KADA NAS JE MARKO ŽIVIĆ NAPUSTIO IMAO JE SAMO 49 GODINA: Njegove reči o SREĆI svako bi trebalo da UPAMTI

Marko Živić rođen je 4.aprila 1972. godine u Kruševcu, a glumu je završio na Akademiji primenjenih umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Radeta Markovića.

Živić je bio u stalnoj glumačkoj postavi u Pozorištu na Terazijama, ali i stalni član Beogradskog dramskog pozorišta gde je igrao u predstavama „Kad su cvetale tikve“, „Ne igraj na Engleze“, „Sviraj to ponovo“, „Sem“, „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Delirijum tremens“.

Ostao je zapamćen i po mnogim ulogama u filmovima i serijama kao što su „Čitulja za Eskobara“, „Gorki plodovi“, „Kuku, Vasa“, „Beogradski fantom“, „Montevideo, Bog te video“, „Folk“, „Na putu za Montevideo“, „Montevideo, vidimo se“, „Senke nad Balkanom“, „Žigosani u reketu“, „Toma“ i drugi, a svi njegovi prijatelji istakli su da će ga pamtiti po osmehu, radosti i smislu za humor.

Marko Živić je svoj privatni život krio od očiju javnosti, ali se zna se da je bio oženjen voditeljkom Natašom Pavlović.

U znak sećanja na njega i kao simbol zahvalnosti, u njegovom rodnom Kruševcu je nakon njegove smrti osvanuo mural sa njegovim likom.

Pre nekoliko godina u intervjuu za Gloriju, ispričao je čemu se najviše raduje u životu.

„Ja sam srećan, jer želim takav da budem. Na sreći se radi. Kao i na raspoloženju. Svaka stvar ima dva lica, dve strane. Trudim se da uvek vidim onu lepšu i bolju. Imam ja i padova i lomova. Pa se ponekad sam isplačem k’o čovek i – teram dalje. Suze peru dušu“, rekao je tada Živić.

Glumcu je 2008. godine dijagnostikovan zloćudni tumor, koji je uspeo da pobedi. Samo mesec dana nakon teške operacije, Marko se vratio u pozorište.

Preminuo je od posledica koronavirusa.

Bonus video:

(Espreso/Nova)