"KADA SAM SE RAZBOLEO, NISU HTELI RUKU DA MI PRUŽE": Potresna ISPOVEST srpskog GLUMCA iz filmova za odrasle

Predsednik Saveza udruženja pacijenata,Đurica Stankov karijeru je započeo kao pevač da bi je nastavio kao glumac u filmovima za odrasle i erotski model, a danas je borac za prava obolelih od HIV-a. Već 20 godina vodi borbu sa neizlečivom bolešću, a tvrdi da je nakon tog saznanja, kada su ga prijatelji napustili, pomišljao i da se ubije.

Đurica je u ranijim intervjuima, govorio da bolest nije dobio snimajući homoseksualne filmove za odrasle, već od svoje partnerke. Boluje već 20 godina od HIV-a, i kako priznaje terapija je napredovala i danas osobe zaražene ovim zloćudnim virusom mogu potpuno normalno da žive.

"Nakon svega onoga što sam doživeo ja bih, iako zvuči kao šala, da dođe Bog i da mi mogućnost da imam HIV ili neku drugu bolest, ja bih bez razmišljanja birao HIV. Sa tom bolešću može sasvim normalno da se živi. Postoje predrasude o HIV infekciju, ljudi neće ruku da ti pruže“, kaže Đurica.

Oženio se sa 15 godina

Đurica je imao 15 meseci kada mu je otac preminuo, nakon čega se njegova majka preudala za Roma. Svetle puti i svetlih očiju, Đurica Stankov proveo je detinjstvo u romskoj mahali kod Vršca, a za svog očuha kaže da boljeg oca od njega nije mogao da ima.

15 godina je imao samo kada je upoznao Silvanu, koju je ubrzo i oženio.

"Nije nam išlo, imali smo nesreću da izgubimo dvoje dece. Kada smo dobili prvo dete, tada smo saznali da ona ima naslednu epilepsiju. Trebala je da uzima terapiju tokom trudnoće, tako smo izgubili prvo dete. 1995 godine dobili smo Nemanju koji je u porodilištu umro od salmonele. To nas je rastavilo“, ispričao je Đurica.

Kako je dobio HIV

Za svoju bolest saznao je dok je još bila u početnoj fazi.

"Bavio sam se pornografijom tada. Radio sam u Mađarskoj, uslovi su bili daleko bolji nego u Srbiji, sve je bilo u redu. Kada sam završio angažman, tamošnji agent dolazi i kaže mi da će naredne nedelje biti novi kasting i da će taj film režirati čuveni Roko Silfredi. Kada sam otišao na kontrolu, doktor mi je prišao i dao papir i na nemačkom rekao da sam HIV pozitivan. Tu je nastala opšta frka, kako je moguće da se to desilo. Ja sam se osećao stravično, takav osećaj nikada nisam imao. Onda su se uplašili agenti, kolege glumci, tu je nastao opšti problem“, priseća se Đurica.

Nakon saznanja, vraća se u Srbiju.

"Prva instanca mi je bila infektivna klinika. Ono što je meni izazvalo veliki strah, to su ogromne šipke na prozorima. Pomislio sam tad, ja kada ovde sad uđem, zatvoriće me u kavez i neću izaći. Poslali su me u studentsku polikliniku da uradim test, jer oni imaju najsenzitivnije testove za HIV.“

Rezultati su mu stigli istog dana.

"Doktorka mi je rekla da sam negativan, ali da se 'na kraju tunela pokazuje sivilo'. Time je htela da mi kaže da najverovatnije imam HIV i da se nalazim u periodu inkubacije i da tada test može da da lažne rezultate. Rekla da mora da se sačeka minimum dva meseca od poslednjeg odnosa, kako bi test pokazao prave rezultate“, rekao je Đurica.

Nakon dva meseca, dobio je opet isti rezultat. Tek iz trećeg puta je test bio pozitivan, a Đurica se tog perioda priseća kao jednog od najstresnijih u životu.

U vezi sa dečkom koji je potpuno zdrav

Đurica već 12 godina uživa u ljubavi sa svojim partnerom koji nije HIV pozitivan.

"Nakon dva meseca od saznanja da imam HIV upoznao sam osobu koja je bila potpuno zdrava, nakon toga smo proveli 7 godina zajedno. Sada imam momka sa kojim sam 12 godina i on je potpuno zdrav. Naravno da se njegova porodica protivila, ali razumljivo je da osobe koje ne znaju puno o HIV-u tako reaguju“, kaže Đurica.

Diskriminacija HIV pozitivnih osoba

Đurica ukazuje na to da je svakodnevni život osoba sa HIV-om u velikom broju slučajeva pod teretom stigme i suočavanja sa diskriminacijom u svim oblastima, od obrazovanja, zdravstvene zaštite i zapošljavanja, i odbacivanjem sredine.

"Sećam se kada sam bio na ručku kod svog prijatelja koji je takođe HIV pozitivan, roditelji su mu umesto običnog escajga davali plastični nož i viljušku. A ti ljudi su visokoobrazovani“, priseća se Đurica.

Iz svih nedaća došao je na ideju da osnuje AS centar, mesto gde će se osobe sa HIV-om okupljati družiti, razmenjivati iskustva i postavljati pitanja. I baš tako AS centar funkcioniše od 2009. godine. Cilj je pružiti podršku, pre svega onima koji su tek saznali za svoju dijagnozu i još ne znaju šta ih je snašlo.

Bonus video:

(Espreso / Mondo / Mediji)