palestina i izrael
GLOBALNI RAT, PREDAJA, TOTALNA OKUPACIJA... Ovo su scenariji za okončanje krvavog rata na Bliskom istoku!
Stručnjaci vide tek nekoliko rešenja rata između Palestine i Izraela
U jeku krvavog rata na Bliskom istoku, Izrael kaže da je njegov cilj da "srušiti i uništi" Hamas. Ipak, i dalje je nejasno šta će biti izraelski naredni koraci i koji je konačan plan. Izvori iz Sjedinjenih Američkih Država navode da se čak i Bela kuća pribojava da Izrael nema nikakav plan. Kako će se i kada sukob završiti zavisi od brojnih varijabli, ne samo od onoga na šta će izraelske snage naoći kada uđu u Gazu. Takođe postoji opasnost da se sukob proširi na dva ili čak tri fronta. Ovo je šest mogućih scenarija za rat Izraela i Hamasa.
Uništiti Hamas
Pobeda u ratu, u vojnom smislu, značila bi smrt ili zarobljavanje svih 30 ili 40.000 članova grupe Hamas i uništenje njihove vojne infrastrukture, kao što su mesta za lansiranje raketa, piše Telegraf.
To bi takođe podrazumevali i eliminaciju elitne jedinice Nukhba i smrt ili hapšenje celokupnog političkog vođstva grupe, iako je sedište političkog lidera Hamasa u Kataru.
Na vrhu liste za odstrel je Jahja Sinvar, vođa Hamasa u Gazi i Mohamed Deif, njegov vojni šef.
Izraelska naredba Palestincima da beže na jug Gaze sugeriše da već pokušavaju da preseku Pojas – na severnu polovinu gde bi se vodila većina borbi sa Hamasom i na južnu gde se drže palestinski civili.
Ako u vojnom smislu uspe izraelski napad, Gazi će biti potrebno novo rukovodstvo, nešto što bi Izraelci strogo kontrolisali.
Jedna od opcija je da to bude Palestinska uprava (PA), koju predvodi pokret Fatah i koja upravlja Zapadnom obalom. To bi preokrenulo ishod građanskog rata u Gazi iz 2007. godine, u kojem je Fatah bio primoran da napusti teritoriju nakon poraza na izborima od Hamasa.
Nejasno je da li Mahmud Abas, predsednik PA, uopšte i želi ovo. Ne toliko popularne palestinske vlasti blisko sarađuju sa Izraelom, toliko blisko da su se suočile sa optužbama Palestinaca da su krilo izraelske vojne okupacije, što oni oštro poriču.
„Poželjna opcija za Izrael, i ona koju favorizuje SAD, jeste da vidi alternativno palestinsko rukovodstvo u Gazi, najverovatnije PA. Ali, PA je slaba na Zapadnoj obali i verovatno će joj nedostajati legitimitet u Gazi“, rekla je stručnjak za Bliski istok na Univerzitetskom koledžu u Londonu Džuli Norman.
Podelite Gazu
Izrael bi mogao da odluči da svoju, decenijama dugu vojnu okupaciju Zapadne obale, proširi na Gazu, što je ogroman zadatak koji će podrazumevati da veliki broj vojnika ostane u Pojasu Gaze u bliskoj budućnosti.
To bi moglo podrazumeva razbijanje Pojasa Gaze na delove, što sugeriše već trenutna podela Gaze na militante na severu i civile na jugu.
Ipak, deluje kao da je predsednik Izraela Isak Hercog već isključio tu opciju, kada je rekao da Izrael nema želju da okupira Gazu.
Potpuna okupacija
Polovini građana Gaze je naređeno da pobegnu sa severa na jug. To ih raseljava u oblast koja deli granični punkt sa Egiptom, prelaz Rafa, preko kojeg bi mogli da pobegnu ako ga egipatske vlasti otvore.
Međutim, mnogi Palestinci bi mogli da odbiju da pobegnu iz Gaze. Oni se plaše druge Nakbe – „katastrofe“ na arapskom – koja se desila 14. maja 1948, kada je Izrael proglasio nezavisnost i 750.000 Palestinaca je potom pobeglo ili bilo proterano iz svojih domova.
