OVI SIMPTOMI MOGU DA UKAŽU NA BOLEST KOJOJ NEMA LEKA: Jedino što pomaže je da REDUKUJETE ISHRANU, evo i kako

Kronova bolest je vrsta inflamatorne bolesti creva. Međutim, još uvek je potrebno novih istraživanja o Kronovoj bolesti. Istraživači nisu sigurni kako ova bolest počinje, ko će je najverovatnije razviti ili kako tačno može da se leči.

Uprkos velikom napretku medicine u poslednje tri decenije, specifičan lek za Kronovu bolest još uvek nije dostupan.

Kronova bolest se najčešće javlja u tankom crevu i debelom crevu. Međutim, bolest može da utiče na bilo koji deo gastrointestinalnog trakta, počevši od usne šupljine do anusa. Osim toga, ova bolest može zahvatiti neke delove gastrointestinalnog trakta i preskočiti druge delove, iako su locirani u blizini.

Opseg ozbiljnosti Kronove bolesti može biti od blagog do veoma ozbiljnog. Simptomi takođe umeju da variraju i mogu se menjati tokom vremena. Kod nekih pacijenata, Kronova bolest može dovesti do po život opasnih napada simptoma i komplikacija.

Šta je uzrok Kronove bolesti?

U naučnim krugovima za sada još uvek nije zvanično potvrđeno šta je konkretan uzrok Kronove bolesti.

Međutim, ustanovljeno je da sledeći faktori mogu da utiču na to da li će se ova bolest razviti:

imuni sistem

genetika

faktori životne sredine.

Statistički podaci govore da oko 20% ljudi sa Kronovom bolešću imaju bliske srodnike (roditelja, dete ili brata/sestru) koji takođe u nekom periodu svog života oboljevaju od ove bolesti.

Određeni faktori mogu da utiču na težinu simptoma:

da li pušite

koliko imate godina

da li je rektum zahvaćen bolešću ili ne

vremenski period trajanja bolesti.

Neki pacijenti sa Kronovom bolešću imaju veću verovatnoću da razviju crevne infekcije uzrokovane bakterijma, virusima, parazitima i gljivicama. To kod njih može znatno uticati na ozbiljnost simptoma i stvoriti komplikacije.

Kronova bolest i njeni tretmani mogu da utiču na imuni sistem, čineći ove vrste infekcija ozbiljnijim kod ljudi sa zapaljenskom bolesti creva.

Gljivične infekcije iz roda Candida su uobičajene kod pacijenata sa Kronovom bolešću i mogu negativno uticati i na pluća i na crevni trakt. Važno je da se ove infekcije blagovremeno dijagnostikuju i pravilno leče anti-fungalnim lekovima kako bi se sprečile dalje komplikacije.

Koji su simptomi Kronove bolesti?

Simptomi Kronove bolesti često se postepeno razvijaju. Određeni simptomi se vremenom mogu pogoršati.

Iako je moguće, ipak je retka pojava da se simptomi Kronove bolesti naglo i dramatično razvijaju.

Najraniji simptomi Kronove bolesti mogu biti:

dijareja

grčevi u stomaku

krv u stolici

groznica

umor

gubitak apetita

gubitak težine

osećaj kao da vaša creva nisu prazna posle pražnjenja creva

osećaj čestih potreba za pokretanjem creva

Ponekad je moguće da ove simptome zamenite za simptome nekog drugog zdravstvenog stanja, kao što su trovanje hranom, uznemiren želudac ili alergija. Zbog toga obavezno treba da posetite svog lekara ako kod vas neki od ovih simptoma potraju duže vreme.Simptomi Kronove bolesti mogu postati sve ozbiljniji kako bolest napreduje.

Ovi simptomi mogu uključivati:

perianalna fistula, koja uzrokuje bol i pražnjenje u blizini anusa

čirevi koji se mogu pojaviti bilo gde, od usta do anusa

upala zglobova i kože

nedostatak daha ili smanjena sposobnost vežbanja usled pogoršanja anemije.

