DANAS OBELEŽAVAMO VELIKE MUČENIKE UOČI JEDNOJ OD NAJVEĆIH SRPSKIH PRAZNIKA: Veruje se da treba izgovoriti OVE REČI!

Danas slavimo Svete mučenike Karpa i Papila i Svetu mučenicu Zlatu Meglensku

Sveti Mučenici Karp i Papila

Karp beše episkop tijatirski, a Papila đakon. Rodom behu iz Pergama, gde najzad i postradaše za veru Hristovu od opakog namesnika Valerija, a u vreme carovanja Dekijeva. Veza ih Valerije za konje i otera u Sard, gde ih baci na ljute muke, no angel Božji javi im se, isceli ih od rana i ukrepi. Sluga Karpov Agatodor sledovaše s velikom žalošću svome gospodaru, dok i njega ne uzeše na mučenje.

Potom ih Valerije ponova veza za konje i iz Sarda dovuče u Pergam. Kada Karpa svetog vezaše za drvo i toliko šibaše, da mu sve telo u rane pretvoriše i krv njegova potokom zemlju napoji, nasmeja se sveti Karp usred tih strašnih muka. Kada ga pitahu, zašto se smeje, odgovori sveti mučenik, da vide nebesa otvorena i Gospoda gde sedi na prestolu, sa heruvimima i serafimima unaokolo.

Prilikom mučenja Papile, ovaj sveti mučenik molitvom isceli jednog čoveka, slepog u jedno oko. I mnogi videvši verovahu u Hrista Gospoda. Vrgnuti pred zverove mučenici ostaše nepovređeni. Kada ih baciše u peć ognjenu, to vide Agatonika, sestra Papilina, pa i ona uskoči u oganj. No oganj ih ne opali. Najzad ih sve mačem posekoše 251. godine. I tako posle dobrih podviga primiše venac slave u carstvu Hristovom.

Sveta Velikomučenica Zlata Meglenska

Rođena u selu Slatini u Meglenskoj oblasti, od siromašnih seoskih roditelja, koji imahu još tri kćeri. Sveta Zlata beše krotka i pobožna devojka, mudra mudrošću Hristovom i zlatna ne samo po imenu nego i po srcu bogobojažljivom. Kada Zlata jednom izađe na vodu, uhvatiše je neki besramnici Turci i odvukoše u svoju kuću. Kada joj jedan od njih nuđaše da se poturči i da mu bude žena, neustrašivo odgovori Zlata:

„Ja u Hrista verujem, i Njega jedinoga znam kao Ženika svoga; Njega se neću odreći nikada, makar me vi i na hiljade muka metnuli i na komade sekli”.

Tada joj dođoše roditelji njeni sa sestrama. I rekoše joj roditelji: „Kćeri naša, smiluj se sebi i nama, roditeljima svojim i sestrama, odreci se Hrista prividno, da budeš srećna i ti i mi, a Hristos je milostiv, oprostiće ti greh, učinjen u nuždi života”.

I plakahu gorko roditelji bedni i sestre i rođaci. No viteška duša svete Zlate ne dade se pobediti đavolskim zamkama. Ona odgovori roditeljima svojim: „Kad me vi savetujete da se odreknem Hrista, istinitog Boga, niste više roditelji moji ni sestre moje; imam oca Gospoda Isusa Hrista, i majku Bogorodicu, i braću i sestre – svetitelje i svetiteljke”.

Tada je Turci baciše u tamnicu, gde ležaše tri meseca; i izvođahu je svaki dan i šibahu dok krv njena ne zatopi zemlju. Najzad je obesiše strmoglav i podložiše vatru, da bi se od dima ugušila. No Gospod beše sa Zlatom i davaše joj silu u stradanju.

Na posletku je obesiše o drvo i isekoše svu na male komade. I tako ova mužestvena devica predade duh svoj Bogu i preseli se u rajska naselja 1796. godine. Komade njenih moštiju razneše hrišćani po svojim domovima radi blagoslova.

Danas treba izgovoriti ovu molitvu:

O Gospode Bože naš, po milosti Tvojoj beskrajnoj oprosti nam bezakonja i pokri nam grehe! Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Bonus video:

(Espreso / Alo)