Ključna zabrinutost je da, čak i ako Palestinci privremeno odu u Sinaj, možda im nikada neće biti dozvoljeno da se vrate.
Analitičar za Bliski istok u Evropskom savetu za spoljne odnose Hju Lovat, rekao je da bi masovno raseljavanje moglo da ide na ruku jakim desničarskim izraelskim grupama.
„Kako nasilje eskalira u Gazi, oni mogu da vide šansu da proteraju značajan deo stanovništva Gaze u Egipat i spreče njihov povratak“, smatra on.
Neuspela ofanziva
Svaka bitka sa Hamasom bila bi duga, teška i skupa za Izrael. Islamistička grupa ima najmanje 30.000 dobro naoružanih i obučenih boraca.
Izraelski bezbednosni neuspeh koji je omogućio Hamasovcima da prodru u južni Izrael, pokrenuo je ozbiljna pitanja o kompetencijama izraelskih obaveštajnih službi i vojske.
Pukovnik Roj Levi, jedan od najcenjenijih komandanatau Izraelskim odbrambenim snagama, poginuo je u borbi sa Hamasovcima, što je znak da je grupa usavršila svoju obuku i taktiku. Drugim rečima, Izrael se nikada ranije nije suočio sa takvim vojnim testom.
U Gazi se trenutno nalazi najmanje 200 izraelskih talaca, a pregovori, u kojima posreduju Katar, Turska i Egipat, uveliko su u toku. Čini se da je prioritet razmena žena i dece za palestinske kolege u izraelskim zatvorima. Ali ambiciozniji dogovor bi podrazumevao zamenu svih 200 Izraelaca koji se drže u Gazi za oko 5.000 palestinskih zatvorenika u Izraelu.
U slučaju čuvene razmene zarobljenika 2011. godine, jedan izraelski vojnik, Gilad Šalit, zamenjen je za oko hiljadu zatvorenika.
Regionalni sukob
Iran i njegova militantna grupa Hezbolah zapretili su da će se uključiti u rat ako dođe do kopnene invazije. Samo lideri režima u Teheranu i Hasan Nasralah, lider Hezbolaha, sa sigurnošću će znati da li je ipak u pitanju blef.
Hezbolah je takođe prisutan u Siriji, dok su neki proiranski zastupnici u Iraku takođe pretili da će napasti Izrael ove godine. Pobunjenička frakcija Huti, u Jemenu, za koju se veruje da poseduje rakete srednjeg dometa koje bi mogle da stignu do Izraela, takođe su saveznici Irana.
o povećava rizik od onoga što Izraelci nazivaju ratovanjem na „više frontova“. To bi mogao da bude razlog očiglednog kašnjenja kopnene invazije. Rat sa Iranom i njegovim saveznicima bio bi skuplji od rata protiv Hamasa, posebno zato što Hezbolah poseduje moćnije oružje.
Globalni rat
Ako se Hezbolah i Iran uključe u rat, Sjedinjene Američke Države će se suočiti sa ogromnim pritiskom da pokrenu direktne udare na oba entiteta. Vašington je već postavio avione bombardere F-15 u Jordan i poslao dva nosača aviona u region. Britanija, koja je poslala brodove Kraljevske mornarice u Sredozemno more, našla bi se u istoj situaciji.
To stvara rizik od direktnog američko-iranskog rata. Iranski nuklearni program bi najverovatnije bio uništen zajedničkim izraelskim i američkim napadima.
Rusija, ključni saveznik Irana, takođe bi mogla da odluči o pridruživanju ratu. Poslednjih meseci Iran je postao glavni dobavljač bespilotnih letelica i projektila Moskvi kao deo vojnog saveza.
U tom trenutku rizik od globalnog sukoba ne bi mogao da se isključi, iako je ovo najopasniji scenario.
Bonus video:
(Espreso/ Nova.rs)