UMESTO DA SE GREJEMO KRAJ RADIJATORA, MI SE ŠETAMO U ŠORTSEVIMA: U ovo vreme su padali prvi snegovi, a danas...

Umesto da se grejemo kraj radijatora, pijuckamo čaj i slušamo kako kiša udara u prozor, gledamo kako duva sve hladniji vetar noseći požutelo lišće, mi još širom otvaramo prozore, izbacujemo smrdibube i šetamo se u šorcevima.

Lepo je, ali gde je jesen?

Tačno je da je ovogodišnji septembar jedan od najtoplijih ikada u Srbiji i najtopliji na globalnom nivou. Slična situacija očekuje se i sa oktobrom.

Ali, prisetimo se malo proleća: Ono što sada možemo da radimo napolju u aprilu smo mogli samo da maštamo. Bio je sneg!

Proleće su obeležile česte padavine, a april je Beogradu doneo i najobilniji sneg ikada u tom mesecu. Tempertura je bila oko nule, a u višim delovima Beograda bilo je i do 30 centimetara snega.

Poslednjih decenija, a naročito poslednjih godina, snega je sve manje u Beogradu, a takav slučaj zabeležen je i ove zime.

Pa ipak, april nam je već 3 godine zaredom doneo neobičan izuzetak.

Inače, prosečan datum padanja poslednjeg snega u Beogradu je 23. mart, što ne znači da ne može da pada ranije ili kasnije, pa je tako najkasnije padanje snega zabeleženo 11. maja 1953. godine.

Kada počinju snežni dani?

Prosečno padanje prvog snega u Beogradu je 23. novembra, ali poslednjih godina taj datum zna čeato da bude probijen i to ne samo za mesec dana, već nekadai mnogo duže, kao što je bio slučaj 2020. godine kada je prvi sneg u Beogradu padao u vreme kad mu se više niko nije nadao.

Ipak, sneg u Beogradu znao je da pada ne samo u novembru i to na početku meseca, već i tokom oktobra.

Ovo su neke činjenice:

Najraniji sneg otkad se vrše merenja u Beogradu pao je sad već dalekog 7. oktobra 1897. godine

Srednji datum pojave prvog snežnog pokrivača je 3. decembar

Najraniji datum pojave prvog snežnog pokrivača je 20. oktobar 1908. godine

Srednji datum pojave poslednjeg snežnog pokrivača je 5. mart

Najraniji snežni pokrivač u Beogradu se formirao 20. oktobra 1908. godine, a najkasniji snežni pokrivač se formirao 22. aprila 1997. godine

Maksimalne visine snežnog pokrivača po mesecima:

oktobar – 16 cm (28.10.1905);

novembar – 39 cm (07.11.1995);

decembar – 65 cm (02. i 05.12.1921);

januar – 61 cm (16.01.1935);

februar – 80 cm (03.02.1962);

mart– 44 cm (17.03.1962);

april– 15 cm (4. april 2023, u višim delovima grada 30 cm);

Najveća visina snežnog pokrivača u Beogradu iznosila je 80 cm (03.02.1962).

Poslednjih 10 do 15 godina padalo je manje snega nego što je uobičajeno. U vreme naših baka i deka bilo je jačih zima i većih padavina, pa onaj sneg do kolena koji nam oni stalno spominju, za nas je kao legenda.

Ako posmatramo slike pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, zime su bile drugačije nego danas.

Posle sedamdesetih postalo toplije na globalnom nivou. Sada je dosta promenljivo,pa 2007. i poslednjih zima skoro da nije ni bilo snega u Beogradu, a na primer 2012. godine imali smo jako hladan februar, kada su Srbija i Beograd bili zavejani snegom i ledom, a proglašeno je i vanredno stanje. Taj februar bio je veoma hladan, a ako zimu posmatramo kao celinu (decembar, januar, februar) zbog znatno toplijeg decembra i januara bila prosečna.

Kako je snega sve manje, današnji mališani uskoro bi mogli da ga gledaju samo na televiziji. I da slušaju o čuvenoj 1962. godini kada je u Beogradu bilo čak 80 centimetara "beline", odnosno 1999. i 2011. kada smo imali čak po 44 dana pod snegom.

Da li će i kada ove godine biti prvog snega u prestonici nije poznato, jer je još uvekl rano precizirati, a sudeći po ovom prolećnom vremenu snega nema još na vidiku.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf.rs/Đorđe Đurić)