pažnja
STRUČNJACI UPOZORILI KOLIKO SATI SNA JE OBAVEZNO TOKOM NOĆI: Ako spavate MANJE od toga preti vam OZBILJNA BOLEST
Manjak sna ukazuje na moguće probleme sa mentalnim zdravljem
Kvalitetan san je jedan od preduslova za zdrav organizam. Kako ističu lekari, neophodno je spavati 8 sati kako bi naš organizam imao dovoljno vremena da se odmori i okrepi. Međutim, ima ljudi koji su navikli da spavaju svega pet sati nekad i manje.
Stručnjaci koji su se bavili ispitivanjem stanja organizma pacijenata usled premalo sna došli su do zaključka da osobe koje spavaju prosečno pet sati ili manje imaju veliki rizik da odobole od depresije. Premalo sna je ključni preduslov za ovo teško oboljenje. Digo se verovalo da pacijenti koji su oboleli od depresije usled bolesti spavaju manje, ali se ispostavilo da je manjak sna zapravo okidač za ovo mentalno obolenje, piše britanski San.
Stručnjaci su ranije mislili da je loš san simptom lošeg mentalnog zdravlja, ali nakon ovog istraživanja se došlo do zaključka da je zapravo situacija obrnuta. Kako je pojasnila dr odesa Hamilton jedan od istraživača, nova studija baca potpuno novo svetlo na povezanost sna i mentalnih bolesti.
- Utvrdili smo da kratak san verovatno prethodi simptomima depresije, a ne obrnuto - rekla je ona.
Depresija je teško mentalno oboljenje. Uzroci nastanka ove bolesti su vrlo složeni s obzirom na to da dolazi do preplitanja bioloških i psihosocijalnih faktora koji su u osnovi depresivnog poremećaja. Nasledni faktor je takođe veoma važan i veruje sse da ukoliko je jedan od roditelja imao dijagnostikovan depresivni poremećaj, dete ima 35 odsto šanse da bolest nasledi.
Uočeno je takođe, da su i navike spavanja nasledne u 40 odsto slučajeva. Ukoliko su roditelji patili od nesanice i njihova deca će imati dobre šanse da postanu noćne ptice. Kako ističu stručnjaci na depresiju ne upozorava samo manjak sna već previše spavanja, odnosno ukoliko u snu provodite više od 9 sati.
Simptomi depresije
nedostatak životne radosti
intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača
stalni strah
nemir, zabrinutost, strepnja, očaj
osetljivost, ranjivost, razdražljivost
usamljenost, bezvoljnost
oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja
nesanica ili velika potreba za snom
umor, iscrpljenost, manjak energije
nedostataj se*sualnog nagona
značajno smanjen ili povećan apetit
somatski bolovi koji nemaju fizičke uzroke ( glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi)
želja i razmišljanje o smrti ili samoubistvu
Lečenje depresije
Prvi korak u lečenju depresije je pravilno postavljanje dijagnoze. Dijagnozu postavlja lekar stručan za oblast mentalnog zdravlja na osnovu razgovora i ponašanja pacijenta. Upravo način i vreme provedeno u spavanju jedan je od klkučnih pokazatelja lekaru prilikom postavljanja dijagnoze. Takođe, terapiju određuje lekar.
Majke i snajke
(Espreso/Srećna republika)