AKO STE LOŠEG RASPOLOŽENJA, NE BRINITE NISTE JEDINI: Ovo su SIMPTOMI, a rešenje POSTOJI, evo o ČEMU se radi

Ako poslednjih mesec dana imate promene raspoloženja, loše spavate, osećate umor i setu, verovatno ste pomislili da vas i ove godine hvata jesenja depresija, međutim, kako su stručnjaci objasnili za „Blic“ naziv „jesenja depresija“ nema pokriće u nauci, niti postoji u nomenklaturi bolesti, već je reč o populističkom terminu i prema rečima psihologa Dragane Ćupurdije „depresija je depresija i javlja se kod pojedinih ljudi u bilo kom godišnjem dobu i traje dok se ne izleči“.

- Termin jesenje depresije koriste uglavnom ljudi koji nisu u struci, a psiholozi i psihijatri to nazivaju vrstom sezonskog afektivnog poremećaja tokom jeseni. To je nalik osetljivosti na mesečeve mene, recimo, a neko je osetljiv na promene godišnjih doba – kaže Ćupurdija.

Nedostatak sunčeve svetlosti

Naime, ako je osoba osetljiva tokom jeseni znači da je sklona suočavanju sa lošim raspoloženjem, počev od septembra ili oktobra. Dragana Ćupurdija kaže da je u pitanju spoljašnji okidač koji menja ponašanje. To se ponavlja svake godine.

Ovim stanjem se najviše bavila dr Kler Morison iz SAD-a, i ona je izjavila da ga karakteriše, pre svega, loše raspoloženje, preterana zabrinutost, letargija, pospanost, umor ili gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti.

- Dr Morison smatra da je jedan od uzroka spoljašnji, a to je smanjenje sunčeve svetlosti, jer dovodi do pada nivoa seratonina, odnosno, do pada hormona sreće, a on utiče na raspoloženje, apetit i dužinu spavanja. Istovremeno se povećava hormon melatonin, zbog čega se onda oseća pospanost. To se povezuje i sa kratkoćom dana, ali i sa količinom sunčanih dana u toku jeseni, a vreme je tada obično oblačno i kišovito – objašnjava Dragana Ćupurdija.

Zbog smanjenja svetlosti dolazi i do smanjenja vitamina D koji je vezan za metaboličke promene u organizmu koje dovode do umora, pospanosti i drugih tegoba, a ljudi to nazivaju : depresivnim stanjem.

Problem je što zbog pogoršanja vremenskih prilika ljudi manje vremena provode na otvorenom i manje su u pokretu, a to zajedno doprinosi osećaju letargije.

- Uzrok nije u ljudima, nisu pojedinci nervno oboleli, već je takvo godišnje doba i povezano je sa prirodnim procesima spolja. Ljudi su deo prirode i to je neminovno. Osobe koje su povezanije sa prirodom više osećaju tegobe, i na njih jesen više utiče, za razliku od drugih kojima to ne smeta ili imaju manje izražene simptome – kaže psiholog.

Sve je teže posle odmora i leta

Dr Patricija Torton, psiholog iz Njujorka, kaže da promene godišnjih doba mogu da dovedu do promene raspoloženja i anksioznosti, međutim, jesenja depresija, poručuje, nije priznato stanje.

- Dr Torton takođe potvrđuje da je u pitanju sezonski afektivni poremećaj. Navodi da na to utiču kraći dani, duže noći, hladnije vreme, zatim navodi i strah od povratka u školu, pritisak da treba da budemo uspešni u karijeri, u odnosima... Obično je leto rezervisano za godišnje odmore, a sve ostalo počinje da nas pritiska u jesen – kaže Dragana Ćupurdija.

Zanimljivo je da je dr Torton primetila da njeni klijenti koji imaju ove simptome, imaju vrstu opsesivno – kompulsivne neuroze i osećaju se puno bolje kada se vrate u pređašnju rutinu. Tako da je jesen za njih vraćanje u normalu, pošto ljudi koji imaju opsesivno – kompulsivne poremećaje vole rutinu i da svaki dan bude identičan, dok im dani odmora ne odgovaraju.

Više sna i fizičke aktivnosti

Osobe koje imaju navedene nelagode tokom jeseni, prema mišljenju dr Morison, treba da se potrude da budu više izloženi svetlosti, da izađu na jutarnje sunce, da ranije idu na spavanje.

- Savetuje i da, pošto smo leti fizički aktivni, plivamo, više se krećemo, tokom jesenjih meseci treba da nastavimo sa aktivnostima, da vežbamo, vozimo bicikl. Zatim, dobro je jesti kuvane obroke, supe, čorbe, „na kašiku“ i toplo, najbolje je unositi sezonsko voće i povrće podneblja u kom živimo. Namirnice treba da budu bogate vitaminima i mineralima. Dobre su banane, ovsene kaše, losos i drugo. Kada je savet na psihičkom nivou u pitanju, tokom jeseni je dobro započeti nešto novo. Može da se sredi stan ili kuća, bašta, da se čita nova knjiga ili bilo šta što će da trgne iz letargije – savetuje Ćupurdija.

Međutim, bilo bi dobro promeniti i način razmišljanja i umesto da jesen povezujemo sa negativnim iskustvima i mislimo da će biti hladno sa puno kiše, recimo, stvari možemo posmatrati i na drugačiji način.

- Ljudi se obično vezuju za gubitak. Misle da gube i sunčevu svetlost, slobodno vreme i duže dane, ali ako razmisle i počnu da razmišljaju šta mogu da urade drugačije biće bolje. Umesto : napolju je hladno, ne mogu da izađem, možemo misliti kako je u kući jako prijatno i da će novo ćebe odlično pristajati izgledu sobe. Ne mora to da bude ništa veliko, ali jesen može da učini boljom i prijatnijom – kaže Ćupurdija.

Kada potražiti pomoć stručnjaka?

Sezonski afektivni poremećaj može da utiče na smanjenje ili povećanje apetita, da izazove glavobolje, slabi koncentraciju. Dolazi do anksioznosti, napetosti, razdražljivosti, sukoba na poslu i u kući, pesimizma, poteškoća u donošenju odluka.

- Ako ništa od navedenih saveta ne pomaže, treba potražiti stručnu pomoć. Ali, pre nego što neko ode kod psihologa bilo bi dobro da se prvo okruži pozitivnim ljudima, prijateljima, poznanicima i kolegama koji vole da se šale. Dobro je čuti pozitivne priče, lepe uspomene i kroz takve priče se i zaboravlja da je jesen – zaključuje psiholog.

Bonus video:

(Espreso/ Blic)