim istraživačem studije, kaže: „Ovo saznanje i razumevanje podstaći će ljude da izaberu glave tuša kojima je prioritet njihovo zdravlje.” Ova studija trebalo bi, na osnovu novih zaključaka, da pruži obećanja za čistiji tuš i zdraviju budućnost svojih korisnika.

Više od čistoće – dajte prednost zdravlju tokom uobičajenog tuširanja

Da bi naše svakodnevno tuširanje bilo i ostalo osvežavajuće, treba da sledimo osnovne smernice:

Čišćenje i održavanje glave tuša

Mesečno natapanje glave tuša preko noći u rastvor belog sirćeta i vode može pomoći u smanjenju nakupljanja bakterija.

Zamenite stare glave tuša svakih nekoliko godina da biste smanjili rizik od akumulacije patogena.

Zamenite glave tuša koje raspršuju finu vodenu maglu onima koje imaju veće rupe, poželjno veće od 1 milimetra u prečniku.

Odlučite se za glave tuša koje se lako rastavljaju i čiste – tako ćete smanjiti skrivene kutke i pukotine u kojima mikrobi mogu da napreduju.

Dezinfikujte glave tuša

Kako kaže Falkinham, najbolji pristup čišćenju i dezinfekciji glave tuša je sledeći:

Odvrnite glavu tuša.

Očistite unutrašnjost što je moguće bolje štapićem.

Potopite glavu tuša u kantu sa rastvorom deterdženta 1:10 i ostavite 10 minuta.

Zatim potopite u kantu sa nerazređenim izbeljivačem na 30 minuta.

Uklonite iz izbeljivača i temeljno isperite glavu tuša pre nego što je ponovo postavite.

Poboljšajte kvalitet vode

Razmislite o instaliranju filtera za vodu dizajniranog za tuš. Ovi filteri mogu smanjiti koncentraciju štetnih hemikalija i patogena.

Ako voda dolazi iz opštinskog izvora, upoznajte se sa metodama prečišćavanja vode. Ovo može da bude korisno kod izbora pravog filtera.

Povremeno testirajte vodu za tuširanje, bilo da se oslanjate na bunar ili opštinski izvor.

Probajte da se tuširate hladnom vodom, jer to može da smanji isparavanje VOC.

Eliminišite buđ

Obezbedite odgovarajuću ventilaciju u kupatilu kako biste na minimum sveli mogućnost nastanka buđi. Koristite izduvne ventilatore ili otvorite prozore, posebno nakon tuširanja vrućom vodom.

Redovno čistite pločice, fuge i druge površine rastvorom za uništavanje buđi.

Proverite da li negde nešto curi i to odmah popravite. Stalna vlaga je magnet za širenje buđi.

Koristite brisač za staklo sa gumom ili suvu krpu da osušite tuš i zavesu za tuš nakon tuširanja.

Koristite držač za zavese za tuširanje koji lako može da se zameni ako se na njemu pojave znaci buđi.

Bonus video:

(Espreso/Eklinika)