šok
NEUROPSIHOLOG OTKRIO ŠTA SE DEŠAVA U TELU DOK GLEDAMO HOROR FILMOVE: Zanemećete, sve su OTKRILI
Psiholozi tvrde da horor filmovi zapravo mogu biti korisni jer se izlaganjem pojedinca stresnoj situaciji izaziva ublažavanje bola kroz oslobađanje hormonâ endorfina i dopamina
Filmovi strave i užasa mogu biti korisni jer se pri izlaganju pojedinca stresnoj situaciji izaziva ublažavanje bola oslobađanjem hormonâ endorfina i dopamina. Takođe, gledanje izmišljenih strahota može poboljšati toleranciju na bol, a to je način i da na veštačkim pretnjama „uvežbamo“ emotivne reakcije na stvarne opasnosti.
Biti uplašen tokom gledanja legendarnih filmova strave i užasa kao što su Isijavanje ili Isterivač đavola mogla bi da bude dobra stvar za zdravlje, kažu stručnjaci.
Psiholozi tvrde dahoror filmovi zapravo mogu biti korisni jer se izlaganjem pojedinca stresnoj situaciji izaziva ublažavanje bola kroz oslobađanje hormonâ endorfina i dopamina.
Dr Kristen Nouls, neuropsiholog sa Univerziteta „Kraljica Margaret“ u Edinburgu, kaže da su istraživači otkrili da gledanje strašnih filmova može poboljšati toleranciju na bol zbog proizvodnje endorfina.
„Odvraćanje pažnje od bola je takođe jedno od mogućih objašnjenja, jer pažnja i energetski resursi se preusmeravaju ka proceni pretnji i udaljavaju se od druge telesne funkcije“, objasnila je dr Nouls u izjavi za list Herald.
Stvaranje endorfina je način da telo učini da osećamo zadovoljstvo i kao da smo nagrađeni, a mozak ih proizvodi, na primer, kada jedemo i vežbamo. Takođe se proizvode kada telo oseća bol ili stres, poput situacija kao što je gledanje filma sa zastrašujućim scenama, kao metoda za preživljavanje pri kojoj se blokiraju receptori za bol.
Navodi dr Nouls poklapaju se sa zaključcima studije Univerziteta Vestminster, sprovedene 2012. godine, kojom je pokazano da gledanje 90-minutnog horor filma potrošimo kalorija otprilike kao tokom kratke šetnje.
Filmovi koji su prikazivali najviše stravičnih scena bili su i najveći sagorevači kalorija zbog njihovog uticaja na srčani ritam pojedinca.
„Reakcija tela na strah ili neizvesnost je da se pojača proizvodnju hormona stresa, poput adrenalina, koji mobilišu energetske resurse tela. Ovo prati povišen broj otkucaja srca i pojačan fokus. Taj osećaj može biti prilično uzbudljiv kada se, na kraju filma, oslobodimo napetosti. Bezbedno se izlagati opasnosti dovodi do toga da se osećamo dobro zbog uzbuđenja“, objašnjava dr Nouls i ističe da se padobranstvo smatra sličnom aktivnošću koja je zastrašujuća, ali i euforična.
Dr Nouls je citirala nalaze studije iz 2021. godine kojom je pokazano da su ljubitelji ostvarenja sa zombijima bili bolje pripremljeni za koronavirus jer su bili „mentalno uvežbani“ za pandemiju.
Ljubitelji filmova strave i užasa bili su „psihološki otporniji na suočavanje sa kovidom 19“, navodi dr Nouls, a istraživači sugerišu da bi to mogao da bude rezultat njihovog čestog izlaganja „emocionalnoj vežbi“ sa veštačkom pretnjom.
Psiholog Džon Džonson, autor studije i profesor emeritus Univerziteta Pensilvanije, i njegove kolege u Danskoj otkrili su da su ljudi koji su gledali apokaliptične filmove kao što je 28 dana kasnije i Zora živih mrtvaca (Dawn of the Dead) bili bolje pripremljeni.
Dr Nouls je dodala da horor filmovi ljudima pružaju „siguran način“ da istražuju stanje straha i uplašenosti jer su u filmovima „izvori straha jednostavniji nego u stvarnom životu“.
„Kroz ovu sigurnu interakciju možemo naučiti da se nosimo sa negativnim emocijama i da razvijamo otpornost na strah i stres. Na kraju krajeva, to znači da možemo postati otporniji kada dođe do stresa u stvarnom životu“, ukazala je dr Nouls.
Druga studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Koventri 2009. godine uporedili su odgovore imunog sistema kod 30 mladih dobrovoljaca kada su mirno sedeli u sobi 90 minuta i učesnika koji su gledali legendarno ostvarenje iz 1974. Teksaski masakr motornom testerom.
Analize krvi uzete pre i posle dve aktivnosti pokazale su „značajno povećanje“ nivoa belih krvnih zrnaca, poznatijih kao leukociti, to jest odbrambene snage našeg tela protiv bolesti, posle sat i po gledanja užasa na ekranu.
Dr Džen Smit, ljubiteljka filmova strave i užasa i zdravstveni psiholog Univerziteta Kaledonijan u Glazgovu, navodi da bi gledaoci mogli da budu predodređeni evolutivno da tragaju za iskustvom straha.
Naši preci živeli su u stalnom strahu
Dr Smit, koja kao svoj omiljeni film navodi Isterivača đavola, veruje da korene potrebe za gledanjem horora treba tražiti u evoluciji, koji sežu do naših predaka koji su živeli u stalnom strahu od raznih pretnji.
„Možda zbog evolutivnih veza želimo da iskusimo one opasne i preteće situacije koje možete dobiti gledanjem horor filma. Kao ljudi danas, nećemo nužno da se postavljamo u te zastrašujuće situacije u stvarnom životu, ali horor filmovi pružaju priliku za to, kao i oslobađanje napetosti“, objašnjava dr Smit.
Prema njenim rečima, to se naziva „prenos uzbuđenja“ ili osećaj oslobađanja.
„Ljudi imaju reakciju da beže ili se bore – ili želite da pobegnete daleko ili ostanete i borite se – i od toga srce ubrzano kuca, teško se diše i javljaju se druge fizičke senzacije povezane sa reakcijom na opasnost“, istakla je dr Smit.
Kada prođete kroz to, poručuje dr Džen Smit, dobijate pozitivno iskustvo olakšanja što može biti prilično ugodno.
(Espreso/RTS)