DIRLJIVO OBRAĆANJE MIRE FURLAN SINU: Glumičin RUKOPIS mnoge će RASPLAKATI

Jedna od najvoljenijih glumica sa ovih prostora, višestruko nadarena Mira Furlan (1955-2021), čiji je tragični i prerani odlazak potresao region iako je dugi niz godina živela i radila u Holivudu, a ostavila je za sobom i rukopis autobiografije koju je posthumno objavio njen suprug Goran Gajić pod imenom "Voli me više od svega na svijetu".

Ona u knjizi opisuje svoj život koji je bio prepun uzbuđenja, veličanstvenih uspeha, padova, ljubavi i izdaja... Dotakla se Mira u knjizi ostvarenja svog "američkog sna", ali i života svojih bližnjih - majke Branke i oca Ivana te bake Ljube, supruga Gorana i sina Marka, kome je knjigu i posvetila.

Deo u kom se obraća sinu mnogima je izazvao duboke emocije.

- Da li pišem ovu knjigu za tebe? Da bi ti mogao da razumeš šta se dešavalo pre tebe? Kako bi mogao proviriti u daleki, davno nestali svet iz kog su potekli tvoji roditelji? Da li uopšte želiš da znaš nešto o tome? Da li ti treba taj težak prtljag, prtljag koji tvoja majka vuče sa sobom ceo svoj život, ne nalazeći načina da ga bar začas odloži? Ili pišem za sebe, sebi? Zašto? Da li zato da "bolje razumem samu sebe" pokušavajući da detektujem skrivenu "priču" u raštrkanom, nelogičnom, haotičnom narativu svojega života?

Dok sam pokušavala odgovoriti na ta pitanja na koja odgovor nije moguć, boreći se s rečima jezika koji nije moj (iako se drsko pretvaram da jeste), desilo se nešto jako čudno: odrastao si. Ne samo to: Amerika je postala drugačija zemlja, zemlja zlokobno slična mestu koje smo nekada napustili s užasom i u očaju. Više nema sumnje da su sile koje su nas isterale iz naših domova izvojevale globalnu pobedu. Već smo se jednom borili s tim silama. Sada smo umorni. Iscrpljeni ponavljanjem. Uz to, prilično neobično, ova knjiga postaje drugačija knjiga. To više nije knjiga sećanja na daleko mesto i daleko vreme. Ona postaje nešto puno drugačije: molba Americi i svetu - stoji u odlomku knjige napisane na 640 stranica.

Mira Furlan rođena je 7. septembra 1955. godine u Zagrebu, gde je diplomirala 1978. glumu na Akademiji dramske umetnosti. Iste je godine postala članica HNK u Zagrebu, gde je ostvarila više zapaženih uloga za koje je višestruko nagrađivana.

Nastupala je i na televiziji, a na filmu je počela 1982. u ''Kiklopu'' Antuna Vrdoljaka, a ubrzo je postala jedna od vodećih jugoslovenskih glumica. Značajnije uloge ostvarila je u filmovima ''U raljama života'', ''Otac na službenom putu'', ''Za sreću je potrebno troje'', "Lepota poroka" i "Braća po materi" kao i brojnim u televizijskim dramama i serijama . Radila je širom bivše zemlje, a 1991. odlazi u SAD sa mužem, gde je nastupala u pozorištu (The Hudson Guild Theatre, Los Angeles), a od 1996. i na televiziji (TV film My Antonia, TV serija Babylon 5 i Lost).

Preminula je u 65. godini od komplikacija prouzrokovanih virusom Zapadnog Nila u Los Anđelesu, 20. januara 2021. godine.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)