DANAS JE SVETSKI DAN ŠTEDNJE: Iz "Efektive" za Espreso dali SAVETE - kako da UŠTEDIMO tokom SILNIH POSKUPLJENA?

Danas se obeležava Svetski dan štednje, a posvećen je ukazivanju na značaj štednje i za pojedinca i za stabilnost celokupnog domaćeg finansijskog sistema.

Takođe, od danas do 3. novembra obeležava se Svetska nedelja štednje.

Po svemu sudeći, ovo je prilika da se sa setom prisetimo visokih kamatnih stopa koje su banke nekada davale na oročen novac.

Nakon silnih talasa poskupljenja koji su nas "zapljusnuli", nameće se pitanje da li uopšte imamo prostora za uštedu?

Odgovor na ovo i druga pitanja potražili smo od Udruženja "Efektiva" koje svakodnevno bije bitke za zaštitu prava potrošača.

- Ako govorimo o Nedelji štednje, mislim da će najveći, ako ne i celokupan iznos transakcija, koje će se raditi po tom osnovu biti "prepakivanje" štednje sa jedne na drugu. Ne verujem da će to da bude nekih novih štediša, ljudi koji su u poslednjih godinu dana, na primer, uštedeli ne znam koje pare pa će sada da stave na Nedelju štednje i time dodatno da zarade. To će sve da budu štednje koje su uglavnom istekle ili ističu ovih dana i onda će da bude samo ponovno oročenje iz banke u banku, negde gde je povoljnija kamatna stopa. Nisam siguran da u nekom značajnijem obimu može da dođe do povećanja štednje. Naravno, ima ljudi koji su uspeli nešto da uštede ali mislim da ogroman deo populacije nema prostora ni za kakvu štednju a dobar deo njih je uveliko i u minusu, navodi Dejan Gavrilović za Espreso.

Naš sagoovrnik ističe kupovinu na akcijama kao jedan od glavnih vidova svakodnevne uštede.

- Ono što ja primenjujem jeste kupovina na akcijama. Pratim i znam šta nam treba za kućne potrebe. Znam šta jedemo, koju kućnu hemiju koristimo i sredstva za higijenu. Kada vidim da je neki proizvod na akciji, kupim ga a nekada uzmem dva ili tri komada i na taj način imamo neke zalihe. Smatram da su te cene na akcijama zapravo realne cene i da sve preko toga trgovinskim lancima donosi ekstra profit. I to se vidi kada su akcije u pitanju, istakao je Dejan Gavrilović za Espreso i naveo još neke načine za efikasniju uštedu novca:

- Ne kupovati bespotrebne stvari, ne plaćati bespotrebne usluge itd. Veliki deo stanovništva to sve već zna i ponaša se racionalno. Dakle, troše samo ono što moraju.

Šta je Svetski dan štednje?

Svetski dan štednje obeležava se svake godine 31. oktobra. Ovaj dan ustanovljen je 31. oktobra 1924. na prvom Međunarodnom kongresu štedionica u Milanu.

Za ustanovljene Svetskog dana štednje "odgovoran" je italijanski profesor Filipo Ravica.

Obeležavanje ovog dana učinilo je ideju štednje univerzalnijom, vremenom privlačeći sve više ljudi.

6 trikova za svakodnevnu uštedu

• Obratite pažnju na rasprodaje artikala, naročito na one koje često kupujete
• Pazarite robnu marku trgovine koja je jeftinija
• Kupite ceo paket ili karton proizvoda
• Pogledajte cenu po gramaži
• Pekarske proizvode kupujte smrznute
• Nemojte slepo “padati” na sniženja

Vraća se poverenje u srpsku valutu

Kako navode iz Narodne banke Srbije, štednja u domaćoj valuti brže raste od devizne štednje već 11 godina uzastopno i prema poslednjim operativnim podacima premašila je protivvrednost milijarde evra.

NBS navodi da ovogodišnji Svetski dan štednje dočekujemo i obeležavamo uz najviše nivoe štednje u domaćoj i u stranoj valuti i poručila da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.

Prema poslednjim operativnim podacima s kraja oktobra štednja u domaćoj valuti iznosi oko 118 milijardi dinara.

Štednja porasla preko šest puta

Štednja stanovništva u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina je porasla preko šest puta (više od 500 odsto) i krajem septembra 2023. godine iznosila je 116,4 milijarde dinara (rast od 98,3 milijarde dinara). Istovremeno, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi dinarske štednje koje se ispoljavaju u rastu učešća dugoročnih depozita.

U istom periodu, devizna štednja je rasla sporijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju - povećana je gotovo 80 odsto, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012. godine) na 14,1 milijardu evra (septembar 2023. godine).

Sa ciljem smirivanja inflacije i negativnih posledica rasta svetskih cena hrane i energenata, Narodna banka Srbije i Vlada Srbije su u poslednje tri godine donele niz mera, koje su bile efikasne i pravovremene, što je uticalo na smirivanje inflacije, njeno usmeravanje na sigurnu opadajuću putanju ka ciljanom rasponu i očuvanje ukupne finansijske stabilnosti.

Inflacija u Srbiji usporava šesti mesec zaredom i u septembru je iznosila 10,2 odsto međugodišnje, šest procentnih poena ispod najvišeg nivoa iz marta ove godine. Očekujemo da do kraja godine međugodišnja inflacija bude na nivou od oko osam odsto, a da se nakon toga, polovinom naredne godine nađe u ciljanom rasponu (3±1,5 odsto).

Kako bi zaustavila rast cena i smanjila inflaciona očekivanja, vodeći pri tome računa da ne ugrozi nastavak privrednog rasta, Narodna banka Srbije je postepeno i kontinuirano pooštravala monetarne uslove.

Prvo smo povećanjem prosečne ponderisane repo stope od oktobra 2021. godine blagovremeno i postepeno krenuli u pooštravanje monetarne politike, a zatim nastavili odlučnije povećanjem referentne kamatne stope od aprila 2022. godine, sa jedan odsto na aktuelnih 6,5 odsto.

Podršku zatezanju domaćih monetarnih uslova u odlučnoj nameri da inflaciju svede u ciljane okvire, NBS je dala i povećanjem stopa obavezne rezerve od septembra 2023. godine. U uslovima nastavka preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka na dinar (jačanje domaće valute u odnosu na evro), Narodna banka Srbije je u prvih devet meseci intervenisala neto kupovinom gotovo 3,4 milijarde (tačnije, 3.385,0 miliona) evra, u cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Takva aktivnost Narodne banke na deviznom tržištu doprinela je rastu deviznih rezervi na nivo od 24,2 milijarde evra krajem septembra, što je njihov najviši nivo krajem meseca od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine).

Taj nivo deviznih rezervi pokriva šest i po meseci uvoza roba i usluga, što je dvostruko više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.

Bonus video:

(Espreso)