Rano otkrivanje i dijagnostika Kronove bolesti mogu vam pomoći da izbegnete potencijalno ozbiljne komplikacije i omogućiti vam da započnete rano lečenje.

Lečenje Kronove bolesti

Ishrana za ljude sa Kronovom bolešću

Plan ishrane koji radi za jednu osobu sa Kronovom bolešću možda neće raditi za drugu osobu. To je zato što bolest može uključivati različite oblasti gastrointestinalnog trakta kod različitih ljudi.

Važno je da saznate šta vam najbolje odgovara. Ovo se može uraditi tako što ćete pratiti svoje simptome pošto se određena hrana dodaje ili uklanja iz vaše ishrane. Promene u ishrani i načinu života mogu vam pomoći da smanjite ponavljanje simptoma i smanjite njihovu ozbiljnost.

Ako imate Kronovu bolest, možda ćete morati da:

Prilagodite unos vlakana

Nekim ljudima je potrebna dijeta sa visokim sadržajem proteina i vlakana. Za druge, prisustvo dodatnog ostatka hrane iz hrane bogate vlaknima, kao što su voće i povrće, može pogoršati stanje u gastrointestinalnom traktu. Ako je to kod vas slučaj, možda ćete morati da pređete na dijetu sa niskim sadržajem vlakana.

Ograničite unos masti

Kronova bolest može ometati sposobnost tela da razgradi i apsorbuje masti. Ovaj višak masti će preći iz tankog creva u debelo crevo. To može dovesti do dijareje.

Ograničite unos mleka

Ranije možda niste imali intoleranciju na laktozu, ali vaše telo može imati poteškoća u varenju proteina mleka kada imate Kronovu bolest. Konzumiranje mlečnih proizvoda može dovesti do poremećaja u želucu, grčeva u trbuhu i proliva kod nekih ljudi.

Pijete dosta vode

Kronova bolest može da utiče na sposobnost tela da apsorbuje vodu iz digestivnog trakta. To može dovesti do dehidracije. Rizik od dehidracije je posebno visok ako imate dijareju ili krvarenje.

Razmotrite alternativne izvore vitamina i minerala

Kronova bolest može da utiče na sposobnost creva da pravilno apsorbuju sve neophodne hranljive materije iz vaše hrane. U tom slučaju pažljiv unos hranljivih sastojaka sa visokom hranljivošću možda nije dovoljna zdravstvena mera. Razgovarajte sa svojim lekarom o mogućoj upotrebi suplemenata pojedinih vitamina i/ili minerala, da biste saznali da li su pravi za vas.

Upravljanje simptomima kod Kronove bolesti

Lečenje za sada nije dostupno za Kronovu bolest, ali ipak može da se upravlja simptomima.

Različite vrste terapija mogu kod obolelih smanjiti težinu i učestalost simptoma. Postoji više od četiri klase lekova koje se koriste za tretiranje Kronove bolesti. Tretmani prve linije uključuju anti-inflamatorne lekove. Naprednije opcije uključuju biološke metode, koje koriste imunološki sistem tela kao pogon za lečenje bolesti.

Kronova bolest i hirurgija

Ako gore navedeni manje invazivni tretmani i promene načina života ne menjaju ili nepoboljšavaju simptome kod Kronove bolesti, obolelom se može preporučiti operacija. Prema statističkim podacima oko 70% pacijenata sa Kronovom bolešću će u nekoj fazi života morati da se podvrgnu operaciji.

Neke vrste hiruških intervencija mogu uključivati uklanjanje oštećenih delova digestivnog trakta i ponovno povezivanje zdravih delova. Za popravku oštećenog tkiva, upravljanje ožiljnim tkivom ili lečenje dubokih infekcija, pored hirurgije, mogu biti uključeni i drugi postupci.

Majke i snajke

(Espreso/Atlas Klinika)