GDE I KAKO ŽIVE STUDENTI? Ovo je najbolji način za LAGODNIJI ŽIVOT, kirije su i dalje PREVISOKE

Od oko 90.000 studenata u Beogradu tek svaki deveti ima mogućnost smeštaja u nekom od 14 studentskih domova, od kojih je poslednji izgrađen pre skoro pola veka! Dok su cene stanova za iznajmljivanje u Beogradu i dalje previsoke za većinu studenata iz unutrašnjosti, kapaciteta u studentskim domovima, gde je cena smeštaja povoljna, nema dovoljno. Zbog toga je na početku ove školske godine više od 1.000 samo brucoša ostalo “ispod crte”.

Iako su kirije u glavnom gradu pale u dobrom procentu u odnosu na prošli oktobar, one su i dalje najveći izdatak u troškovniku života studenta iz unutrašnjosti.

Manje stanove i garsonjere u širem centru grada moguće je pronaći od 120 evra do 200 evra, ali na centralnim lokacijama prema aktuelnoj ponudi i dalje nema stanarine ispod 300 evra. U oglašenoj ponudi ponovo se mogu pronaći stanovi na području šireg centra grada po ceni od 350 evra do 500 evra, što je prošle godine gotovo bilo nemoguće.

Cena smeštaja povoljna, ali nedovoljno kapaciteta

S druge strane, smeštaj u nekom od studentskih domova u Beogradu i dalje je daleko povoljnija varijanta. Cena smeštaja varira u zavisnosti od kategorije studentskog doma i broja kreveta u sobi, odnosno, da li se soba plaća po budžetskoj ili tržišnoj ceni. Cene sobe za studente na budžetu tako se kreću od 1.300 do 3.190 dinara mesečno, dok se cena smeštaja u sobama po tržišnim cenama kreće od 8.000 do 13.000 dinara.

Kada je reč o kapacitetima, Ustanova “Studentski centar” raspolaže sa 14 studentskih domova, koji su raspoređeni na šest beogradskih opština. Ukupni smeštajni kapaciteti su oko 10.500 mesta, više od 90 odsto mesta se nalazi u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, a gotovo polovina studenata od ukupnog broja mesta, njih više od 4.600, boravi u najvećem studentskom kampusu na Balkanu, Studentskom gradu na Novom Beogradu.

Punih 45 godina nije izgrađen nijedan novi studentski dom

Najstariji od studentskih domova, “Kralj Aleksandar I”, izgrađen je 1928. godine, a najmlađi, “Karaburma”, 1978. Dakle, punih 45 godina u Beogradu nije bilo izgradnje novih objekata za smeštaj studenata, a broj studenata koji upisuju fakultete u prestonici je od tada višestruko uvećan.

- Imajući u vidu osetno povećanje cena privatnog smeštaja u glavnom gradu, a paralelno s tim i značajno poboljšanje studentskog standarda u domovima, primetno je povećan broj studenata koji konkurišu za smeštaj u studentskom domu, naročito među brucošima. Ranijih godina, uobičajen broj prijavljenih brucoša kretao se oko 2.000. Prošle godine, na konkurs se prijavilo čak 2.757 brucoša, dok je ove godine bilo 2.574 prijavljenih kandidata. Među prijavljenim kandidatima bilo je čak 544 vukovca – ističu u ustanovi “Studentski centar”.

"Ispod crte" ostalo više od 1.000 brucoša

Međutim, kako pokazuju njihovi podaci, ove školske godine bilo je mesta tek za nešto više od 1.300 brucoša, a gotovo isto toliko ostalo ih je “ispod crte”.

- Za ovu školsku godinu obezbedili smo mesto za 1.231 brucoša. Neposredno nakon raspodele, po osnovu pripadnosti nekoj od osetljivih društvenih grupa, mesto je dobilo još 124 brucoša. Preostali studenti koji su ostali “ispod crte” na konačnoj rang-listi biće sukcesivno pozivani čim se oslobodi neko mesto u studentskom domu, po bilo kom osnovu – kažu u “Studentskom centru”.

Inače, u domovima studenti koji sobu plaćaju po tržišnoj ceni su značajna manjina. Naime, 9.258 mesta obezbeđeno je za budžetske, potom još 565 mesta u Studentskom gradu za stipendiste projekata „Svet u Srbiji” i „Srbija za Srbe iz regiona”, te 120 mesta za studente iz inostranstva. Praktično, od ukupnog kapaciteta od 10.500 mesta, 557 njih se plaća po ekonomskoj ceni.

Da li će se uskoro proširiti kapaciteti

Na pitanje da li je posle skoro pola veka planirano proširenje smeštajnih kapaciteta, u “Studentskom centru” odgovaraju da je u završnoj fazi urbanistički projekat kompleksa Studentski grad i izrada tehničke dokumentacije za izgradnju novog doma u Studentskom gradu sa dve lamele, već popularno nazvan „peti blok”.

- Ministarstvo prosvete je obezbedilo sredstva za realizaciju ovog projekta, a početkom ove godine na međunarodnom konkursu je izabrano idejno rešenje budućeg izgleda Studentskog grada, sa novim lamelama sa 475 studentskih soba i oko 1.000 novih mesta za smeštaj studenata. U okviru novog objekta predviđeni su sadržaji koji korisnicima omogućavaju još bolje uslove za učenje i usavršavanje, što je jedan od prioritetnih ciljeva ovog projekta – kažu u ovoj Ustanovi.

Inače, prednost u rangiranju studenata koji konkurišu za smeštaj u nekom od domova, imaju student koji su ostvarili veći broj ESPB bodova, imaju manji broj godina studiranja, veću prosečnu ocenu u indeksu i manji prihod po članu porodice.

I ishrana u studentskim menzama povoljna

Pored iznajmljivanja stanova, studenti iz unutrašnjosti imaju i nemali trošak ishrane u Beogradu koji, sudeći po izjavama njihovih roditelja, mesečno nisu manji od 200 evra bilo da se hrana šalje ili se studentu obezbedi novac da sam kupuje namirnice i sprema obroke.

S druge strane, oni koji se hrane u studentskim restoranima, kao i oni koji su smešteni u domovima, daleko jeftinije prolaze.

Za budžetske studente cena doručka u nekoj od menzi iznosi 56, ručka 120, a večere 90 dinara. Samofinansirajući studenti koji se hrane po tržišnim cenama, za doručak treba da izdvoje 130, za ručak 310, a večeru 240 dinara.

Bonus video:

(Espreso/Blic)