Đorđa Meloni, Foto: EPA-EFE/GIUSEPPE LAMI

godinu dana na čelu italijanske Vlade

KAKO JE PROTEKLA PRVA GODINA VLADE ĐORĐE MELONI? Od radikalne desničarke, do prijateljice Zapada

Analitičari veruju da je deo glasača desnog centra prešao Braći Italije iz druge dve stranke i da je malo verojatno da će ravnoteža snaga unutar koalicije biti uzdrmana

Objavljeno: 23.10.2023. 08:13h

IItalijanska premijerka Đorđa Meloni obeležava godinu dana na čelu italijanske Vlade.

"Sprijateljili smo se", rekao je američki predsednik Džo Bajden u julu. Govorio je o Đorđi Meloni, najdesnijoj italijanskoj premijerki od Musolinija koja je u prvoj godini mandata iznenadila i Brisel i Vašington prozapadnim stavovima i nepokolebljivom podrškom Ukrajini.

Uprkos svom evroskepticizmu, 46-godišnja Meloni nastojala je da se konstruktivno ophodi prema Evropskoj uniji i njenim partnerima, ako se zanemari nekoliko nesuglasica s Parizom i Berlinom po pitanju migracijske politike.

Odlučno je podržala Ukrajinu nakon ruske invazije.

U isto je vreme svoje biračko telo tetošila je smanjivanjem poreza, odlučnom antiimigracijskom politikom i njegovanjem tradicionalnih porodičnih vrednosti.

Uspela je da tako zadrži svoju stranku Fratelli d'Italia (Braća Italije) prvu na anketnim listama.

"Uspelo joj je da se doima umerenom partnerkom, a istovremeno da deluje radikalno", za AFP objašnjava politički analitičar Luiđi Skacieri.

Pita se, međutim, koliko će ta krhka ravnoteža potrajati.

Đorđa Melonifoto: EPA-EFE/FABIO CIMAGLIA

Berluskoni 2.0

Njena stranka osnovana 2012. deset je godina bila marginalna, dok na izborima u oktobru 2022. nije pobedila s 26 odsto osvojenih glasova.

Koalicija s antiimigracijskom strankom Liga Mattea Salvinija i konzervativnom Forza Italia osnivača Silvija Berluskonija, koji je umro ove godine, najdesnija je italijanska vlada od Drugog svetskog rata.

Prema institutu YouTrend, stranka uživa potporu 28 odsto glasača.

Vlada je smanjila porezno opterećenje, posebno za porodice, što je važno konzervativnim biračima, primećuje Lorenzo De Sio, profesor političkih nauka s rimskog Univerziteta Luis.

S više tolerancije prema utaji poreza, većinom sledi ekonomsko-političku liniju prethodnih vlada desnice ne bi li tako postala neka vrsta Berluskonija 2.0, ilustruje De Sio.

Konačno, ova vlada se "pokazala manje radikalnom od očekivanog", zaključuje.

Đorđa Meloni ipak nije zaboravila da porukama umiri svoje brojne glasače s kojima se slaže po pitanju migranata, održavanja poretka i njegovanja katoličkih vrednosti.

Izvršna vlast je tako zabranila lokalnim samoupravama da u matične knjige upisuju decu istospolnih parova, koji u Italiji nemaju prava da usvoje decu ni posezati za surogat majčinstvom.

Iako neumorno brani tradicionalni model pordice, jednog oca i jedne majke, lično je slobodnija po pitanju braka. U petak je najavila da je raskinula s partnerom, televizijskim voditeljom Andreom Đambrunom, ocem njene sedmogodišnje ćerke, zbog više seksističkih komentara koje je javno izgovorio.

Imigracija i ekonomski problemi

Rast ilegalnih migracija i slab ekonomski oporavak uz visoke kamate na veliki državni dug glavni su problemi s kojima se Meloni suočava nakon prve godine na vlasti.

Migraciona agenda bila je ključna u predizbornoj kampanji: i Meloni i Salvini obećali su da će blokirati dolazak severnoafričkih brodova prema Italiji.

Uprkos nizu zakonskih predloga, broj migranata ove godine više se nego udvostručio u odnosu na prošlu.

Meloni je pozvala EU u pomoć, podržavajući sporazum s Tunisom koji sprečava napuštanje te zemlje i briselski sporazum o podeli tražioca azila.

Međutim, rezultati ovih napora sporo se precrtavaju u stvarnost jer je prema anketi YouTrenda imigracija na vrhu razloga za nezadovoljstvo glasača radom vlade.

Ni ekonomija ne stoji tako dobro kako se nadala, primoravajući tako Rim da prepravi prognoze rasta naniže. Javni dug bi takođe trebao da bude veći od prognoziranog.

Analitičari predviđaju da će italijanski rast sledeće godine biti među najnižima u evrozoni.

Zbog toga je Meloni teže održati obećanja o smanjenju poreza i kontrolisati italijanski dug koji iznosi 140 posto BDP-a.

Uprkos problemima u zemlji, Meloni je dosad uspela da izbegne tipični italijanski politički haos koji je pratio mnoge njene prethodnike.

Podeljena opozicija pomogla joj je da učvrsti stisak na vlasti i zadrži svoju stranku na vrhu anketa, a njena stranka dominira nad svojim koalicionim saveznicima.

Analitičari veruju da je deo glasača desnog centra prešao Braći Italije iz druge dve stranke i da je malo verojatno da će ravnoteža snaga unutar koalicije biti uzdrmana.

"Meloni je došla nakon decenije političke nestabilnosti i glasača koji plutaju po stranačkom spektru. Zemlja sada izgleda umorna od ovoga", rekao je istoričar i politički stručnjak Đovanni Orsina.

Bonus video:

(Espreso / Telegraf.rs, Marija Milutinović)